[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 29. januar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Sve više građana se žali da nemaju jeftiniju tarifu za struju

Struja skuplja i danju i noću

Odgovor distribucija glasi: Mi pošaljemo signal za jeftiniju struju, a zašto uređaji ne registruju - ne znamo!

BEOGRAD - Svakim danom se sve više potrošača električne energije žali da i pored visoke cene dnevne struje nemaju nižu tarifu, odnosno četiri puta jeftiniju struju tokom noći. Svakog dana u 22 časa i 45 minuta na tablama gde se nalaze elektroosigurači trebalo bi da zasvetli signalna sijalica koja potrošača informiše da je na snagu stupila niža tarifa za naplatu električne energije.

Međutim, zašto se to sve češće ne dešava, kako potrošači koji na svojim tablama nemaju lampicu mogu da provere da li su u zabludi kada misle da troše jeftinije kilovat sate, zatim da li je neophodno da potrošači "love" distribuciju kada primete da nemaju jeftiniju struju ili bi trebalo da imaju poverenja u ovo preduzeće - odgovara Maksim Lukovac, zamenik direktora Elektrodistribucije Beograd.

- Tvrdim da distribucije svakodnevno u 22 časa i 45 minuta šalju MTK signal o nižoj tarifi za naplatu električne energije svim domaćinstvima, kojih u Beogradu ima 160.000. U šest sati ujutro distribucija takođe šalje MTK-u signal da je prestala da važi niža tarifa. Ima više razloga zbog kojih MTK uređaji ne registruju signal jeftinije struje. Prvi razlog je zastarelost električnih satova, koji su u većini slučajeva stariji od 30 godina, zatim pad napona ispod 184 volti i pad frekvence ispod 49,3 herca. U kombinaciji pada napona i frekvence uređaji za registrovanje niže i više tarife jednostavno otkažu - tvrdi Lukovac.

Lov na distribucije

Sve dok nadležni u Srbiji ne ulože dve milijarde dolara u revitalizaciju elektrodistributivne mreže i dok distribucije ne zamene sva zastarela električna brojila, na šta su se i obavezale, građanima izgleda jedino ostaje da trčkaraju od stana do brojila i da "love" distribucije zbog jeftinije struje, kao i zbog mesečnog očitavanja koliko je utrošeno kilovat-sati. Od poverenja u nadležne, odnosno distribucije za sada nema ništa.

Na pitanje, da li su građani dužni da zamene stara brojila ili to moraju da urade distribucije, i da li građane treba da interesuje da li je pala frekvenca i napon ili to nije njihov problem, pa s pravom zahtevaju da im distribucije redovno isporučuju skuplju i jeftiniju struju, Lukovac kaže:

- Distribucije su dužne da zamene zastarela brojila, jer su prilikom prijema stambenog objekta građani platili električno brojilo. Distribucije su se ugovorom obavezale da održavaju brojila i izvrše zamenu. Slažem se da građane ne treba da interesuje da je u interkonekciji u kojoj radi EPS pala frekvenca ispod propisanih normi, kao ni to da li je pao napon. Stoga građani s pravom traže ono što im je obećano. Takve građane, koji distribuciji prijave da nemaju nižu tarifu, a ukoliko mi ustanovimo da je to istina, obeštećujemo. Oštećenim građanima se pročita niža i viša tarifa na brojilu, koja se pomnoži sa određenim brojem dana u kojima nisu imali jeftiniju struju. Međutim, moram da napomenem da se po svetskim standardima dobrim radom uređaja smatra ako manje od 0,1 odsto uređaja otkaže. Pošto distribucija Beograd nema 160 prijava dnevno, smatramo da uređaji dobro rade.

Kako će domaćinstva koja nemaju signalnu lampicu niže i više tarife, a kojih nije malo, da znaju da li su u zabludi kada misle da troše jeftinije kilovat sate?
- Zaista ne znam, ali znam da u tom slučaju moraju da odu do brojila i provere. Postoji strelica na brojilu koja pokazuje nižu i višu tarifu.

Zar takav način provere, da li je uređaj odradio ili nije, ne predstavlja maltretiranje građana, i u krajnjoj liniji zašto da svako od nas sumnja u pravilan rad aparata i ljudi koji to regulišu?
- Znam da je to maltretiranje, ali moram da kažem da je svakome u interesu da proveri svoje brojilo. Napominjem da građani mogu da budu obeštećeni samo u slučaju ako nepravilnosti prijave distribucijama. Od 160 hiljada domaćinstava kojima svakodnevno treba poslati signale niže i više tarife, 75 odsto se radi automatski, dok se 25 odsto radi ručno u trafo-stanicama. Da bi u Srbiji obezbedili konstantan napon od 230 volti (uz raspon od plus pet i minus 10 odsto), potrebno je u elektrodistributivnu mrežu uložiti dve milijarde dolara - zaključuje Lukovac.

I. Krasnić


vesti po rubrikama

^ekonomija

18:03h Sve više građana se žali da nemaju jeftiniju tarifu za struju
18:12h Niška "AIK banka" spremna da otkupi stare dugove za struju
18:19h Ako im EPS ne smanji račune, privatni pekari prete višom cenom hleba
18:26h Komisija za pristupanje SRJ u članstvo STO
18:34h Nacionalna štedionica počela sa radom i u Novom Sadu
18:49h Nevenka Mićanović, direktor Cepter banke: Malo dobrih projekata za kreditiranje

18:53h

Tri plate za veš-mašinu

   


     


FastCounter by LinkExchange