[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 14. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Lokacija koju su u Beogradu najviše posećivali strani investitori je Mitićev plac na Slaviji

Zlatna beogradska rupa

Najverovatnije će gradu pripasti građevinsko zemljište a naslednicima nadoknada. Direkcija za gradsko građevinsko zemljište ocenjuje da plac vredi 15,5 miliona evra. Marija Nikolić, Mitićeva praunuka, poručuje budućim investitorima: "To je naše i ničije više"

Mitićev plac na Slaviji, u žargonu poznatiji kao "Mitićeva rupa" jedna je od najelitnijih lokacija za investitore u centru Beograda. Naslednici bogatog predratnog trgovca Vlade Mitića, pored ostale oduzete imovine očekuju da im se i ova nepokretnost vrati.

Kvadrat 500 evra

Plac na Slaviji sada pripada državi Srbiji a njime gazduje Skupština grada. Sudeći po površini i ceni kvadrata zemljišta to se neće lako rešiti. Prema podacima Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, u ponudi je korisna površina placa oko 31.000 kvadrata po ceni od 500 evra po kvadratu, što ukupno iznosi oko 15,5 miliona evra.

Vlada Mitić kupio je plac na Slaviji jer je planirao da izgradi najveću robnu kuću na Balkanu. Postojala su spremljena sredstva i projekti za izgradnju, ali sve je sprečio Drugi svetski rat. Dolaskom na vlast, komunisti su Mitića, kao narodnog neprijatelja, osudili na robiju i pritom mu oduzeli svu pokretnu i nepokretnu imovinu koju je posedovao u tom momentu. Od čitavog bogatstva, ostao mu je samo jedan stan. Pored robne još deset kuća u Knez Mihailovoj ulici, privatnih kuća i stanova po Srbiji, tu je ušao i plac na Slaviji, kao i novac namenjen izgradnji robne kuće.

U periodu od 1946. godine do 1980. godine urađeno je 26 projekata kojima je planirano sređivanje ove lokacije, ali do sada nijedan nije realizovan. Svaki novi gradonačelnik imao je svoju "viziju" i zamisao šta tu treba da se izgradi i kako da izgleda ovaj prostor. Među investitorima, koji su planirali ili počinjali gradnju na ovom mestu, pojavljuju se Robne kuće "Beograd", ZOIL "Dunav", "Jugobanka", "Dafiment banka" i mnogi drugi.

Na Mitićevom placu, na uglu ulica Beogradske i Srpskih vladara, izvesno vreme bio je park sa sunčanim satom, postavljen po ideji jednog od gradonačelnika, poznatog urbaniste, profesora doktora Bogdana Bogdanovića. Posle desetak godina, uz pompezno najavljivanje izgradnje "elitnog" "Dafiment biznis centra", park je ograđen a sunčani sat je uklonjen.

Na ovom placu, ostala je samo deponija smeća u srcu prestonice. Marija Nikolić je unuka Leposave Skerlić, najstarije ćerke Vlade Mitića. Kao pravi potomak trgovačkog "maga", nasledila je jak porodični poslovni duh i dar za trgovinu, čime se uspešno bavi. Živi u Beogradu a ostali njeni rođaci, takođe uspešni ljudi, žive u Americi i Kanadi. Ovde su ona, majka i baka i s pravom čekaju donošenje zakona o denacionalizaciji i vraćanje njihove otete imovine. Jedina greška njene porodice bila je to što su bili bogati. Odrasla je u normalnim uslovima; iako jedinica, roditelji su je naučili da radi, ne oslanjajući se samo na to da joj pripada veliko bogatstvo koje će kad-tad morati da se vrati.

- Moji roditelji su završili fakultete, tako da sam imala lepo detinjstvo i pristojan život. O onome šta se dogodilo mojoj porodici tada nije smelo ni da se priča. Moj tata, s obzirom da je bio čovek slobodnih shvatanja, jako rano mi je ispričao celu priču, ali mi je rekao da nikada nikom u životu to ne smem da spomenem. Bila sam tada u potpunom čudu; jednu priču slušate i gledate na ulici a potpuno suprotnu u svojoj kući. To sam saznala kada sam imala sedam-osam godina i nikada nikom, to što mi je otac ispričao, nisam rekla - priča sa tugom Marija, praunuka Vlade Mitića, o porodičnom žigu "narodnih neprijatelja" pod kojim je živela.

Bila je jedan od retkih učenika koji su tada nosili priveske sa likom Bogorodice i slavili slavu, što je njenim nastavnicima bolo oči baš zato što su znali čiji je potomak.
- Angažovali smo advokata koji će da kompletira predmet naše imovine, sa izvodima iz starih zemljišnih knjiga. Prema mojim saznanjima, ceo plac nije bio vlasništvo mog pradede, već samo donji, veći deo, onaj prema tadašnjoj ulici kralja Milana a sada Srpskih vladara. Mi nemamo originalne vlasničke listove iz tog vremena ali postoje izvodi iz katastra, kaže Marija Nikolić.

Liga štiti vlasnike

Slavenko Grgurević, predsednik Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, tvrdi da je Radmila Hrustanović, predsednik Skupštine grada, nedavno na skupu investitora u Kanu ponudila Mitićev plac na Slaviji iako su nerešeni vlasnički odnosi. Prema njegovim rečima, pravi vlasnici su potomci Vlade Mitića a ne bilo koja stara ili nova vlast. Grgurević posebno naglašava da će članovi Lige na sve načine pokušati da spreče ovu protivzakonitu prodaju i ponovno otimanje imovine živim vlasnicima.
- Svakog momenta nekoliko hiljada nas će doći na Slaviju i ako treba telima ćemo sprečiti mašine i početak bilo kakve gradnje - ističe Grgurević.

Prema Marijinim rečima, njen otac je godinama morao da šalje demantije raznim novinama jer je ispadalo da se i "ruglo" vezuje za Vladu Mitića i kako "eto bivši vlasnici ometaju gradnju".
- Zamislite samo to, pa bivši vlasnici i da su hteli, naravno nisu mogli da utiču ni na šta. Vlada Mitić je izbačen iz svoje vile na Senjaku i dodeljen mu je jedan mali stan. Mojoj baki su oduzeli petospratnu zgradu sa 20 stanova u Gospodar Jovanovoj, koju je dobila od svog oca kao svadbeni poklon. Kao mladi bračni par u jednom stanu od stotinak kvadrata, živeli su baba i deda, tu se rodio i moj otac. Zgrada u dvorištu sa četiri stana takođe je oduzeta a sada je porušena i na tom mestu je izgrađena nova. Posle rata i taj stan je pretvoren u zajednički, a to dovoljno govori o postupcima tadašnje vlasti prema mojoj porodici, objašnjava Marija.

Ona se čudi i pita zašto sada neko komplikuje te imovinske odnose, kada je zakon o denacionalizaciji praktično tu. Zbog toga nijedan ozbiljan poslovan čovek neće ući u posao u kome nisu čisti vlasnički odnosi. Ako neko i dođe i uloži novac ovde to će biti neki sumnjivi tipovi.
- Upravo zbog toga mi smo stranim ambasadama u Beogradu dostavili protokolarno pismo u kome ih obaveštavamo o slučaju naše imovine, da je ona oduzeta posle Drugog svetskog rata. U konkretnom slučaju placa na Slaviji obavestili smo ih da svaki investitor ulazi u rizik sa ulaganjem i snosi ličnu odgovornost. Zakon će morati kad-tad da se donese i da se poštuje privatna imovina svakog građanina, poručuje Mitićeva praunuka i domaćim investitorima.

Skupo i strancima

Prema podacima Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, Mitićev plac na Slaviji je vlasništvo Republike Srbije i po tom osnovu je ovo zemljište u ponudi. Do sada je više puta bezuspešno nuđen stranim i domaćim investitorima. Bilo je puno zainteresovanih, više od deset stranih delagacija je u ime ivestitora posetilo ovo mesto. Svi oni samo dođu, vide i odu, kažu u Direkciji. Očigledno, cena je ono što najviše odbija investitore iz inostranstva, jer ona je viša nego u mnogim drugim evropskim gradovima. Da li će neko u "pauzi" između privatizacije i denacionalizacije postati novi vlasnik, ostaje da se vidi.

Mariju Nikolić, kao naslednika, interesuje da joj neko od nadležnih u gradu ili republici konkretno kaže kakvi su urbanistički planovi za ovu lokaciju.
- Prema mojim saznanjima "Mitićev plac" je prevelik zalogaj i za strane investitore. I do sada se događalo da samo dođu, vide i odu, iako je to najatraktivnija lokacija u gradu, kaže Marija.

U Direkciji za gradsko građevinsko zemljište kažu da je po Detaljnom urbanističkom planu za Slaviju tu planirana izgradnja novih objekata. Planom je predviđeno da se podigne 35.000 kvadrata korisne površine iznad zemlje, 17.000 kvadrata u tri etaže ispod zemlje, kao i još 600 parking mesta. Prostor u poslovnom centru namenjen je trgovinama, bankama, ateljeima, kancelarijama i za druge svrhe. Vrednost ove investicije treba da iznosi preko 50 miliona evra.

Predsednik Skupštine grada, gospođa Radmila Hrustanović, prisustvovala je skupu investitora u Kanu. Među ponudama najatraktivnijih lokacija u Beogradu našao se i Mitićev plac na Slaviji. To je izazvalo nezadovoljstvo članova Lige, pa smo zbog toga zamolili gradonačelnicu da objasni o čemu se tačno radi i kako je moguće da se nađe u ponudi parcela iako nisu rešeni vlasnički odnosi.

Na 13. Međunaradnom sajmu investicija u Kanu, grad Beograd je imao priliku da po prvi put u istoriji prezentira svoje potencijale velikim svetskim investitorima. Kao i drugi gradovi, i Beograd je u okviru svoje prezentacije ponudio najatraktivnije lokacije, bez obzira na to u čijem vlasništvu ili posedu se nalazi zemljište. Za ponuđene lokacije vlasnički odnosi - prema važećim zakonskim propisima, uglavnom su jasni. Svrha pojavljivanja gradova na kanskom sajmu je privlačenje kapitala i njegovo usmeravanje u izgradnju velikih građevinskih objekata.

Ograđena deponija

Od svih velikih planova i pompeznih najava, investicija i projekata na ovom placu, ostala je samo deponija smeća i ruglo u srcu prestonice. Neka čudna ukletost ovog prostora traje duže od pola veka i liči na osvetu Vlade Mitića i na onu narodnu oteto prokleto. Podizanje najveće robne kuće ili savremenog poslovnog centra pomalo podseća na "zidanje Skadra" a sve Gojkovice, kao žrtve ugrađene su u temelje ove države. Možda će neke nove biti uzidane u planirani veliki biznis centar na Slaviji. U međuvremenu, na tom mestu "dom" je napravilo nekoliko romskih porodica proteranih sa Kosova, čiju nesreću i sirotinju od radoznalih pogleda novih vlasnika i prolaznika sakriva visoka ograda i gusta šikara.

To podrazumeva angažovanje domaće građevinske operative, transporta, proizvodnje materijala, radne snage i naplate poreza i taksi za njihovu upotrebu. Vrednost svakog izgrađenog kvadratnog metra prostora petostruko je veća za sam grad od njegove proizvodne vrednosti, imajući u vidu efekte koje takav prostor obezbeđuje na duži vremenski period - odgovorila je Radmila Hrustanović.

Naslednici su javno pitali gradonačelnicu, pošto se čeka donošenje zakona o denacionalizaciji, da li je korektno da grad pre toga nudi i prodaje nešto što je njihovo.
- Uzimajući u obzir svu kompleksnost nasleđenog problema denacionalizacije i neizvestan vremenski period usaglašavanja predloga donošenja samog zakona, sa jedne strane i mandat rukovodstva grada, koji je od Beograđana dobijen za što brži i uspešniji razvoj prestonice i poboljšanja uslova života njegovih žitelja, sa druge strane, rukovodstvo grada opredeljeno je da, u skladu sa važećim propisima, Beogradu što pre vrati nekadašnji sjaj prestonice a Beograđanima zadovoljstvo življenja u njemu, ističe gđa Hrustanović.

Prema rečima Seada Spahovića, šefa komisije za denacionalizaciju Vlade Srbije, najlakše je vlasnicima vratiti zemljište koje je sada u vlasništvu Republike Srbije.

Pitali smo gradonačelnicu, u vezi s placem na Slaviji, kakve su šanse naslednika Vlade Mitića da dobiju nazad svoju imovinu.
- Na konkretnoj lokaciji, u okviru Slavija skvera rešeni su svi imovinsko-pravni odnosi i mnoge porodice u godinama iza nas raseljene su tako što su dobili adekvatne stanove ili kuće.

Porodica Mitić, koju spominjete, bila je vlasnik samo jednog dela građevinske parcele, koja je u međuvremenu formirana urbanističkim planom Slavija i u slučaju vraćanja tog dela zemljišta, ono se ne bi moglo privesti nameni bez ostatka parcele. Upravo iz tog razloga, nadležne gradske strukture, mišljenja su da bi trebalo pokušati naći investitora koji bi izgradio svih 40.000 kvadrata predviđenog poslovnog prostora, a eventualna nadoknada porodici Mitić bi se realizovala od dela nadoknade koju Grad dobije, u skladu sa zakonskim rešenjima koja budu važila, ističe gradonačelnica Hrustanović.

Sead Spahović, takođe, ističe da prema važećem Ustavu Republike Srbije nije moguće da privatnik bude vlasnik građevinskog zemljišta.

Postavlja se pitanje da li će vlasnici biti obeštećeni po stvarnoj tržišnoj vrednosti otete imovine ili po nekoj internoj proceni aktuelne vlasti?

Kristina Vlahović


vesti po rubrikama

^dosije

15:07h

Mitićev plac, lokacija koju u Beogradu najviše posećuju strani investitori

 



     


FastCounter by LinkExchange