GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Nadnaslov

Naslov

Podnaslov

Pismo

Gde su naši novci?

Od gospodina Freda Hermona iz Kalifornije dobio sam kopiju teksta koji je uputio nekim našim novinama ali izgleda da on nije stigao do njih, pa sam odlučio da ga prevedem i pošaljem "Glasu":

"Zdravo (ovu reč nisam prevodio, jer g. Hermon zna pomalo srpski), moji srpski prijatelji. Ja živim u Americi, tačnije, u Santa Ani, u Kaliforniji. U poslednje vreme nisam pratio najnovije događaje u Jugoslaviji. Znam da je kod vas 1999. vođen Klintonov "izmišljeni rat", kako ga ja zovem. Amerika nije bila napadnuta. Vas narod je bio napadnut a da niko od nas ne zna pravi razlog za to. Čini nam se da je taj rat imao nekakve veze sa Monikom Levinski. Ili možda sa nekim naftovodom. Onda je došao Otpor, vi imate novu demokratsku vlast, a Milošević je u onom smesnom, provincijskom sudu u Hagu.

Poslednje sto smo mi Amerikanci čuli jeste da je nasa vlada obećala da će Jugoslaviji dati milijarde dolara ako postane demokratska zemlja i ako pošalje Miloševića u Hag. Posto su oba uslova ispunjena, pitam vas: da li ste već dobili svoj novac? Možete mi se javiti elektronskom poštom na adresu: ratronics@home.com

Vidimo se (ovo je g. Hermon takođe sam napisao), prijatelji. Fred Hermon.

Vojislav Stanojčić
Beograd


Reagovanje

Havarija, a ne
pokvareno meso

"Uništene tri tone mesa", "Glas", 26. 01. 2002.

"Neoplantina" mesara u Zrenjaninu se u ovom članku i ovom kontekstu neosnovano pominje, jer je zatvaranje "Neoplantine" mesare usledilo kao posledica havarije na gradskoj uličnoj vodovodnoj mreži. Otklanjanje kvara na gradskoj vodovodnoj mreži nije u nadležnosti AD "Neoplanta".

Takođe se "Neoplantina" mesara neosnovano i neopravdano poredi sa privatnom mesarom "Braće Borić" kojima je, prema vašim navodima, oduzeto 2,4 tone svinjskog mesa.

Nijednoj "Neoplantinoj" mesari (AD "Neoplanta" ima oko stotinak prodavnica u Srbiji) nije oduzet nijedan gram svinjskog mesa.

Združena akcija republičkih inspekcija u vezi sa epidemijom trihineloze nije ni u kakvoj vezi sa zatvaranjem "Neoplantine" mesare u Zrenjaninu.

Zdravstvena ispravnost svih naših proizvoda, zagarantovana je sistemom dugogodišnje redovne kontrole nadležnih republičkih inspekcijskih službi, kao i poreklom svinja koje koristimo kao sirovinu i koja je isključivo sa naših farmi.

Direktor sektora "Promet" AD "Neoplanta" Novi Sad
Dušan Jovičić, dipl. ing,
Novi Sad


Pogled

Moglo je i mnogo više

Poštovana redakcijo, pre izvesnog vremena moj brat i ja bili smo na optuženičkoj klupi u Opštinskom sudu u Bogatiću, zato što smo razorali deo trkališta za konje pre nego što je odluka Komisije za vraćanje oduzete zemlje bila pravosnažna. Znači, trkalište je bilo na našoj oduzetoj zemlji. Krivičnu tužbu napravio je Konjički klub u Bogatiću, a taj klub koristi našu zemlju već pedeset godina, a da nije ni registrovao trkalište. Verovatno su mislili da im niko ništa ne može, jer su moćni.

Međutim, to je već druga priča i poenta nije u tome, već u činjenici da je na zidu iznad sudije, koji nam je sudio, visio grb sa petokrakom. I kad sam video takav grb, a osećam žuljanje optuženičke klupe "zazebe me na dnu srca..." (da parafraziram Mažuranića), jer sam se uplašio za krajnji ishod već desetogodišnjeg suđenja. Stalno je pravda nepobitno bila na našoj strani, ali skoro pedeset pet godina pravo je uvek bilo na strani petokrake, tj. na strani jačeg.

Razmišljajući o svemu ovome, setih se da su jesenas članovi Izvršnog odbora Opštine Savski venac u Beogradu doneli odluku da prodaju nacionalizovani plac (ili placeve) patrijarha Varnave, pa se setih da poslanici naše Savezne skupštine ne ukinuše avnojevski Dan republike kao državni praznik.

Nešto više od godinu dana, u Srbiji je promenjena vlast. Došli su u najvećem broju novi ljudi i upravo tu se postavlja pitanje ko su ti novi ljudi?

Uz dužno izvinjenje ako grešim, ja sam ih kvalifikovao u nekoliko grupa:
1. Prave, iskrene demokrate, koji stvarno žele da promene sistem.
2. Otvoreni socijalisti, odnosno komunisti (njih znamo već dugo).
3. Ljudi koji se deklarišu kao demokrate i reformisti, a u stvari su kamuflirani pripadnici prethodne grupe.
4. Oni koji misle da su demokrate, misle da su za promene, a zapravo njihov suštinski način rada i razmišljanja je još tvrdokorno marksistički, a da uopšte toga nisu svesni. Nažalost, takvih je, mislim, najviše.

Pa, neka se gospoda poslanici, odbornici i uopšte ljudi u vlasti dobro pogledaju u oči i vide ko od njih kojoj grupi pripada! Meni je sasvim jasno zašto smo samo dovde stigli za ovih godinu dana, a moglo je daleko više i bolje!

Ostoja Daničić, veterinar,
Beograd


Pogled

Izgradnja metroa umesto garaža

Vaš list br. 1247 od 28. januara 2002. na strani 13 objavio je tekst sa naslovom "Izgradnja garaža umesto metroa" u kojem se pominje moje ime "To što neki u bloku arhitekata "Metro", na čelu s Branislavom Jovinom insistirajući da se u Beogradu sada gradi metro, to je njihov problem" je neistina koju doktor Macura i njegovi prijatelji tramvajolozi koriste u kampanji satanizacije metro projekta i mene lično To je nastavak kampanje koja traje već dvadeset godina...

Istina je - da je postojao "Sektor za metro" (a na "blok arhitekata "Metro") da je osnivač Sektora bila skupština grada... i da sam do 1973. do 1982. bio rukovodilac Sektora i Metro projekta.. . Zadatak Sektora bio je da se urade Projekti prve etape Metro sistema i da se ugrade u Regulacioni plan centralne zone... Znači - ne izgradnja metroa onda i sada - već ugradnja projekta metroa u Regulacioni plan i onda i sada...

A "njihov problem" je u tome što su, doktor Macura i prijatelji, dvadeset godina opstruirali izradu tog Regulacionog plana i Metro projekta... i da su, za to vreme, sprovođenjem svog plana "izmene i dopune" 1985. (dokazano, najdekadentnijeg plana u 150-godišnjoj istoriji planske izgradnje Beograda), zagradili-zagadili trase metroa na Novom Beogradu (jedino je trasa sačuvana na delu teniskih terena hotela "Interkontinental" za koju doktor Macura tvrdi da je upropašćena!!!)... a Beograd pretvorili u najzaostaliju i najzapušteniju metropolu Evrope na kraju 20. veka...

... Isto tako, "poruka" doktora Macure, sadržana u naslovu "Izgradnja garaža umesto metroa" nastavak je te iste kampanje protiv Metro projekta ali i mnogo više od toga.. . To je poruka Beograđanima da im on i prijatelji neće dozvoliti da žive i da se kreću u svome gradu kao u bilo kojem milionskom gradu Evrope...

Naime... pre pedeset godina, tačnije, posle Drugog svetskog rata, gradovi Evrope sa skoro milion stanovnika, definisali su svoju gradouređivačku politiku u rečenici "Izgradnja metroa umesto garaža" - dakle, potpuno suprotnoj od "lucidne dosetke" doktora Macure... U toj urbanističkoj konstanti (ona je bila programska osnova projekta Beogradskog metroa) sadržana je neminovnost izgradnje nezavisnih sistema (metroa) za prevoz ljudi u milionskom gradu... a istovremeno maksimalnu destimulaciju i restrikciju upotrebe automobila za prevoz u "svrhe rada", pa tako i potrebe za izgradnjom garaža (osim za zatečene i nove stanovnike u Centralnoj zoni)... ali zato izgradnju pešačkih (ekoloških) zona i vraćanja ulica i zelenila građanima...

O ceni dužnog centimetra metro tunela (pijačno cenkanje kao da će se prevoziti krompiri, a ne ljudi)... o vrednovanju... kapaciteta... budžetu... Avganistanu... o imbecilnoj nameri da će se uklanjanjem automobila sa trotoara rešiti problem prevoza ljudi u milionskom Beogradu... ne želim da trošim ni reči ni papir... Radi se o potpunom neznanju u neistinama koje spadaju u sferu "uznemiravanja i manipulacije javnog mnjenja", za koju postoje zakoni i odgovornost...

Na kraju... zbog objavljivanja dela intervjua doktora Macure, Vama i Vašem listu građani Beogradu duguju zahvalnost za saznanje kome je Gradska vlast, pre godinu dana, poverila sudbinu njihovog grada, ali i sudbinu njihove dece do 2021. godine... to je Vladimir Macura, inače, profesor i doktor nauka i Vlasnik i Ideolog retrogradnog Palanačkog Urbanizma i rodoljublja koji je u toku prošlih 15 godina sprovodio i širio Beogradom, a i šire...

S poštovanjem...

Arhitekta Branislav Jovin


Podsećanje

Zla kob majora Gavrilovića

Ispravna odluka Komisije za imenovanje beogradskih ulica i trgova da dorćolsku obalu Dunava nazove Obalom majora Gavrilovića podstakla me je da ukratko iznesem njegov životopis.

Dragutin P. Gavrilović rođen je 12. maja 1882. u Čačku. Po završenom šestom razredu gimnazije primljen je u Nižu školu Vojne akademije. NJegova 32. klasa posebno se istakla u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje, čijoj slavi će i on mnogo doprineti. Ukazom kalja Aleksandra Obrenovića, od 15. avgusta 1901. godine, proizveden je u čin pešadijskog potporučnika kao 109. u rangu od 192 svršena pitomca.

U Balkanskim ratovima kao kapetan komandovao je četom u 10. pešadijskom puku Šumadijske divizije i poziva.

U Prvi svetski rat stupio je kao major i bio komandant bataljona u 10. kadrovskom i 12. pešadijskom puku. Dva puta je ranjen, prvi put 1914. na Konatici, a drugi put na Dunavskom pristaništu oktobra 1915. kada je njegov bataljon bio poslednja rezerva u odbrani Beograda.

Iz tih dana potiče njegov čuveni govor:
"Tačno u 3 časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice ima da bude svetao.
Vojnici!... Junaci!... Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog bojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine... Vi nemate više da se brinete za svoje živote koji više ne postoje... Zato napred u slavu!... Za kralja i otadžbinu... Živeo kralj!... Živeo Beograd!..."

Međutim, pedantni i podobni urednici glasila u SFRJ, u retkim okolnostima kada je ovaj govor objavljivan, redovno su brisali reči "za kralja i otadžbinu" i "živeo kralj" kao ideološki neprihvatljive.

Po izvršenoj solunskoj ofanzivi, pre opšte demobilizacije, obavljao je dužnosti komandanta mesta u Novom Segedinu, Kikindi i Vršcu. U međuratnom periodu, u činu pukovnika, bio je najpre komandant 47. pešadijskog puka, a zatim šef Administrativnog odeljenja Ministarstva vojske i mornarice i istovremeno nastavnik na Vojnoj akademiji.

Za pokazanu hrabrost i samopregor odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Karađorđevom zvezdom bez mačeva (obe ún reda), Belim orlom sa mačevima úúú, ún, n, reda, Svetim Savom ún reda, Jugoslovenskom krunom úúú i dvaput ún reda, zlatnom medaljom za hrabrost, medaljom za vojničke vrline i svim ratnim spomenicama.

Drugi svetski rat je proveo u nemačkom zarobljeništvu.

Po izlasku iz logora vratio se u Beograd. Željan da se prošeta beogradskim ulicama, obukao je jedino raspoloživo odelo, paradnu oficirsku uniformu sa širokim crvenim lampasima (ukrasne trake na pantalonama). Na ulici su ga uočili uvek budni, revnosni skojevci, i verovatno provocirani njegovim izgledom, brutalno pretukli.

Gavrilović je nekako došao do kuće i posle kraćeg bolovanja preminuo. Međutim, tu se priča ne završava. Dok je ležao u kući na odru, upala je grupa mladih aktivista i isekla lampase da od njih reže petokrake. Vrli skojevci su se postarali da Gavrilović ode u večnu kuću u istom odelu u kojem se rodio.

Sahranjen je 21. jula 1945. godine u Beogradu.

On nije imao ni povoljne ni dovoljne reference da uđe u "Malu enciklopediju Prosvete", ali je na velika vrata ušao u istoriju srpskog naroda.

Vladimir Ilić
Beograd