[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 18. mart 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Emir Kusturica danas u okolini Zlatibora počinje snimanje novog filma „Gladno srce"

Idila, smrt, rat i ljubav

Prelomni trenutak biće susret poštara, umesto s domaćinom kuće, sa medvedom. A medved je prva najava rata u Bosni. Imamo dobru priču, izuzetan ambijent i glumce koji liče na najbolje muzičke instrumente

Snimanje ćemo početi uvodnom scenom. Film „Gladno srce" ima strukturu sličnu „Ocu na službenom putu" ili „Sjećaš li se Doli Bel" i mnogo više nadrealnih elemenata. Srodan je početak koji sugeriše idiličan svet zatvorene bosanske komune u planini.

Prelomni trenutak biće susret poštara sa medvedom u jednoj kući u kojoj se, umesto domaćina koji treba da primi pismo, na vratima pojavljuje medved. A medved je prva najava rata u Bosni. To su one zveri koje su bežale od detonacija u Hrvatskoj, kako se pričalo u selu.

Uvod čine tri-četiri idilična trenutka do prve opomene. Zbog zveri se organizuje hajka u kojoj ne ubiju nijednog medveda, već ubiju jednog aktera filma. Ta smrt najavljuje ono što dolazi, a dolazi rat i ljubavna priča koja naopačke okrene jednu porodicu. Za početak nam treba sunčana lirska slika kao kontrast težini rata kroz koji smo prošli, kaže za „Glas" na Zlatiboru uoči današnjeg početka snimanja svog novog filma „Gladno srce" proslavljeni jugoslovenski reditelj Emir Kusturica.

Da li za vlasnika „Zlatnih palmi", „Medveda", „Lavova" ima mesta za uzbuđenje na početku snimanja?
- Problem s filmom je kao sa jedrenjem. Čovek se sprema da isplovi mesecima. Dotera svaki konopac, detalj na jedrima i motoru, sve pogleda i zategne. Onda izađe na otvoreno more i odjednom ne može da podigne jedro, zakači se negde. Tako je i sa filmom. Imamo jako dobru priču, izuzetan ambijent i glumce koji liče na najbolje muzičke instrumente...

Moralni mangupi

Uvek sam voleo mangupe, ljude izvan zakona, ljude koji su mi ličili na ono što sam čitao u literaturi. Od Raskoljnikova do Benje Krika, tipovi koje su te granice pomerali i ostajali u svojoj sferi moralni, u nekom svom vrednosnom sistemu. Jer način na koji operiše svetska politika je praktično preneseno iskustvo mafije. Jer sve što se kod nas radi, što je implementirano kao sistem je mafijaški sistem. Samo preneseno u sferu politike.
Ali ono što sam ja video u ranoj mladosti i detinjstvu, ti ljudi koji su mi značili oni su za mene bili zanimljivi literarni modeli koji su posle završavali po filmovima. Jer kada se ozbiljnije pogledaju „Andergraund" ili „Crna mačka" u glavnim likovima mogu da se prepoznaju mnogi naši savremenici. Kao što je Andrić morao da beži u Tursku u vreme Otomanske imperije, ja sam bežao u cigansku bajku ili grotesku koja se tiče jedne zemlje.

Iskustvo može da uvede u rutinsku sliku sveta koja je vrlo nespontana. Ono što ja pokušavam da napravim je spoj dokumentarnog i nečeg što je lirsko, što je krajnje lično, a što nije uobičajeno. U tim kontrastima otežava se snimanje kao proces. U mom slučaju to nije ono što gledamo na televiziji, kad završe holivudski film pa kao neke kokoši ponavljaju jedno za drugim bilo je zabavno. Ako je snimanje „san", to nije ono što ja vidim u filmu i što on treba da bude.

A šta treba da bude?
- Zadatak filmskog reditelja je da da optičku komunikaciju zasnovanu na odvajanju glumaca iz gravitacione sile koja film pretvara u puku reproduktivnu mašinu života. Konkretno, glavni junak „Gladnog srca" živi na železničkoj stanici do koje ne može da se dođe ni peške ni autom, nego jednom dresinom koja samom činjenicom da je „pežoova" školjka na železnici, junaka obavezuje da kući ide unapred, a na posao unazad u rikverc. To već pomera neku mehaničku crtu života u neku izdvojenu metaforičnu sliku.

„Gladno srce" je tematski određeno ratom u Bosni. Da li ste gledali neki film iz svetske produkcije sa bosanskom tematikom koja je „in".
- To su vampiri, to ne gledam. To su vampirski filmovi koji dođu da vam se napiju krvi i odu. To rade i u politici, istoriji i u umetnosti. Prvo vas bombarduju, a onda vam pošalju filmove da vide kako ste prljavi, ružni...

Da li ste gledali „Ničiju zemlju" koja je nominovana za Oskara? Bliži se ceremonija dodele Oskara, a Vi ste član Američke filmske akademije. Da li ste uopšte glasali?
- Nažalost nisam gledao „Ničiju zemlju". Nisam ni glasao, verovatno sam dobio listiće. Ali sam promenio adresu pa nisam poštu podigao dva meseca.

Da li uživate u novim dobrim filmovima? Ima li ih?
- Volim da gledam filmove, kako da ne uživam. Jako dobar je danski film „Ples u tami" Larsa fon Trira. Ima dobrih filmova. Iranci prave dobre filmove. Svako malo se pojavi nacija koja pravi dobre filmove. Nego ovo oko Holivuda je zanimljivo. Ako se pogleda ozbiljnije istorija umetnosti, ne može se reći da Holivud nije stvarao lepu i realističku sliku sveta kroz filmove Kapre, Lubiča... 30-tih, 40-tih, 50-tih i 60-tih godina.

Međutim, to što Holivud danas radi, to je mizerija koja ne budi moju radoznalost već distancu. To su fabrikacije. Prostor gde se realizuje igra moći i novca. To sa filmom nema veze. Sećam se kada sam bio nominovan sa „Ocem" da je Luis Poensto bio presrećan kad je Oskara dobio Argentinac. Onda sam video koliko je to sve ispolitizovano. To je bilo nekoliko godina, to je bio film o tome, pošto je u Argentini onih 30 hiljada pobijeno uz blagoslov ili čak učešće tih segmenata američke vlasti.

To je taj princip. Prvo te uništimo, onda te dovedemo da te malo nagradimo. Nema sumnje, ideološka koncepcija, anketni neestetski odnos prema filmu. Moram da priznam da je među Oskarom nagrađenih bilo dobrih, naročito stranih filmova. Što bi se u Srbiji reklo ja u to ne verujem. To nije estetsko nadmetanje, već nadmetanje velikih kompanija u kojem marketinški deo nadvladava estetiku.

Najavili ste šest meseci snimanja novog filma kao potpune izolacije. Da li je ipak tema nastanka nove ili nestanka države u kojoj živite, vama inače bliska, uspela da vas tangira?
- To je fascinantno. Dok sam radio „Andergranud" ja sam propatio to cepanje, teranje Jugoslavije. Film je reakcija na te događaje iako nije govorio o tome, nego do 1992. godine. Sećate se crnca pod šlemom UN koji švercuje izbeglice i objašnjava Slavku Štimcu „Nema više Jugoslavije". Davno je to bilo. Ovo je samo jeka tog istog događaja.

Demontiranje zemlje je počelo posle Titove smrti, a pravu dimenziju dobilo posle nove koncepcije koja narasta nakon pada Berlinskog zida. Moram da priznam da je ovo sada manje bolno. Ipak tužno je kada čovek vidi naslovne strane novina. Međutim, kada vidiš da tu više nema goriva, da državu rastežu na sve strane, shvatiš realnost. Taj novi, hrabri svet, koji van svake logike rastura zemlje, a deluje globalno, znači stara priča. Ujedinjuje se Evropa, a razjedinjuje se druga država. Ali ne žalim, pošto sam video sa kojom se strašću ubijalo.

Bolan je takođe lažni odnos zapadnih političara koji su jednako veliki krivci kao i mi i koji su naš požar gasili benzinom. Oni bivaju amnestirani od svojih zločina iako u nesrećnoj priči o Jugoslaviji ne može biti amnestiranih. Oni su, međutim, vlasnici sveta. Ako se morala desiti, sreća da je taj dogovor napravljen sada, jer kada snimanje počne, ono je za mene zbir opsesivnih stanja u kojima dominira montaža kao strašni sud koji se mora obaviti za vreme snimanja a montaža traži 200 posto čoveka.

A kako se Vi pripremate za strašni sud?
- Čitavog života se bavim sportom, vežbam. Tu se međutim više troši mentalna energija, viškovi koje čovek ima ili nema. U filmu je lepo nešto drugo - kada propada zemlja i nestaje i menja se čitav jedan vrednosni sistem u periodu od 10-15 godina, kada nastanu istorijski lomovi, naiđe mizerija od ovog što Zapad zove tranzicija na koju smo silom naterani.

Tada je film neko utočište. Nije to beg. Nego malo ostrvo na ovoj planeti napravljeno od ljudi koji slično misle, skoncentrisani na istu ideju. Ta izolacija kao manastirski asketski život gde se sve podređuje filmu i ideji koja je veća od samog života, to je funkcija filma.

Vesna Milivojević


vesti po rubrikama

^kultura

16:01h

Danilo Bata Stojković: Majstor glume, kozerije i života

16:18h

Emir Kusturica danas u okolini Zlatibora počinje snimanje novog filma „Gladno srce"

16:32h

„Ivan Babejić - gorski car" bestseler u Kučevu

16:49h

Čajanka i performans ispred Britanskog saveta u Beogradu

17:03h

Madona komponuje za Bonda

17:21h

Koncert u Domu omladine: Džordž Kejbls kvintet

17:36h

Zrenjaninski teatar u Beogradu: Mala sirena

17:50h

Večeras u Reksu: Luča Mikrokozma

18:08h

Nova svetla niške pozornice

 



     


FastCounter by LinkExchange