[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

nedelja, 31. mart 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

GLAS ISTRAŽUJE

Zašto stare devizne štediše opsedaju Nacionalnu štedionicu?

Opet mole za svoje pare

Stara štednja iz deset likvidiranih banaka iznosi 1.769.822.000 evra: dokumentaciju i sav haos oko nje preuzela Štedionica. Redovi kao pred Dafinom

Nakon što su u Srbiji ukinuti svi redovi u kojima su se proteklih godina čekali ulje, šećer, benzin, penzije i ostale potrepštine, oni su početkom februara obnovljeni. Ovoga puta, građani su ih formirali u jedinoj ekspozituri Nacionalne štedionice u Ustaničkoj ulici u Beogradu koja isplaćuje staru deviznu štednju, deponovanu u likvidiranim bankama.

Gužva je nastala, ne samo zbog ovako malog broja šaltera gde se može podići štednja, već i zbog nestrpljenja građana da je se što pre domognu pošto je proteklih godina bila izložena brojnim rizicima koji su gašenjem banaka dovedeni do maksimuma. Samo što je formirana, Štedionica je dobila vruć krompir da razmrsi najzapletenije klupko nesređenih informacija o staroj deviznoj štednji, pristiglih iz deset banaka - Slavija banke, Investbanke, Jugobanke AD Beograd, Beobanke, Beogradske banke, Valjevske banke, Privredne banke Novi Sad, Šabačke banke, Požarevačke banke i JIK banke.

Novi šalteri za manje redove

Štedionica je najavila da bi od ponedeljka trebalo da se otvore šalteri za isplatu stare devizne štednje i to pet u Beogradu - u opštinama Stari grad, Paliluli, Voždovcu, Zvezdari, Zemunu i Čukarici. Štediše iz unutrašnjosti neće morati da putuju u glavni grad jer je Štedionica obećala da će proraditi i šalteri u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Jagodini, Kruševcu, Šapcu, Valjevu, Bačkoj Palanci, Pančevu, Somboru, Subotici, Vršcu, Leskovcu, Vranju, Užicu, Čačku, i Kraljevu.

Gomila nekompletnih podataka kojima su zatrpani službenici Štedionice s jedne strane šaltera i nervoza, uglavnom starih štediša s druge strane, proteklih dana u Štedionici stvaraju usijanu atmosferu koja pre neki dan zamalo nije prerasla u incident. Bračni par iz Kovina nije mogao da se snađe na kojem od nekoliko šaltera u Ustaničkoj ulici može da dobije informaciju o tome gde može da podigne svoju štednju, pa se uz molbu seljakao iz reda u red i na kraju je izazvao bes ljudi ispred šaltera koji su čekali na keš ili obveznice.

Dodatnu zabunu izazivaju štediše koje se raspituju kako da podignu obećanu ratu devizne štednje za ovu godinu ili prvi put traže informaciju o štednim knjižicama koje su, pre nekoliko godina, ostavljene na čuvanje u bankama.

Pošto su neke štediše već obaveštene da su u Štedionici neviđene gužve, oni koji ne mogu u radno vreme da čekaju u redu, delegiraju rodbinu i ukućane da „zauzmu poziciju", te je prošle nedelje jedan gospodin više puta stizao do šaltera, ali kako je čekao suprugu da pristigne sa štednom knjižicom, više puta se povlačio na začelje čekača.

Građani su nestrpljivi i razočarani sadašnjom organizacijom isplate stare devizne štednje, položene u bankama kojima je oduzeta dozvola jer kažu da je sve brže išlo dok su pare podizali na šalterima nekadašnjih banaka. Zbog naraslog nepoverenja traže, uglavnom keš, jer sumnjaju da će ponovo biti prevareni ako se opredele za obveznice.

Oni koji žele da stave tačku na sve muke oko podizanja ušteđenih para, uzimaju obveznice i rezignirano zaključuju da su zbog diskonta izgubili po nekoliko hiljada maraka, zavisno od sume koju su imali na štednji. „I to je bolje nego da dobijam pare na kašičicu i strahujem od svakog novog rizika", kaže poluzadovoljno jedan mladić, koji je prošle nedelje uspeo da se dokopa gomile obveznica.

Brdo papira

Iz Beobanke je u Štedionicu stiglo 24.000 neobrađenih zahteva za troškove lečenja na osnovu kojih se odobrava vanredna isplata. Za tako obimnu dokumentaciju potreban je dvosoban stan, kažu službenici. Bora Golubović, srpski gastarbajter u Nemačkoj i štediša koji je prve marke uložio u LJubljansku banku, zatim je to preneto u Slavija banku, prvi put je posle nekoliko godina, prošle nedelje došao u Nacionalnu štedionicu da se raspita o sudbini svoje štedne knjižice.
- Lako sam našao knjižicu, ali sam izgubio poverenje u bankarski sistem i ne verujem da ću nastaviti da štedim u Srbiji. Novac sam teško zaradio jer sam zaposlen u nemačkom rudniku. Nekoliko godina sudbina novca je bila neizvesna, a gašenjem banke sve se još više iskomplikovalo - kaže Golubović.

U NBJ kažu da se, s obzirom na haos koji vlada u dostavljenoj dokumentaciji, „stvari drže pod kontrolom", ali je, ipak odlučeno da se otvori još dvadesetak novih ekspozitura. Tako će Štedionica pokušati da popravi loš glas koji je namakla, ne tako dugo po otvaranju. A otvorena je s ambicijom da postane ugledna ustanova za novu štednju, a zatim joj je dodeljen ovaj težak zadatak.

Prema podacima NBJ, ukupne preuzete obaveze ovih banaka, po osnovu deponovane devizne štednje građana iznose 1.769.822.000 evra. Agencija za sanaciju banaka učestvovala je u sređivanju dokumentacije Slavija banke, Privredne banke Novi Sad, Valjevske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke.

Šabačka, Požarevačka i JIK banka nisu na tom spisku, jer su dozvolu za rad izgubile pre nego što je osnovana Agencija za sanaciju banaka, objašnjava Bojan Stanivuković, direktor Nacionalne štedionice.
- Na osnovu odluke NBJ i Trgovačkog suda, Nacionalna štedionica servisira isplatu stare devizne štednje svih deset banaka. Dokumentacija svih banaka, sem JIK banke, prikupljena je. Jedino u JIK banci podaci nisu usaglašeni i na tome se radi - kaže Stanivuković.

Za 2000. i 2001. godinu ukupan iznos preuzetih obaveza za sve pomenute banke je 143.407.060 evra. Od ovog iznosa do sada je izmireno 77.624.260 evra, a preostalo je da se još namiri nešto manje od polovine, odnosno 65.782.800 evra. Ukupna devizna štednja građana iznosi 3,65 milijardi evra.

Donedavno građani nisu znali kome da se obrate i gde da podignu staru deviznu štednju iz prošle i pretprošle godine, koju nisu podigli iz raznoraznih razloga. Međutim, početkom godine taj posao je dodatno otežan odlaskom četiri banke u stečaj, a sva nadležnost za isplatu prešla je na Nacionalnu štedionicu. Štedionica je tek nedavno dobila kompletnu dokumentaciju od banaka koje su u stečaju, na osnovu koje može da isplaćuje staru deviznu štednju.

Dugovi

Slavija banka, prema podacima Agencije za sanaciju banaka, duguje građanima po osnovu stare štednje 383.281 evro, Privredna banka Novi Sad 160.511, Valjevska banka 16.232, Beobanka 545.731, Investbanka 344.079, Jugobanka 236.037 evra.

- Od početka godine smo za četiri miliona evra smanjili iznos koji treba da isplatimo građanima. Podatke koje smo dobili od ovih banaka su dosta nesređeni i često se ne poklapaju sa podacima u knjižicama. U tom slučaju potrebno je usaglašavanje stanja, pa smo zbog toga prinuđeni da ponovo kopamo po dokumentaciji, objašnjava direktor Štedionice. Najbolje sređenu dokumentaciju dostavila je Slavija banka, koja ima najveći iznos stare devizne štednje, ističe Stanivuković.

Po mišljenju brokera veliki broj građana bi, umesto keša u ratama, raspodeljenim na nekoliko narednih godina, uzeo obveznice kada bi procedura izdavanja ovih papira bila manje komplikovana. Istina je, kaže Stanivuković, da je proces izdavanja obveznica stare devizne štednje komplikovan, ali će vrlo brzo biti pojednostavljen.

Građani koji se odluče za obveznice, sada su dužni da podnesu zahtev Nacionalnoj štedionici, koja ih, u ne baš obećanom roku, obaveštava kada mogu da ih podignu. Čekanje na poziv traje od jedne do tri nedelje, nakon čega se one upisuju u centralni registar Štedionice.

- Do sada je 1.000 štediša preuzelo obveznice u iznosu od 2.100.000 evra. One su stavljene u promet - kaže Stanivuković i dodaje da će se uskoro uvesti novi sistem i tehnologija koji će pojednostaviti ovu proceduru, tako da će građani u Nacionalnoj štedionici moći i da podignu obveznice i da ih ustupe brokerskim kućama kako bi se prodale, a ne kao do sada da ih sami nose do izabranih brokera.

Dragijana Petrović-Radonjić, broker iz M i V Investmenta, kaže da se promet obveznicama stare devizne štednje povećava iz dana u dan. Cena obveznica u ovom momentu je visoka, ali se očekuje da će pasti, pa se građanima preporučuje, ako žele da ih prodaju, da to odmah učine. Manjih oscilacija u ceni će biti kod serije A 2002. godine, 2003. i 2004. godine, ali će pasti cena serije B s rokom dospeća 2005. godine.

Tanja Ostojić
Svetlana Jovičić


vesti po rubrikama

^tema

17:05h

Glas istražuje: Zašto stare devizne štediše opsedaju Nacionalnu štedionicu?

17:20h

Ko je ovaj čovek - Dejan Mihajlov

17:30h

Svet religije: Mistika pravoslavlja

   


FastCounter by LinkExchange