Na mestu gde se Borska reka uliva u Timok zemljište kilometrima unaokolo podseća na prizore zabranjenih planeta iz naučno-fantastičnih filmova. Dine od jalovine su veoma slične onima iz pustinje, a retko rastinje podseća na kaktuse. Nažalost, zagađenje Borske reke datira od pre 100 godina, mada se tek danas saznaju prave razmere ove, slobodno možemo reći, ekološke katastrofe.

Njenim koritom danas teče otrovna jalovina koja sadrži brojne, po zdravlje, štetne materije, od kojih su mnoge i kancerogene. Godišnje se u ovu, nekada čistu i zdravu vodu, ispusti između 300 i 5.000 tona sumporne kiseline, oko 350 tona arsena i blizu 35 tona cinka!

A, koliko je zagađenje zaista alarmantno, potvrđuje i podatak da u ovoj reci ne egzistiraju čak ni bakterije! Problem dobija i međunarodne razmere kada se zna da se Borska reka uliva u Timok, on u Dunav, a Dunav u Crno more.

		Gde naći 200 miliona dolara Prema rečima dr Zvonimir Stankovića, dekana Tehničkog fakulteta u Boru, mora se napraviti projekat kojim bi se sanirale posledice zagađenja. S tim bi trebalo upoznati i međunarodnu zajednicu, jer su u svetu poznate tehnologije pomoću kojih bi se nastalo stanje dalo popraviti. Rukovodilac Službe zaštite na radu Topionice i rafinacije bakra u Boru Toplica Marjanović kazao je da bi za smanjenje zagađenja bilo neophodno zameniti kompletnu tehnologiju topljenja u RTB-u. "Nažalost, za takav poduhvat nemamo para, jer se radi o sumi od 200 miliona američkih dolara ", kaže Marjanović.

"Samo u borskoj opštini je oštećeno 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u zoni uticaja topioničkog dima. Takođe, trajno je uništeno i 45.000 hektara najplodnije zemlje u dolinama Borske reke i Timoka, naročito od Rgotine i Vražogrnca nizvodno", naglašava Dragomir Dragić, član Izvršnog odbora Skupštine opštine Bor, zadužen za ekologiju. Dragić kaže da se iz topionice u atmosferu godišnje emituje između 170.000 i 250.000 tona sumpordioksida. Sa gasovima se ispušta i oko 1.300 tona prašine zajedno sa teškim i volatilnim (isparljivim) metalima kao što su: arsen, bizmut, cink, olovo, kadmijum, živa, germanijum i mnogi drugi.

Zagađivači se, kaže Dragić, šire nad okolinom Bora, a sa vazdušnim strujanjima raznose i na teritorije susednih država (Bugarske i Rumunije), pa i na vazdušni basen širom Evrope. Ovi podaci su, napominje Dragić, zvanični i tačni i prezentovani su na sednici Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope još krajem 2000. godine.

Prema podacima dr Vesne Đorđević Lalošević, interniste iz Zdravstvenog centra u Zaječaru, u ovoj opštini je poslednjih godina od raka lečeno 1.335 osoba. Po broju obolelih, ovo mesto se razlikuje od ostalih u Srbiji, pa i u svetu.

"Postoje dokazi da arsen, čiji je sadržaj povišen u Borskoj reci, utiče na pojavu raka kože. Takođe, interesantno je da su podaci dr Flajsiga iz 1970. godine, kada je zagađivanje bilo intenzivnije, gotovo identični današnjim. Za ovo područje specifično je i češće oboljevanje od raka bešike, koji se u literaturi pripisuje kontaktu sa arsenom i teškim metalima, a kod žena može izazvati i karcinom grlića materice", kazala je dr Lalošević.

Pavle Kilibarda, predstavnik "Srbijavoda" iz Novog Sada, naglašava da su neophodna konkretna rešenja, pošto je stanje "krajnje zabrinjavajuće". On se zalaže za formiranje stručnog tima koji bi do tančina ispitao problem i sa njim upoznao odgovarajuće instance u zemlji i svetu. Takođe, on naglašava da zemlje zapadne Evrope imaju stroge zakone prema kojima zagađivač plaća nastalu štetu i snosi sve zakonske posledice za svoj rad.

LJ. TRIFUNOVIĆ