[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 14. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Milenko Radoman, bivši upravnik CZ-a, o katastrofalnom stanju u našim zatvorima

Dođu loši, izađu još gori

Nažalost, praksa pokazuje da iz naših zatvora osuđenici izlaze kao veći protivnici društva, odnosno kao ličnosti koje su još više kriminalizovane i opterećene različitim poremećajima. Sama činjenica da procenat recidivista u velikim kazneno-popravnim zavodima dostiže i do 80 odsto rečito govori o tome

Milenko Radoman, specijalni savetnik ministra pravde Republike Srbije, u periodu od 1991 - 1998. obavljao je poslove upravnika Okružnog zatvora u Beogradu, poznatijeg kao Centralni zatvor.

Smenjen je sa te funkcije na predlog prof. Mirjane Marković, supruge bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i Vlajka Stojiljkovića, tadašnjeg ministra policije zbog, kako je navedeno, "davanja boljeg tretmana pritvorenicima iz redova tadašnje opozicije u odnosu na zatvorenike koji su bili bliže vlastima". Takođe mu je zamereno da je previše silovito krenuo u modernizaciju zatvora i otvaranje za širu javnost onoga što se dešava u zatvorskim zidinama. Posle njega, na toj funkciji smenjeno je još šest upravnika.

Mogu sami sebe da hrane

Može li se socijalni mir u ustanovi obezbediti većom upošljenošću osuđenih lica?
- Privredne jedinice naših zavoda potpuno su ruinirane i tehnološki zastarele. Relativno mali broj osuđenika u njima radi, pa je veoma teško govoriti o radu kao faktoru prevaspitanja. Nije reč o tome da osuđenička radna snaga postane izvor prihoda, već da konačno ovaj rad ima nekog smisla sa stanovišta resocijalizacije osuđenih lica. Sadašnje stanje da se i zaposleni u privrednim jedinicama nalaze na finansiranju iz budžeta, dodatno destimuliše one koji su ranije morali bar da zarade za svoje plate. Inače, po potencijalu privrede, Požarevac, Niš, Sremska Mitrovica mogli bi da hrane sve zatvorske jedinice.

U međuvremenu "nepodobni upravnik" je doktorirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu sa visokom ocenom i na temu "Savremena rešenja izvršenja kazne zatvora". Postao je i predavač na novosadskom Pravnom fakultetu.

Borba protiv kriminala je prioritet Vlade Republike Srbije. Šta se u tom kontekstu može očekivati kada je reč o kažnjavanju počinioca krivičnih dela?
- Nažalost, praksa pokazuje da iz naših zatvora osuđenici izlaze kao veći protivnici društva, odnosno kao ličnosti koje su još više kriminalizovane i opterećene različitim poremećajima. Sama činjenica da procenat recidivista u velikim kazneno-popravnim zavodima dostiže i do 80 odsto rečito govori o tome.

Takođe se zapaža zabrinjavajuće povećanje broja narkomana, alkoholičara i mentalno poremećenih lica na izdržavanju kazne, kao i onih čija brutalnost i morbidnost prilikom izvršenja krivičnih dela ukazuje na ozbiljne poremećaje ličnosti. Sve to upućuje na zaključak da je ovakvim ličnostima potrebna drukčija vrsta tretmana od onog koji se trenutno primenjuje u našim zatvorima.

Da li se tom činjenicom mogu objasniti i brojni incidenti i ubistva u zatvorima?
- Svakako da jednim delom problemi o kojima je reč učestvuju u izlivima destruktivnog osuđeničkog nezadovoljstva. Javnosti je svakako poznato da su se osuđenici tokom 2000. godine pobunili protiv loših uslova koji vladaju u našim zatvorima, ali su i te uslove učinili još težim zahvaljujući ogromnom stepenu destruktivnosti koju su ispoljili prema zatvorima u kojima su izdržavali kazne.

Znači li to da osuđenici i danas imaju razloga za nezadovoljstvo. Događaji u Požarevcu idu u prilog toj tvrdnji?
- Najveći problem predstavljaju kazneno-popravni zavodi zatvorenog tipa, mamutske ustanove, bivše kaznione, koje nisu bitno izmenile sistem funkcionisanja od komunističkog vremena. Osuđenici borave u ogromnim prostorijama i u grupama koje broje i do 80 lica. Vlada velika gužva, buka, nedostatak svežeg vazduha i svetla, tako da sukobi, praktično, vise u vazduhu i mali incident je ponekad dovoljan da izazove dramatične događaje i posledice.

Korak do incidenta

Osuđenici borave u ogromnim prostorijama i u grupama koje broje i do 80 lica. Vlada velika gužva, buka, nedostatak svežeg vazduha i svetla, tako da sukobi, praktično, vise u vazduhu i mali incident je ponekad dovoljan da izazove dramatične događaje i posledice.

Ali, vama je poznato da Ministarstvo pravde čini napore da se jedan sistem, koji je u toku prethodne decenije potpuno ruiniran i devalviran, revitalizuje i uhvati korak sa razvijenim svetom. U tom smislu ministar pravde i lokalne samouprave je u svim značajnijim zavodima izvršio kadrovske promene i praktično deblokirao ovaj sistem, otvarajući mogućnost novim kadrovima da izvrše neophodne reforme.

Šta ocenjujete kao uzroke tog zastoja?
- I danje je prisutan raskorak između Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i prakse u kazneno-popravnim zavodima. Predviđena kategorizacija ustanova nije realizovana. I nije dovoljno doneti samo osnovni zakon, ako ne postoje podzakonska akta koja će preciznije regulisati inače veoma širok spektar izvršenja sankcija.

Od kako je Zakon o izvršenju krivičnih sankcija stupio na snagu 1.1.1998. godine od petnaest podzakonskih akata doneti su samo pravilnici o kućnom redu i to samo za kazneno-popravne zavode i okružne zatvore. Zamislite sada situaciju da u jeku reformi delovi ovog sistema funkcionišu po podzakonskim aktima iz 1976. godine.

Ipak se čini da više od pravnih akata osuđenici prozivaju zaposlene i način postupanja prema njima?
- Svakako. Ali ne treba zaboraviti činjenicu da i sami osuđenici insistiraju na poštovanju Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. U razgovoru često imaju običaj da kažu: "Zašto ste donosili zakon kada ga sami ne poštujete?".

Znači li to da zaposleni u zatvorima imaju neke posebne odnose sa osuđenim licima?
- Ne treba ispustiti iz vida da veliki broj osuđenika raspolaže velikim finansijskim sredstvima, dok zaposleni imaju skromna primanja. U tom smislu pritisak na zaposlen je veliki i neki od njih mu podležu, čime se otvara problem korupcije u našim zatvorima, što je ranije bila sporadična pojava. S druge strane, uticaj osuđeničkog neformalnog sistema je vrlo jak i pojedine zaposlene uvlači na način koji smo imali prilike da vidimo u američkim filmovima. Pobune osuđenika 2000. godine ostavile su dalekosežne posledice. Strah iz osuđeničkog kolektiva preneo se u formalni sistem zatvora, a razlozi tom strahu su dvojaki.

S jedne strane, mnogi objekti su uništeni i time narušen sistem izvršenja kazni usled nemogućnosti dosledne klasifikacije osuđenika, i, s druge strane, umesto zakonski određenog načina postupanja prema osuđenicima, uvedena je praksa improvizacija, iznuđenih rešenja i manipulacija. Tako je nastala vojska naoružanih osuđenika. Razume se da se u toj atmosferi niko nije mogao osećati sigurnim. Izvestan broj zaposlenih stupa u kontakte sa osuđenicima. Jedan broj zaposlenih u zatvore unosi alkohol, drogu, mobilne telefone, vrši za osuđena lica različite usluge, saopštavaju profesionalne tajne, podstiče osuđenička nezadovoljstva u cilju obračuna sa svojim vaspitačima.

Brojne međunarodne organizacije su posećivale naše zatvore. Kakvi su njihovi utisci i komentari?
- Ministarstvo pravde je ispoljilo potpunu spremnost za svaki oblik saradnje i reforme ovog sistema. Mi smo mnogo kritičniji kada je u pitanju sagledavanje stanja u ovom sistemu i u tome vidim izglede da se stvari učine boljima. Sigurno je da niko iz Uprave za izvršenje zavodskih sankcija nije upoznat sa organizacijom zatvora u zemljama iz kojih nam preko humanitarnih organizacija stižu tolike kritike, primedbe i sugestije.

Šta bi po Vašem mišljenju trebalo uraditi da se problemi o kojima ste govorili prevaziđu?
- Mišljenja sam, što je prihvatio i ministar pravde, da bi bilo potrebno obezbediti i civilnu kontrolu ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Preko skupštinskih tela ili organa bi se obrazovali odbori ili komisije, sastavljeni od eksperata-civila iz oblasti kriminologije i penelogije. Oni bi nadzirali i kontrolisali njihov rad čime bi ove ustanove bile zaštićene od raznih zloupotreba, postale bi savremene, demokratizovane i na korak od poželjnih evropskih standarda.

ALEKSANDAR MILIĆ


vesti po rubrikama

^intervju

14:05h

Bivši upravnik CZ-a: Dođu loši, izađu još gori

14:12h

Budimir Aleksić o novoj zajednici Srbije i Crne Gore

 



     


FastCounter by LinkExchange