Ako su se u ičemu Srbi do sada pokazali uspešni, to je svakako praznovanje. Šta se slavi, manje je bitno: važno da je prase na stolu, a gosti - pod stolom. Sledeći ovu ideju, novinari NUNS-a odlučili su da uvedu novi praznik: između one "normalne" i one "srpske" nove godine, ugurali su treću - novinarsku. U noći između 12. i 13. januara, uz viski, sendviče, krofne i preglasnu muziku, članovi NUNS-a i njihovi gosti proslavili su prvu novinarsku godinu.

Zašto je izabran baš ovaj datum, ima nekoliko tumačenja. Po jednom mišljenju, novinarska nova godina pada između one "prave" i srpske zato što su "novinari uvek između čekića i nakovnja". Pragmatičari imaju svoje objašnjenje.

- Ja sam predlagao da naša nova godina bude 1. januara jer je to dan kada bi novinari, zbog mamurluka od prethodne noći, verovatno najmanje pili. Međutim, predsednica NUNS-a Gordana Suša glatko je odbila moj predlog i tako smo došli do ovog datuma - požalio se Želimir Marković, predstavnik "Dojče velea" za Jugoslaviju.

Da ne pokvare svoju reputaciju, novinari su se čvrsto držali čaše (neki bogami i flaše) i o svemu, kao i uvek, sve najbolje znali. Tako su se po kuloarima čule velike istine, iz političko - ideoloških razloga dobro skrivane od običnih smrtnika, kako su Srbi u stvari katolici, kako su Stevana Nemanju sahranili fratri, poznate srpske manastire izgradile su rimske pape, a Karađorđevići su poreklom Šiptari (!?).

U ove tajne svoje mlađe i neiskusne koleginice uputio je gost iz Hrvatske, Duško Mandić, dugogodišnji novinar Hrvatske televizije. Filozofiranje je na čas prekinuo pozdravni govor predsednice Gordane Suše.

- Živeli! - bila je kratka Suša, dodavši kako NUNS svakim danom ima sve više članova. To je goste podsetilo na pravi razlog ove proslave: useljene NUNS-a u nove prostorije u zgradi Doma novinara Srbije u Resavskoj ulici. Posle otcepljenja od "državnog" Udruženja novinara Srbije, "nezavisni" novinari dugo godina bili su podstanari po raznim zgradama, da bi posle desetak sudskih parnica konačno ušli u dom svih srpskih novinara, gde im je, kako kažu, i mesto.

- Komrakov je ranije držao tapiju na celu zgradu, i tada nije bilo ni govora da se ovde uselimo. Čak i sadašnji predsednik Udruženja novinara Srbije, Nino Brajović, nekoliko puta je ulagao žalbe na sudske odluke da nam se dodele ove prostorije. Posle svega, bitno je da smo ovde. Napravićemo edukativni centar, klub za veterane gde će starije kolege moći da popiju sok i gledaju televiziju, a jedan deo odvojićemo za konferencije za štampu.

Organizovaćemo novinarsku školu, ali i školu plesa, jer za novinare kažu da ne znaju da igraju. Da novinarke više ne bije glas kako su ofucane, organizovaćemo i aerobik za naše koleginice. Planiramo da redovno održavamo tribine gde će nam gostovati velika imena svetskog novinarstva - ponosno je istakao domaćin, Ivan Mladenović, član IO NUNS-a.

Mada je Nino Brajović, predsednik UNS-a, doneo kolegama flašu pića za useljenje, niko od članova konkurentskog udruženja nije došao na proslavu. Oni koji su došli, nisu se pokajali: posle odbrojavanja u ponoć, kada je većina već bila pod gasom, uz preglasnu muziku đuskalo se do sitnih sati.

MARIJA KORDIĆ
FOTO: MILENA ANĐELA