[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 16. februar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Milena Zupančič, istinska glumačka zvezda eks Ju prostora

Popularnija od alpskog mleka

Oni koji godinama ništa nisu hteli da čuju o srpskom teatru i svojim kolegama, danas su najglasniji da ponovo treba igrati u Beogradu

Glumica koja je dobila sve pozorišne i filmske nagrade koje su postojale u bivšoj Jugoslaviji (Zlatne arene, caricu Teodoru, Sterijine, Zlatni lovor vijenac...), Milena Zupančič, nakon 12 godina ponovo je bila pred beogradskom publikom sinoć, na Maloj sceni Ateljea 212. U drami Tomasa Bernharda "Riter, Dene, Fos", u režiji Dušana Mlakara, još jednom je potvrdila da ništa nije izgubila od svoje popularnosti i šarma.

Radko Polič kaže da ste bili među prvim umetnicima iz Slovenije koji su hteli ponovo da igraju u Beogradu?
- Mi smo u SNG-u zajedno radili Olbijevu "Ko se boji Virdžinije Vulf". Nakon premijere, tražili smo ne znam koje sve varijante da sa predstavom gostujemo i u Beogradu, ali nam ipak nije uspelo. Neke "direktive" bile su jače od naše želje. Meni je veoma žao što u ovim strašnim godinama nisam mogla da dođem ovde sa nekim mojim dragim predstavama. "Lirom", na primer, gde sam igrala Ludu, ili "Antigonom", gde sam bila Jokasta. Nažalost, nije bilo pravog sluha za takav gest. Ali, uvek je bilo ljudi koji brzo hvataju "novi ritam". Oni koji godinama ništa nisu hteli da čuju o srpskom teatru i svojim kolegama, danas su najglasniji da ponovo treba igrati u Beogradu.

Deci u Srbiji najteže

Još ste ambasador UNICEF-a, kakva su vaša iskustva sa decom iz bivše Jugoslavije?
- Sigurno najstrašnija koja sam imala u životu. Putovala sam po Bosni, po svim entitetima, Republici Srpskoj, Makedoniji, bila sam i na Kosovu, i to su užasni prizori. Informacije o stradanju dece tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, osim što brojčano nisu do kraja tačne, one pokazuju i samo delić strahote koja su ta deca doživela i preživela. To su strašni prizori. Informacija koju sam čula pre nekoliko dana, takođe me je jako pogodila. Istraživanje UNICEF-a pokazalo je da deca Srbije danas imaju najteže životne uslove u Evropi. Trenutno sam u dogovorima sa dve velike fabrike iz Slovenije, koje bi trebalo da daju pomoć za srpsku decu.

Za ovo naše gostovanje, na sreću, ne mogu reći da je deo "direktive", jer iza njega stoje Atelje 212 i SNG, Svetozar Cvetković i Janez Pipan. Važno je, i hvala bogu, da se krenulo sa nekim dobrim stvarima. Ali, isto tako mislim da je danas možda prekasno doći u Beograd, i da je trebalo doći još mnogo ranije. Jer, pozorišni ljudi u tom ludilu koje nam se dogodilo pre deset godina nisu bili ni za šta krivi. Nama je u određenom trenutku sve bilo prekinuto i oduzeto, a postavljeni su zidovi i granice na sve strane. Ovih desetak godina mi smo igrali svuda - od Amerike, Stokholma, Skoplja, a ignorisao se samo Beograd. To nije bilo u redu. Danas se svi izgovaraju tim strašnim režimom, ali se to ne može do kraja prihvatiti kao opravdanje. Za mene, jedna vlast, ma kakva bila, ne može biti razlog da se predstave ne prikažu. Zato i mislim da prosto nije u redu što je ovaj naš prekid komunikacije toliko dugo trajao.

Publika vas je ovde uvek doživljavala kao "svoju" glumicu, bili ste popularniji od "Mure", "Gorenja", "Radenske" i alpskog mleka zajedno?
- Da, i to je bilo divno. Slovenci su, što se toga tiče, jako drugačiji, hladniji. U Sloveniji prema jednom glumcu nikada nije pokazana ta vrsta ljubavi, kao recimo ovde ili u bivšoj Jugoslaviji. Možda je to i zbog toga što je Slovenija premala, svi se znamo, pa je onda malo sramota da javno pokazujemo nekakve emocije prema glumcima. U Beograd smo posle 12 godina došli kolima. Divno je iznenađenje kad te carinik ili recepcionar u hotelu ipak prepozna, i to pokaže s poštovanjem. Pre dve godine bila sam u Bosni. Izađeš na ulicu ili dođeš na kiosk, a ljudi ti se obraduju i pozdrave te. To znači da se ipak nismo do kraja promenili. Malo jesmo, ali do kraja ne.

"Godo" u Ateljeu

Na Velikoj sceni Ateljea 212, večeras u 19 sati, publika će moći da vidi "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa, u režiji Dušana Jovanovića, produkcija SNG-a iz Ljubljane.

Da li ste optimista kada je reč o obnovi kulturnog prostora?
- Ne previše. Do nekih sličnih varijanti, onako kako smo nekada bili izmešani u pozorištu, na filmu, festivalima, sigurno neće doći. Ali, sada smo bar počeli sarađivati međusobno, bez predrasuda, kao što se sarađuje sa bilo kojim drugim zemljama, i to je jako dobro. Koliko će te saradnje biti veće i značajnije, mislim da će zavisiti samo od pojedinaca i njihovih gestova, ali i od nove generacije umetnika i od dubine njihovog interesovanja. Mnogi koji sada igraju u SNG- u, došli su prvi put u Beograd i za njih taj grad nije isto što i za mene i moju generaciju. Jednostavno, oni tu nemaju nikakvih sećanja i emocija, ništa ih ne veže.

Radmila Radosavljević
Foto: P. Milosavljević


vesti po rubrikama

^kultura

16:06h

Gospodar prstenova - knjiga, film, mit

16:14h

Inicijativa grupe niških književnika za povratak "Gradine"

16:28h

Produžena izložba "Čari persijske umetnosti"

16:42h

Milena Zupančič, istinska glumačka zvezda eks Ju prostora

16:57h

Jagodina: Priznanje festivala "Dani komedije" Bati Stojkoviću

17:09h

Subotica: U Narodnom pozorištu Čehovljev "Višnjik"

17:16h

Konkurs za Nevenov festival dečje poezije

17:29h

Još jednom o sudbini zgrade u Uzun Mirkovoj

 



     


FastCounter by LinkExchange