[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 3. februar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

GLAS ISTRAŽUJE

Razmotava se klupko mnogobrojnih malverzacija u Elektroprivredi Srbije (4)

Krali ulje, bakar, trafo-stanice...

EPS još 1998. godine platio radove u Jajincima „Tajfunu" iz Kosjerića a komisija 2001. utvrdila „da na pristupnim putevima i klizištu u Jajincima nisu izvedeni nikakvi radovi"

Otkrivanju mahinacija i malverzacija u Elektrodistribuciji Beograd, kao i u Elektroprivredi Srbije kao da kraja nema. Posle objavljivanja mnogih kriminalnih rabota zbog čega su Branislav Uskoković, bivši direktor JP EDB, i Stojan Lakovski, direktor firme TLT Inžinjering, u jednomesečnom pritvoru po rešenju istražnog sudije, policija, utisak je, ima pune ruke posla da istera na videlo nagomilani prljavi veš.

Evo kako je, na primer, JP EDB odnosno njeno tadašnje rukovodstvo poslovalo sa preduzećem Itum Šumadija. Avgusta 1997. godine zaključen je ugovor između ove dve firme o popravci stubova javnog osvetljenja u srednjoj traci autoputa kroz Beograd. EDB dostavlja sekretarijatu za komunalne i stambene poslove grada Beograda premer i predračun radova za hitnu sanaciju u iznosu od 2.680.600,00 dinara i taj novac je grad uplatio JP EDB-u kao izvođaču radova.

Potom, po odobrenju Branislava Uskokovića, bivši rukovodilac sektora materijalnog snabdevanja Ratomir Bajagić bira izvođača radova - preduzeće „Iptum Šumadija". Potpisuje se ugovor između JP EDB i Iptum Šumadija o izvođenju radova na iznos od 2.680.600,00 dinara. Potom oni potpisuju dva aneksa ugovora i u prvom je vrednost radova utvrđena na 2.785.600,00 dinara, a u drugom 2.507.060,00 dinara. Na ime avansa uplaćeno je Iptum Šumadiji 1.805.958,02 dinara, odnosno 465.658,02 dinara više od ugovorenog iznosa.

Ugovorene radove Iptum Šumadija je izvela ali samo za izradu 112 trosegmentnih stubova i to neodgovarajuće dužine od 10,80 a ne 12 metara kako je bilo ugovoreno. Sve ostale radove izvela je JP EDB - pogon javne rasprave - služba 2710 „Centar" u periodu od 15-23. jula 1998. godine, koristeći svoj materijal, radnu snagu i transportna sredstva. Tim poslom JP EDB je, piše u krivičnoj prijavi predatoj Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu 7. decembra 2001. godine, oštećena za iznos od 583.160,00 maraka.

Ni Sindikat radnika EPS-a nije u proteklom periodu sedeo skrštenih ruku. Da li je to neko hteo da čuje ili ne drugo je pitanje, tek uvidom u dokumentaciju lako je utvrditi sledeće činjenice. Još 10. jula 2001. godine, Sindikat EPS-a obraća se zbirkom dokumenata ministru unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije gospodinu Dušanu Mihajloviću. U propratnom pismu koje je potpisao predsednik Glavnog odbora Sindikata radnika EPS-a Milovan Ranković kaže se, između ostalog, sledeće:

„Nije dovoljan Zakon o oporezivanju ekstraprofita, ovde se mora mafiji i kriminalcima stati za vrat, a to se u ovom trenutku čini dosta slabašno i prilično neefikasno, bar takav se utisak stiče. Sigurno Vam je veoma dobro poznato da vam je za vreme desetogodišnje vladavine bivšeg režima jeftinom cenom električne energije čuvan socijalni mir, čime je EPS kao strateški privredni sistem doveden u veoma teško ekonomsko i tehničko-tehnološko stanje.

Ali, istovremeno je EPS, kao stecište najodanijeg Miloševićevog kadra, bio prava Meka za različite vrste malverzacija koje su vršene prodajom uglja, struje, kompenzacijama i drugim vrstama pljačke državne imovine. Do današnjeg dana nijedan od odgovornih za ogromno upropašćavanje EPS-a, koje se meri milijardama dolara, nije uhapšen niti je pokrenuta istraga zbog pljačke imovine. Nisu valjda radnici imali moć i ovlašćenja da upropaste kapital najjačeg državnog preduzeća..."

Na kraju pisma gospodin Ranković izražava nadu da će ga ministar Mihajlović primiti na jedan kraći razgovor u bilo koje doba dana i noći. Javnost nije do danas obaveštena da je došlo do tog susreta. U dostavljenom materijalu ministru Mihajloviću između ostalog piše: u poglavlju „Plaćanje neizvršenih radova" data je kompletna dokumentacija o "slučaju Jajinci". Tamo je, naime, trebalo da budu obavljeni radovi na pristupnim putevima i klizištu.

EPS, odnosno Elektroistok je uplatio 23. decembra 1998. godine avans u iznosu od 244.950,00 dinara preduzeću „Tajfun" iz Kosjerića za obavljanje pomenutih radova. Šta se dalje događalo? U izveštaju Komisije koji je sačinjen 19. januara 2001. godine piše da je tročlana komisija utvrdila „da na pristupnim putevima i klizištu u Jajincima nisu izvedeni nikakvi radovi".

Nedelju dana potom iz EPS-a odlazi „Tajfunu" iz Kosjerića zahtev za uplatu zatezne kamate za uplaćeni avansni novac od pre tri godine. I ubrzo 23. marta 2001. stiže odgovor iz Kosjerića u kojem se, između ostalog, kaže: „S obzirom na to da smo mi kao trgovinska firma samo posredovali, angažovan je podizvođač preduzeće „Sotin" iz Cetinja od kojeg smo dobili i profakturu i fakturu za izvedene radove sa urednom pratećom dokumentacijom koju smo uplatili odmah i prefakturisali Elektroistoku..."

U pismu se još izražava čuđenje da niko iz EPS-a nije našao za shodno dve godine da ih obavesti da angažovani podizvođač ne da nije izveo fakturisane radove nego se jednostavno nije nikada ni pojavio.

U poglavlju „Štetni ugovori" opisuju se ugovori koje je EPS sklopio najpre s Jugobankom o dobijanju kredita u visini od tri miliona dolara, a potom i Univerzal bankom u iznosu od četiri miliona maraka.

U poglavlju „BMG - izmeštanje dalekovoda 121/1 i 117/1, kalendari, blokovi i kese" detaljno je opisano poslovanje EPS-a sa ovom poznatom beogradskom firmom. Priloženi su ugovori u kojima se, na primer, ova firma obavezuje da rekonstruiše električnu mrežu i na delu trase koja prolazi preko kompleksa zgrade BMG u Belim Vodama.

BMG je tada bio spreman da pomogne finansiranju tih radova tako što je u vrednosti radova 946.016,50 dinara štampao za potrebe EPS-a dve hiljade trodelnih kalendara (cena po primerku 115,00 ) zatim hiljadu kesa sa gajtanom 24/38 i hiljadu kesa sa gajtanom 36/36 po ceni od 96,00 odnosno 115,00 dinara, potom blokove A4 i A5 sa spiralom u glavi, agende B-5 sa suvim žigom, čestitke.

U poglavlju „Elektroistok - Minel", pre dobijanja donacije dat je kompletan ugovor ove dve firme u kojem se tačno prema datumima vidi šta je i kada ugovarano.

Sledeće poglavlje ima naslov „Otuđeni bakar iz uništenih trafoa". Dat je popis dokumentacije na osnovu koje je urađen izveštaj. U njemu se pominju firme 034 Kragujevac DOO iz Kragujevca, NHBG-ŽIKS HARD DOO iz Beograda, Ineks metali iz Topole i Sortiment iz Beograda. U ispostavljenim računima često je naglašeno da postoje otpremnice sa količinom bakarne trake ali bez potrebe o izvršenom vaganju. Ko je koliko i kako na ovim poslovima radio i ogrešio se o zakon samo bog sveti zna.

„Krađa ulja i uništen trafo u Elektroistoku" takođe je poglavlje krcato dokumentima i izveštajima komisija, u kojem se, između ostalog, kaže: „I pored izvesnih gubitaka izolacionog ulja koji nužan, a koji ne bi smeo biti veći od nekoliko stotina litara, velika je količina nedostajućeg izolacionog ulja, pa smatramo da bi ovaj problem, pošto se ne zna gde je ulje, trebalo odmah ustupiti Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Na ovakav način je trebalo postupiti odmah posle prve konstatacije da nedostaje veća količina izolacionog ulja i pored formiranja komisije Elektroistoka za ovaj slučaj. Tim pre što je u Elektroistoku bilo u više mahova manjkova izolacionog ulja sa potencijalnim težim posledicama po same energetske transformatore, a i potrošače električne energije...

Ovaj izveštaj potpisali su članovi Komisije Čedomir Ponoćko, Sreten Jeftić i Mirko Antić a nosi datum 21. januar 2002. godine.

Na kraju ove knjige dokumenata stoji i zahtev radnika radionice pogona Beograd pri EPS-u za ispitivanje malverzacija i zloupotreba službenog položaja u JP „Elektroistok" pogon Beograd. Pominju se direktori i rukovodioci firme koji su obavljali privatne poslove koristeći svoj položaj, sredstva i radnike pogona. Pominje se firma Beoluks i poluprivatna firma „Minel automatik" koje su uzimale poslove sopstvenoj kući i tako zarađivale veliki novac.

Koliko će vremena biti potrebno nadležnim organima da valjano i detaljno istraže sve nabrojane radnje na koje je Sindikat EPS-a ukazivao i ukazuje, ostaje da se sačeka.

D. Vlahović
Nastavlja se


vesti po rubrikama

^dosije

19:05h

Glas istražuje: Razmotava se klupko mnogobrojnih malverzacija u Elektroprivredi Srbije (4)

 



FastCounter by LinkExchange