[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 3. mart 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Stručnjaci, koji su doktorirali na suicidu mladih, veruju da nema bojazni od epidemije

Eksplozivna smeša tuge, besa i straha

Dr Srna: Kod adolescenata su često pomešana osećanja. Dr Ćurčić: Kad je okolina haotična, haos mladih se duplira

Za sada nema bojazni od epidemije suicida kod mladih, poručuju domaći stručnjaci koji su doktorirali na ovoj temi, smirujući tako tenzije i strah koji se javio zbog samoubistva dvoje gimnazijalaca iz iste škole. Kada se odrasli suoče sa takvom vrstom smrti, prva reakcija posle šoka je pitanje "pa, zašto, naizgled je sve bilo u redu". Ili kako neko ko je mlad, lep i zdrav može da učini tako nešto? I ko je za to kriv...

Psiholog dr Jelena Srna, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je suicid stari problem - uvek ga je bilo i uvek će ga biti na svim meridijanima i u svim kulturama i vremenima. Ima ga i kod nas i to se dešava stalno, samo je po njenoj oceni, tek sada stiglo u fokus našeg opažanja, jer je sve postalo "javnije". Na primer, malo se zna da skoro nema škole u Beogradu u kojoj se, za poslednjih pet godina, nije dogodilo samoubistvo ili pokušaj samoubistva...

Odgovora na pitanje "zašto baš sada" ima još. I zato što već dugo nemamo državu, taj sređeni sistem, i što ne vidimo da će uskoro da bude bolje. A kad pogledate našu porodicu i ona se "malo" raspala. I u tom raspadnutom sistemu svega, javlja se veliki strah, objašnjava dr Srna.

U sredini
Spadamo u zemlju koja ima srednju stopu suicida - 13 samoubistava na 100.000 stanovnika. Iza nas su Bosanci sa osam do 10 samoubistava, ali zato je u Hrvatskoj ta stopa skoro duplo veća nego u Srbiji. Najveća stopa zabeležena je u nekim bivšim zemljama Sovjetskog Saveza (Letonija prednjači sa stopom od 42,5). Ta tamna brojka slična je u Mađarskoj i skandinavskim zemljama. Najmanje samoubistava ima na Filipinima (0,5).

Odgovor na stres
Po oceni stranih stručnjaka, samoubistva među mladima su u porastu, jer je to njihov odgovor na stres i depresiju. Procenat samoubistava među tinejdžerima - u svetskim razmerama - porastao je od 1986. do danas za 72 odsto! Prema Galupovom istraživanju, 21 odsto američkih adolescenata priznalo je da su pokušali samoubistvo, ili su bili veoma blizu tog čina.

Crne statistike i hronike govore da se najčešće ubijaju stariji, ljudi između 50 i 70 godina, ali adolescenti apsolutno dominiraju u broju pokušaja. Devedesete godine, dok je još bivša Jugoslavija bila "cela", po broju samoubistava dece stigli smo na tamnu i nesrećnu svetsku listu među prvih 10. Međutim, mada spadamo u visokorizičnu grupu po broju samoubistava u dečjem uzrastu, radi se o maloj stopi - iako je i tako mala velika u svetskim razmerama. Kad su dečja samoubistava u pitanju, ljudi su često skloni da kažu "šta zna dete"? Ali ako ono obmota sebi konopac oko vrata i obesi se o radijator, da li je to nesreća? Najmlađe samoubice kod nas imale su pet, šest i osam godina...

Prema nekim istraživanjima u godini hiperinflacije, stopa suicida kod mladih između 15 i 24 godine povećana je u Srbiji za 40 odsto. Samoubistva i pokušaji da tinejdžer sam sebi "presudi" dolaze nekako u "talasima", a ti naleti opet zavise od bezbroj faktora, pa čak i od meteoroloških uslova. Eksperti za dušu veruju da je najmanje samoubistava u februaru i martu, a najviše u aprilu, odnosno u proleće i na jesen. Krizni dani za dizanje ruku na sebe, po nekim crnim statistikama, su sreda i nedelja.

Psiholozi upozoravaju da se broj samoubistava povećava svuda u svetu, ali je veliko pitanje, zašto - da li samo zbog buke i trke, depresije, ili i zbog toga što se više ne stidimo da prijavimo takve slučajeve? Zato što smo postali moralno tolerantniji ili zato što su ukinuti strogi zakoni... Samoubistvo je, na primer, do 1962. bilo veoma kažnjivo u Velikoj Britaniji, porodici samoubice oduzimano je celokupno imanje.
- Ipak, bez obzira na transparentnost i dalje je to jedna tamna, skrivena brojka - tvrdi dr Srna. Ona je ubeđena da i dalje nisu zabeležena sva samoubistva, jer su nekad beležena kao nesreće, naročito ako su u pitanju deca i mladi. Postoji primer brze vožnje, mladić je pritisnuo pedalu gasa do daske, vozio 250 na sat i udario o betonski stub, bez tragova kočenja...

- LJudi obično mešaju uzroke i povode za somoubistvo. Ima više uzroka, bioloških, psiholoških i zato je teško sa sigurnošću reći da se neko odlučio na samoubistvo zbog droge, roditelja, nastavnika, ocena. Mi obično to pobrkamo sa povodom, koji može da bude veoma banalan, na primer, neostvarena ljubav. Ali toliko je neostvarenih ljubavi ili jedinica u školi... Svako samoubistvo ili pokušaj samoubistva je slučaj za sebe i zato je potrebna vrlo brižljiva analiza - tvrdi dr Jelena Srna.

Primarijus dr Vojislav Ćurčić, psihijatar i psihoanalitičar sa Klinike za psihijatriju Bolnice "Dr Dragiša Mišović" potvrđuje da je broj pokušaja samoubistava i samoubistava u porastu svuda u svetu, pa i kod nas, ali misli da ipak postoje izvesne specifičnosti u generaciji mladih u našoj sredini, koji su rezultat sveopšteg haosa u kome se živelo poslednjih 10- 12 godina. Svi stručnjaci koji se bave mladima su, kaže dr Ćurčić, tokom celog tog perioda upozoravali da su oni deo stanovništva koji najviše trpi i da su zapravo najveća žrtva tog vremena.

- Adolescenti, zbog svih promena koje se prirodno i neminovno dešavaju unutar njihovog bića su u nekoj meri nestabilni ili haotični. Zbog toga imaju potrebu da im okolina, počev od porodice, pomogne podrškom i kontrolom da se u svemu tome bolje snađu. Nažalost, okolina je bila haotična, pa se onda njihov haos duplirao i učinio da oni budu dezorganizovaniji, haotičniji i da više trpe nego što bi to bilo u normalnim okolnostima - ocenjuje primarijus Ćurčić.

On navodi da su najčešće manifestacije trpljenja adolescenata depresivnost i autodestruktivnost. Kada se to udruži sa uobičajenom impulsivnošću mladih, onda je rizik za samoubistvo zaista veliki. Najveći broj mladih koji pokušava da se ubije ili u tome uspeva, nisu duševno bolesni ljudi, to su jednostavno osobe koje imaju problema sa sobom i svojom okolinom, što izaziva veliko trpljenje, a kada ono dostigne granicu nepodnošljivog, odlučuju se za suicid. Tako bi se moglo reći da je pokušaj suicida pre svega akt protiv trpljenja, a ne života, upozorava dr Ćurčić.

Prema objašnjenju dr Jelene Srne, adolescenti koji pokušavaju da se ubiju najčešće su naizgled dobra deca, ali malo se zna šta se "kuva" u njima i koliko ih košta održavanje fasade, da u nepovoljnim okolnostima izgledaju sasvim "o kej". Kada mlada osoba veruje da nema izlaza, kad je pod velikim pritiskom, uznemirenjem i velikim nezadovoljstvom, ona ne vidi izlaz i nema nadu. I to uopšte ne mora da bude realna situacija - ocenjuje ona.
Kod adoloscenata su često pomešana osećanja, to je eksplozivna smeša tuge, besa i straha. I kad se tako neko oseća onda treba sve učiniti da se ta osećanja "isprazne"- možete optrčati tri kruga oko bloka, pustiti muziku, razgovarati s nekim, prespavati... preporučuje dr Srna terapiju koju mogu da primene i odrasli.

Broj pokušaja suicida je daleko veći od broja ostvarenih, ali ipak je samoubistvo na drugom mestu uzroka smrti mladih između 15 i 24 godine. Obzirom da je sadašnja generacija adolescenata najveći deo života preživela u haosu, očekujemo, a već i primećujemo da su manifestacije raznih psiholoških poremećaja i psihopatologije sve izraženije i teže - upozorava dr Ćurčić. Zato on pretpostavlja da se može očekivati porast svih mogućih teškoća karakterističnih za mlade, uključujući i najdrastičnije, kao što je pokušaj suicida.

Jako je važno da se zna da je svaki pokušaj suicida ozbiljno dešavanje, makar ga adolescent uradio sa nekoliko aspirina ili sa nekoliko drugih tableta, jer želja da se neko ubije govori da je trpljenje nepodnošljivo i da taj neko nema drugo i bolje rešenje - kaže primarijus Ćurčić, uz objašnjenje da u prilog tome ide činjenica da se posle jednog pokušaja mlad čovek odlučuje da ponovi pokušaj u 30 do 40 slučajeva.

Po mišljenju psihologa ovo što nam se dešava je otvorilo neke nove mehanizme prevazilaženja teškoća, za koje nismo bili ni svesni da ih imamo. Svi smo se iznenadili koliko još ima maraka kod građana. Jugoslavija je bila bogata, pa se "cedilo" i trošilo i opet ostalo. Tako vam je i sa zdravljem - uverena je Jelena Srna.
Izgleda kao da iz začaranog kruga u kome se nalazimo možemo da izađemo "čitavi" u skladu sa geslom "ono što nas ne ubije - sigurno će nas ojačati".

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^tema

16:10h

Stručnjaci, koji su doktorirali na suicidu mladih, veruju da nema bojazni od epidemije

16:12h

Ko je ovaj čovek: Bogdan Tirnanić

   


FastCounter by LinkExchange