GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Podsećanje

Školska himna svetitelju Savi

Čitam ovih dana u našim novinama da je ponovo uvedena u sve prosvetne ustanove školska himna "Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi". Vest me je mnogo obradovala, a i podsetila na jedan događaj iz davne 1942. godine.

S grupom dece iz Srbije poslata sam na oporavak u Švajcarsku. Akciju je sproveo švajcarski Crveni krst i zvala se "Pomozimo deci porobljene Evrope". Švajcarci su nas srdačno dočekali i celim putem pozdravljali sve do našeg odmarališta, lepog turističkog mesta, koje se zove Sononjo. Mesto je imalo divnu bistru vodu, čist vazduh i, iznad svega, divne meštane. Oko sto pedesetoro izgladnele dece, iz tada porobljene i ratom zahvaćene Srbije, stiglo je jednog prolećnjeg dana u taj raj. Da imamo sve što nam je bilo potrebno brinuli su se ljudi iz švajcarskog Crvenog krsta. Iako nismo oskudevali ni u čemu, tuga za kućom bila je velika. Često smo sedele na kamenoj ogradi.

Jednog dana, dok smo pevale školsku himnu "Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi", tuda je prolazio mesni župnik i upitao časnu sestru koja je sedela s nama: "Kako se zove ta lepa pesma?" Kada smo objasnili onoliko koliko smo znali o svetom Savi, župnik je otišao do glavne sestre koja je bila upravitelj odmarališta i pitao da li bi deca mogla da ovu pesmu pevaju u mesnoj crkvi. Tako je hor nas devojčica u planinama Švajcarske, svake nedelje pevao od maja do oktobra, posle propovedi župnika, školsku himnu "Uskliknimo s ljubavlju".

Crkva je svake nedelje bila prepuna, osim meštana, dolazili su i turisti iz okolnih hotela i s radošću slušali naš hor. Pesma je u crkvi još lepše zvučala, jer su crkvu verovatno gradili pravi umetnici.

Bile smo ponosne, a časna sestra koja je brinula o horu, još i više. Često je govorila da je lepše zvučalo naše pevanje nego što je očekivala, uz obavezno "gracija". Posle mnogo godina, shvatila sam njenu skromnost. Ona koja je bila duša hora, devojčicama koje su bile jedva metar visine, svaki put je govorila "hvala".

Sada kada se setim tog događaja, divim se tom župniku koji je živeo u mirnoj, neutralnoj zemlji, a saosećao je sa decom koja su patila. Mislim da bi sada sveštenici i učitelji trebalo da budu prvi koji će se boriti za svu decu sveta. Neka školska himna svetitelju Savi i himne svih škola uče sve ljude da saosećaju sa decom koja pate.

Sofija Popović-Savić, Beograd