[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak-petak, 14-15. februar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

GLAS istražuje

Zašto je Ministarstvo za nauku Srbije odbilo projekte uglednih profesora?

Naučnici na udaru terorista iz Evrope

Piše. Dr Radoš Ljušić

 

Istorijska nauka u Srbiji u protekla dva veka bila je na dobrom glasu u Evropi. Taj ugled potvrđivala su mnoga značajna imena. Da li se u međuvremenu nešto promenilo ili se politički odnos toliko umešao u nauku, nije baš najjasnije, tek ono što pristiže ovih dana iz Evrope ostavlja previše gorak ukus u ustima i kod istoričara profesionalaca i kod ljudi koji se bave prošlošću na amaterski način. O čemu je reč: na adresu Republičkog ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Srbije pristigli su nedavno, povodom raspisanog konkursa, naučni projekti. Između ostalih i projekti "Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda 1804 - 1918" i "Tursko i austrougarsko nasleđe u Srbiji".

Prvi projekat podneo je sasvim uredno, po svim pravilima, rukovodilac projekta Slavenko Terzić, direktor Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i doktor istorijskih nauka. Kao saradnike u projektu naveo je akademike Milorada Ekmečića, Vasilija Krestića, Vladimira Stojančevića, istraživače saradnike Biljanu Vučetić, Nedeljka Radosavljevića, Aleksandra Rastovića, zatim naučnog saradnika Radoslava Raspopovića i istraživača pripravnika Nenada Urića. Naravno, i sebe kao naučnog savetnika.

Drugi projekat podneo je sasvim uredno, sa svim naučnim uzansama, rukovodilac projekta prof. dr Radoš Ljušić, a kao saradnike u projektu naveo je akademika Vasilija Krestića, docenta dr Vojina Dabića, asistente Srđana Katića, Suzanu Rajić, asistenta pripravnika Miloša Jagodića, zatim postdiplomce Jelenu Paunović, Čedomira Antića i sebe kao redovnog profesora.

U Ministarstvu za nauku je dogovoreno da se projekti iz oblasti nacionalnih nauka - jezika, književnosti i istorije ne daju na recenzije u inostranstvo, što se inače uobičajeno radi zbog nepristrasnosti i naučne validnosti kad su druge oblasti u pitanju. Šta se potom dogodilo?

Dva navedena projekta našla su se neznano kako na Univerzitetu u Bolonji na recenziji. Po svemu sudeći kod izvesnog Stefana Bjankinija, poznatog u srpskim naučnim krugovima kao čoveka koji nije previše upućen u naučnu problematiku istorije Balkana, ali koji mnogo voli da piše i u svoja pisanija unosi politička razmišljanja. Da li je to baš njegovo ili je, možda tražio mišljenje od nekih drugih italijanskih kolega istoričara, nejasno je, ali je sasvim jasno ono što je stiglo napisano i potpisano iz Bolonje.
Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj
Istraživačka oblast: istorija, arheologija i etnologija
1. Naučna zasnovanost programa istraživanja:
Zasnovanost je veoma uopštena
2. Naučna utemeljenost predloga projekta:
Predloženi plan nije dobro obrazložen
3. Doprinos izvršavanju prioritetnih tematskih zadataka:
Ciljevi istraživanja su konfuzno opisani
4. Primenljivost rezultata projekta;
Predlog nije jasan po ovom pitanju

5. Originalnost istraživanja:
Sadašnje stanje opisano je na zadovoljavajući način
6. Cena projekta:
Budžet nije obezbeđen
7. Kompetentnost istraživačkog tima:
Većina naučnika u timu bila je uključena u nekoliko nedavnih manipulacija istorijom
8. Kompetentnost rukovodioca projekta:
C.V. rukovodioci projekta nije dostavljen. Međutim, ličnost je poznata i ne smatra se da može da vodi projekat
9. Postojeći nivo i stanje opremljenosti za realizaciju projekta:
Plan nije dostavljen
10. Rizik za realizaciju projekta:
Rizik je veoma visok imajući u vidu ponašanje vođa tima u proteklim godinama
11. Rizik za implementaciju rezultata projekta:
Postoji rizik da projekat ojača nacionalistički pristup

Za drugi projekat "Tursko i austrougarsko nasleđe u Srbiji" stiglo je sledeće: Projekat pod šifrom: 1580. Naučna oblast: Istorija arheologija i etnologija

1. Naučna opravdanost predloženog istraživanja:
Projekat je rasistički
2. Naučni temelji predloženog projekta:
Naučni temelji su nevažni
3. Doprinos postizanju prioritetnih tematskih okvira:
U okviru projekta ciljevi nisu određeni
4. Primenjenost rezultata projekta:
Primena ovog projekta može biti katastrofalna za srpsko društvo.

5. Originalnost istraživanja:
Predlog je veoma opasan
6. Cena projekta:
Budžet nije obezbeđen
7. Stručnost projektantskog tima:
Tim nije kvalifikovan da bi izvršio projekat
8. Stručnost rukovodioca projekta:
Rukovodilac projekta nije dovoljno stručan da bi izvršio projekat.
9. Postojeći nivo i stanje opreme za realizaciju projekta
Plan nije napravljen
10. Rizik od realizacije projekta
Rizik je veoma visok zato što je projekat zasnovan na očiglednim pokušajima da se manipuliše istorijom.
11. Rizik od primene rezultata projekta
Projekat predstavlja visok rizik za obrazovanje u srpskom društvu.

Iznenađenju kraja nije bilo. Zar je mogućno da se i u veku koji je pred nama povampiruju najcrnje političke diskvalifikacije i metodi i to gde - u nauci. Istorija je vrlo dobro zapamtila razne fašistoidne ideje, njihove tvorce i realizatore, ali se živelo u uverenju da je to ipak neka daleka i ružna prošlost. Međutim, bar kad smo mi u pitanju, izgleda da nije. Zbog toga su se ugledni doktori istorijskih nauka i rukovodioci projekata pismeno obratili republičkom ministru za nauku Draganu Domazetu.

Ministarstvo za nauku, tehnologiji i razvoj, Beograd

Predmet: Prigovor na odluku Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj o neprihvatanju projekta Istorijskog instituta SANU "Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda (1804-1918)" (broj:1435)

Na raspisani konkurs Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Istorijski institut SANU prijavio je sedam naučno-istraživačkih projekata, među kojima je bio i projekat Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda (1804-1918) (broj:1435). Kao rukovodilac projekta upoznao sam se sa sadržajem recenzije Univerziteta u Bolonji, koji je bio osnova da Ministarstvo donese odluku o neprihvatanju projekta. Slobodan sam da zamolim Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj da razmotri naš prigovor koji se se sastoji u sledećem:

1. Recenzija nema karakter naučne ocene predloženog projekta istraživanja već je prvenstveno ideološka i politička diskvalifikaciji ličnosti rukovodioca projekta i predloženog tima istraživača. Ocene recenzenta iznete kao odgovor na prva tri pitanja su do te mere uopštene da ne pružaju nikakav naučni odgovor na postavljena pitanja. Da li je naučna zasnovanost programa istraživanja "veoma uopštena", da li projekat "nije dobro obrazložen", i da li su ciljevi istraživanja "konfuzno opisani", može se uveriti svaki dobronamerni čitalac, a da ne govorimo o pretpostavljenom ekspertu za pitanja srpske istorije. Stoga molim Ministarstvo da se još jednom upozna sa sadržinom predloženog projekta, i da tu sadržinu uporedi sa odgovorima recenzenta. U slučaju da se Ministarstvo ne smatra kompetentnim, ili da nema poverenja u stručnjake za ovaj naučno-istraživački problem u našoj zemlji, slobodan sam da predložim Ministarstvu da obrazuje ekspertski tim vodećih stručnjaka za istoriju Srba i istoriju Balkana, sa bilo kog evropskog univerziteta ili naučnog instituta koji bi objektivno ocenio sadržinu projekta. To mogu biti, na primer, eksperti sa Sorbone (prof. dr Žan-Pol Sutu, prof. dr Žan Pol-Bled, prof. dr Kristof Revejar), sa Oksforda (prof. dr Mark Almond, dr Džop Laflend), sa Univerziteta u Getingenu (prof. dr Hape-Nihael Midlig), Univerziteta u Grinzborou-Severna Karolina (prof. dr Dejvid Mekenzi), Univerziteta u Floridi (prof. dr Marija Todorova), Univerziteta u Trstu (prof. dr Fulvio Salimbene i prof. dr Marko Dogo), Instituta za slavistiku i balkanologiju Ruske akademije nauka (akademik Vladimir Konstantinovič Volkov), Jagelonski univerzitet Krakov (prof. dr Marek Valdenberg), akademik Dan Berindej (sekretar Odeljenja istorijskih i arheoloških nauka Rumunske akademije nauka, Bukurešt), akademik Nikolaj Todorov (Bugarska akademija nauka).

Najblaže rečeno, zapanjen sam ideološkim i političkim ocenama anonimnog recenzenta projekta, na prvom mestu kompetentnosti istraživačkog tima (uključen "u nekoliko nedavnih manipulacija istorijom") kompetentnosti rukovodioca projekta ("ličnost je poznata i ne smatra se da može da vodi projekat"), rizika za realizaciju projekta ("rizik je veoma visok imajući u vidu ponašanje vođa tima u proteklim godinama") i na kraju rizika za implementaciju rezultata projekta ("postoji rizik da projekat ojača nacionalistički pristup"). U političkoj istoriji Evrope i naše zemlje ovakva vrsta "ocenjivanja" bila je poznata jedino u vreme mračnih totalitarnih diktatura.

Meni nije poznata ličnost, niti stručni profil anonimnog recenzenta, i ne znam da li postoji mogućnost da se sazna ime recenzenta. Poznato mi je jedino da na Univerzitetu u Bolonji postoji jedna ličnost koja se bavi savremenom političkom istorijom Balkana, to je prof. dr Stefano Bjankini, direktor Centra za centralno-istočnu Evropu i Balkan. Jedna od njegovih knjiga glasi "Sarajevo le radici dell'adio, Roma Edizioni associate", 1996 (Sarajevo-koreni mržnje), koja je primer neobjektivnog tumačenja etničkih, kulturnih i političkih prilika u Sarajevu i na bosansko-hercegovačkom prostoru. Slični pristup prof. Bjankinija imao je i u drugim svojim radovima kao što je, na primer, njegov Uvod za istoriju Jugoslavije 1949-1999. u kome je takođe neobjektivno ocenio sadržaj tzv. Memoranduma SANU za koji je između ostalog napisao: "U ovom dokumentu su vešto izmešani osvrti i stvarni problemi koji su postojali u okviru jugoslovenskog političkog i privrednog sistema sa lažima o nipodaštavanju Srba u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni". Mogu se navesti još mnogi primeri vrlo pristrasnog tumačenja niza problema koji se tiču srpske istorije i srpskog pitanja. Ne znajući da li je prof. Bjankini zaista recenzent, ipak smatram da ovakav pristup ne može biti osnova za objektivno naučno ocenjivanje projekta kao što je "Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda (1804-1918)".

2. Želim da podsetim Ministarstvo da je CV rukovodioca projekta dostavljen Ministarstvu, a u recenziji se kaže da "CV rukovodioca projekta nije dostavljen".

3. Verujući u spremnost Ministarstava da objektivno oceni ovaj prigovor, želim istovremeno da vas obavestim da su u međuvremenu nastupile promene u istraživačkom timu: prof. dr Mihailo Vojvodić je angažovan kao rukovodilac projekta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a kolega dr Radoslav Raspopović je bio planiran da zajedno sa njim realizuje jedan deo projekta. Mr Danica Petrović je otišla u penziju. Od stalno zaposlenih saradnika Instituta na projektu bi bili angažovani: dr Slavenko Terzić, naučni savetnik, mr Nedeljko Radosavljević, istraživač saradnik, Biljana Vučetić, istraživač pripravnik i Nenad Urić, istraživač. Članovi SANU, akademik Milorad Ekmečić, akademik Vasilije Krestić i akademik Vladimir Stojančević bili bi angažovani kao spoljni saradnici, ali po pravilima Ministarstva njihovo angažovanje se ne finansira.

Rukovodilac projekta: dr Slavenko Terzić, naučni savetnik i v.d. direktora Instituta.

nastaviće se


vesti po rubrikama

^dosije

17:05h

"Glas" istražuje: Zašto je Ministarstvo za nauku Srbije odbilo projekte uglednih profesora?

 



FastCounter by LinkExchange