[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 16. februar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

GLAS PRENOSI

Uvodna reč odbrane Slobodana Miloševića u Hagu u dva dana se pretvorila u optužbe NATO-a, SAD, Nemačke, kosovskih terorista

Velika Srbija, najmanji adut

Amerika ima dva kriterijuma prema terorizmu. Nemačka dovela evropske bandite da počnu rat na Kosmetu. Tužilaštvo svesno sakriva i falsifikuje, smatra Milošević. Svedoci: Klinton, Olbrajt, Holbruk, Širak, Šreder, Kinkel...

Slobodan Milošević je juče izjavio pred Haškim sudom da je Kosovo upotrebljeno za razvoj krize i ostvarenje strateških ciljeva SAD-a i NATO-a. Na tom primeru su Bil Klinton i njegova administracija pokazali kako imaju različite kriterijume prema terorizmu, rekao je Milošević. On je konstatovao da se za SAD radi o teroristima kada su žrtve Amerikanci, "dok se u ostalim delovima sveta koriste terorizmom kao strategijom dominacije".

Prema rečima Miloševića, na Kosovu su terorističke akcije radikalizovane uključivanjem islamskih fundamentalista i plaćenika. Milošević je izjavio da je Osama bin Laden "imao uporište u Albaniji za operacije na Kosovu, u Bosni i delovima Evrope".

"Kako sada izgleda, srećni su oni Albanci koje su uhapsile jugoslovenske snage, jer ih sada puštaju na slobodu, dok se oni koji su otišli u Avganistan kreću u lancima, iako nikakve razlike među njima nema", rekao je Milošević.

Svedoci

Milošević je zatražio juče da mu se omogući da razgovara i ispita svedoke koji su direktni akteri događanja na području bivše SFRJ.
Kao svedoke Milošević je naveo Bila Klintona, Madlen Olbrajt, Žaka Širaka, Gerharda Šredera, Klausa Kinkela, Jošku Fišera, Iber Vedrina, Robina Kuka, Dejvida Ovena, Torvalda Stolteberga, Jasušija Akašija, Kofija Anana, Boba Dola i druge. Tražio je da se na sudu pojave i članovi američkog tima na mirovnim pregovorima u Dejtonu, državnici koji su prisustvovali potpisivanju mirovnog sporazuma u Parizu, svi s kojima je imao lične kontakte i oficijelno razgovarao, kao i premijera Velike Britanije Tonija Blera i Šredera, s kojima nije imao ličnih kontakata i mnoge druge, čija će imena naknadno predati.

Nabrajajući napade na vojsku i policiju na Kosovu, Milošević je izjavio da "nijedna vlada na svetu ne bi ostala pasivna prema takvim aktivnostima naoružanih bandi". Milošević je demantovao tvrdnju da je postojao plan stvaranja "velike Srbije" i dodao da je "viteški i časno obavljao svoje dužnosti" i zato "svakom može da pogleda u oči", kao i da je priča o velikoj Srbiji najslabija tačka optužbe protiv njega.

Prema Miloševićevim rečima, postoje naredbe koje dokazuju da su snage SRJ u sukobima poštovale i sprovodile odredbe međunarodnog prava. Govoreći o Kosovu pred bombardovanje NATO-a, Milošević je izjavio da u Rambujeu nije bilo nikakvih pregovora i da se albanska i delegacija SRJ nikada nisu srele. "SAD su sprovele svoj sporazum, koji je dva dana pre toga objavljen u albanskom listu Koha Ditore", rekao je Milošević.

Detaljnim izlaganjem praćenim fotografijama žrtava NATO bombardovanja i razorenih gradova u SRJ od marta do juna 1999, Milošević je nastavio juče uvodni govor pred Haškim sudom. U istupanju, četvrtog dana suđenja, Milošević je osporavao navode Tužilaštva o promeni strukture stanovništva i navodnim deportacijama pripisivanim u optužnici "srpskim snagama". Stavljajući se povremeno u ulogu tužioca, optužio je NATO za stravične, masovne zločine nad civilnim stanovništvom u SRJ.

Iznoseći odbranu pred Sudskim većem Tribunala, kojim predsedava britanski sudija Ričard Mej, Milošević je rekao da farsa koja treba da se odvija u vidu suđenja protiv njega "ima zadatak da legalizuje zločin" čije je dimenzije, kako je rekao, samo delimično izneo.

Nema uslove za odbranu

Sudija Mej je tražio da optuženi skrati izlaganje, na šta je Milošević, ponavljajući zahtev da bude oslobođen, rekao da nema uslove da spremi odbranu. Rekao je da, u odnosu na tužilaštvo koje raspolaže čitavim arsenalom sredstava i ljudi da bi pripremalo optužnicu protiv njega, on na raspolaganju ima samo javnu telefonsku govornicu.

U popodnevnom izlaganju najviše vremena posvetio je sprezi vođa "OVK" s Bin Ladenom. Osama bin Laden i njegova Al Kaida imali su uporište u Albaniji, koje je služilo kao odskočna daska za operacije u BiH, na Kosmetu, pa i u Zapadnoj Evropi" - rekao je Milošević. On je citirao nekadašnjeg šefa albanske službe bezbednosti Fatosa Klosija, koji je rekao da je Bin Laden lično bio u Albaniji, te da je njegova grupa jedna od fundamentalističkih organizacija koje su slale jedinice u borbu na Kosovu.

Podsetivši da je od prvih terorističkih napada na VJ do njenih ofanzivnih dejstava protiv "OVK" prošlo skoro četiri meseca, Milošević je upitao: "Zar to nije više nego dovoljno da se dobije odgovor na pitanje ko je to na Kosovu i Metohiji upotrebio oružje i ko je koga tamo napao? Podsetio je da je u februaru 1998. ambasador SAD u Makedoniji nazvao OVK terorističkom organizacijom.

- Sve bi bilo u redu da nešto kasnije nije usledila korekcija Stejt departmenta, a Holbruk dolazi u Beograd sa zadatkom da spase "OVK" od potpunog razbijanja i nametne rešenja koje bi odgovaralo interesima SAD i albanskih separatista - dodao je Milošević.

Milošević je koristio i istorijsku građu iz Dugog svetskog rata o planu stvaranja velike Albanije, u kojoj, kako je rekao, nije bilo mesta za Srbe. Kosovski zaštitni korpus, formiran od pripadnika bivše OVK, nazvao je "novom SS divizijom koja radi isto što i ozloglašena SS divizija "Skenderbeg".

Spasao sam Rugovu

Milošević je rekao da je za vreme rata 1999. spasao život Ibrahimu Rugovi i njegovoj devetočlanoj porodici, navodeći da je Rugovu želeo da ubije "ubica i saradnik NATO-a i Vesli Klarka" Hašim Tači. On je kazao da je pozvao Lamberta Dinija i zamolio ga da pošalje avion "usred rata" za Rugovu i njegovu porodicu, u kojoj je bila i jedna beba, "kojoj su naši policajci kupovali pelene". Rugova je, kako je rekao, čuvala srpska policija da ga ne bi ubio Tači, "za kojeg se i ne zna koliko je Rugovinih saradnika ubio".

Milošević je jučerašnje izlaganje počeo optuživanjem NATO da je 13. maja 1999. namerno bombardovao kolonu albanskih civila koji su se vraćali kućama u selo Koriša i pritom prikazao fotografije pedesetak ugljenisanih žrtava.

- Posle dva meseca rata, oni su se vraćali kućama, iako vi tvrdite da su ih srpske snage deportovale. NATO ih je bombardovao zato što su se vraćali kući... Nije mogla da se pošalje strašnija poruka Albancima koji se vraćaju kući - da je to zabranjeno - rekao je Milošević.

Prema njegovim rečima, srpske snage su pomagale Albancima i spasavale ih, prenoseći ranjene u elitne beogradske bolnice, poput VMA. Kazao je da je ilegalna OVK pozivala Albance da napuste kuće, a sve koji to ne učine nazivala "izdajnicima".

Milošević je optužio Klintona da je naredio bombardovanje ambasade Kine u Beogradu 7. maja 1999.
- Potpuno je jasno da je Klinton želeo da ostane zabeležen kao prvi koji je bombardovao kinesku teritoriju, bombardujući kinesku ambasadu u Beogradu. Nikakve slučajnosti ovde nema - naglasio je on.

Milošević je u više navrata isticao da je NATO civilne ciljeve napadao usred noći, kad većina građana spava "kako bi bio siguran da će ih ubiti". On je upozorio Sud da je Karla del Ponte, iako zna istinu o događanjima na Kosovu i području bivše SFRJ, Sudu, umjesto pravih dokaza o tim događajima, ponudila falsifikate. Tvrdnju je argumentovao primerom navodnog masakra u Račku, jer je glavni tužilac namerno sakrila istinu kako bi montirala lažnu optužnicu protiv njega, a prihvatila je Vokerov izveštaj i prikrila nalaz finskih patologa koji joj je dostavljen.

Skrivanje prave istine zbog lažne optužnice Milošević je ilustrovao i prihvatanjem za dokaz televizijskih zapisa o izbeglicama, navodnim masakrima, rušenjima i logorima u BiH i slično. On je napomenuo da su falsifikovani i mnogi drugi podaci koji ga terete i upitao da li je glavnom tužiocu Tribunala poznato da ako zna da je u optužnici nešto falsifikovano ne može dalje da obavlja posao, a glavnog sudiju Ričarda Meja podsetio na presude Vrhovnog suda Engleske o obustavljanju postupaka kada tužilac ne vodi revnosno slučaj. Pozvao je i svetske pravnike da reaguju po savesti.

Hronološki je potom nabrajao slučajeve napada albanskih terorista na srpsko i drugo stanovništvo, a nakon toga je govorio i o proterivanju Srba sa Kosova, optužujući da se to čini u saradnji i pod okriljem međunarodnih snaga. Prema njegovim rečima, "radi se o produženom zločinu koji i danas traje i o zločinačkom udruživanju sila koje su izvršile agresiju na Jugoslaviju s teroristima ubicama palikućama i narkomafijom kosovskih Albanaca koji danas pored Srba ubijaju i Albance". Milošević je pokazao fotografiju na kojoj su "ukrštenih ruku Klark, Tači i Čeku, koja simbolizuje savezništvo organizacije kojom komanduje Klark s albanskim teroristima".

Milošević je optužio i upravu UN na Kosovu i snage Kfora za genocid i druge zločine nad Srbima na Kosovu, Nemačku je imenovao kao izvor terorističke aktivnosti, a Ameriku kao učesnika proterivanje Srba iz Hrvatske 1995. godine. On je rekao da je nemačka obaveštajna služba sakupila kriminalce po Evropi i uputila ih na Kosovo, čime je počela teroristička aktivnost. Milošević je Tačija, Čekua, Klarka i Majkla Džeksona nazvao učesnicima "zločinačkog poduhvata". Milošević je rekao da je od dolaska međunarodnih snaga i UN uprave na Kosovo, 10. juna 1999. godine, ubijeno 3.000 uglavnom Srba i oteto je 2.500, među kojima se o 1.300 ništa ne zna. On je naveo da je proterano "više od 360.000 Srba, uključujući 10.000 Hrvata", da je razoreno "više desetina hiljada srpskih kuća" i da je srušeno 107 srpskih crkava.

- Najteži kriminalni akti terorista događali su se uz blagonaklonost, a ponekad i saučesništvo Kfora - izjavio je Milošević.

Milošević je optužio nemačku tajnu službu i njenog nekadašnjeg šefa, a potonjeg ministra inostranih poslova Klausa Kinkela, da su, kako je naveo, "ubacili evropske kriminalce da ubijaju" i time započeli eskalaciju nasilja, iako je prethodno - sve do 1998 - na Kosovu bilo mirno, i to u vreme kada je tamo delovalo samo 10.000 policajaca.

Zahtevao je da se preispita legalnost njegovog hapšenja i dovođenja u Hag. Budući da, po njegovim rečima, iz optužnice proizilazi da najbitniji element krivičnog dela predstavlja "politički cilj", Tužilaštvo mora, po Miloševićevim rečima, da razjasni kako je on 1995/96/97, mogao uživati opštu (inostranu) podršku, a tek potom je, deceniju kasnije, optužen za genocid koji je počinjen pre toga.

Formalna replika Miloševića na uvodnu reč tužilaštva pretvorila se u neformalnu optužnicu koju je on podigao protiv NATO i samog Tribunala.

Da nije bilo bombardovanja Srbije i Kosova od strana NATO snaga, ne bi bilo ni pomeranja stanovništva ni zločina na Kosovu, zbog čega krivicu snose oni koji su to pomeranje izazvali, NATO i Amerika - sažetak je poruke koju je Milošević sa optuženičke klupe u Hagu uputio svetskoj javnosti.

Milošević će izlaganje nastaviti u ponedeljak.

Pripremila: Lj. Staletović


vesti po rubrikama

^tema

19:00h

"Glas" prenosi: Uvodna reč odbrane Slobodana Miloševića u Hagu u dva dana se pretvorila u optužbe NATO-a, SAD, Nemačke, kosovskih terorista

19:10h

Reagovanja u svetu: Odlučan žrtveni jarac

19:15h

Reagovanja u zemlji: NATO spremio kaznu?

19:25h

Beograd uzaludno ubeđivao Mladića da se preda

19:40h

Đinđić najavio nemačkim novinama: Izručićemo Milutinovića

 



FastCounter by LinkExchange