Zbunjena je DOS-ovska centrala u Beogradu ponašanjem svog kadrovika iz Novog Sada, Nenada Čanka. Kažu, nisu se tako dogovorili kad su se udruživali protiv Slobodana Miloševića. Ali, Čanak ima pravo kada ovih dana kaže da niko u Beogradu ne sme da se čudi onome što on govori i za šta se zalaže. "Ovo što sada pričam, govorio sam i ranije, dok još nisu bili održani izbori, posle kojih smo dobili vlast. Svi su dobro znali kakvi su moji stavovi".

Poručuje ovaj čovek, koga neki s pravom zovu Vojvođa, a neki Tuđman. Naravno, on je još ranije govorio o Vojvodini-republici, kao svom najvažnijem cilju. Ima već nekoliko godina kako on priča o Vojvođanima i Srbijancima kao o dva naroda koji mogu da žive samo kao dobri susedi. Zatim o Srbijancima kao neradnicima, koji piju krv i žive na znoju i trudu poštenog i vrednog naroda u Vojvodini. Govorio je, a i sad to priča da mu je Hrvatska bliža od Srbije.

Dakle, o njegovim planovima, za slučaj da dođe na vlast, dobro su znali beogradski lideri DOS-a. Posebno je s tim morao biti upoznat Zoran Đinđić, jer se zna da su njih dvojica bili i kućni prijatelji, jedan drugog posećivali, o svemu na dugačko pričali, a bez sumnje najviše o politici.

Tako su Đinđić i društvo otvorili bocu iz koje je izašao zao duh autonomaški. Bez njih, Čanak, Isakov i slični ne bi nikad bili na mestu na kojem se sada nalaze. Na ovaj način Srbija je dobila novi problem, pored svih drugih koje već ima. I to bez ikakve potrebe. Đinđić i ostali anacionalni članovi iz ekipe zvane DOS, samo su još jedan dokaz da Srbi i Srbija nemaju sreće sa rukovodiocima. Uvek biraju najgore.

Po svemu sudeći, Vojvodina će biti novi izgovor međunarodnoj zajednici da pritiska i ucenjuje Srbiju. Bojim se i da bi se sve jednom moglo završiti konfliktom širokih razmera, pogotovo što autonomaši sada imaju medije na neograničeno raspolaganje kojima truju narod i okreću ga protiv Srbije.

Čanak i njegovi "saborci" služe se proverenom taktikom, koju su koristili slovenački, hrvatski i muslimanski kadrovi u bivšoj Jugoslaviji, a koju i Đukanović "rabi", evo već nekoliko godina. Ta taktika se svodi na neprekidnu priču o ugroženosti od Srbije, sa kojom se zbog njene bahatosti ne može ni o čemu dogovoriti i zato je jedini izlaz razdvajanje. Laž, mnogo puta ponovljena, postaje istina, a ovi je neprestano ponavljaju na oko 200 radio i TV stanica, koliko ih ima u Vojvodini. Narod se najlakše mobiliše i pridobija na svoju stranu pričama o ugroženosti i o tome da se neko koristi njihovim radom. Autonomaši unose zlu krv u narod.

Kada odem u Vojvodinu, a često idem, čini mi se da taj narod više nije ono što je bio, i da je već postao žrtva svih tih priča. Nedavno sam razgovarao sa dvojicom Zrenjaninaca. Oni kažu da su Đinđić i drugi iz Beograda, za partnere iz Vojvodine izabrali najgore moguće ljude. "Da su tražili veće mrzitelje Srbije među 2 miliona žitelja pokrajine, ne bi ih mogli naći."

Milošević je mnogo toga zabrljao dok je bio na vlasti. Ipak, jednu stvar je uradio kako valja. Anulirao je štetne posledice antisrpskog Ustava iz 1974. godine. Pevali smo tada: "Oj Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela". Moguće je da će uskoro novi hit glasiti: "Oj Srbijo cela, sad ćeš opet biti iz tri dela". U stvari iz dva, jer se Kosmet, izgleda, baš odvaja. A, u doglednom vremenu, možda samo iz centralnog dela.

Nikola Petronijević,
Beograd

Gospodo, u današnjem članku pominjete nekog Muhameda Šaćirbegovića, bivšeg bosanskog ambasadora u UN. To nije Šaćirbegović, nego ozloglašeni lažov Muhamed Šaćirbej, koga se dobro sećamo iz vremena rata u Bosni, po laganju za govornicom UN i pljuvanja po Srbima.

Ispravite to, molim Vas, jer se narod sigurno seća Šaćirbeja, a ime Šaćirbegović ne znači ništa.

Vlada Milošević,
Francuska

Kakvim smo sve nezakonitim postupcima filijala Republičke uprave prihoda izloženi prilikom naplate dažbina, prosto čovek da ne veruje. Ali, da počnem od načina uručenja raznoraznih rešenja o naplati poreza. Iako na koverti uz adresu primaoca rešenja jasno piše da je "lično uručenje obavezno", tako se ne postupa. Službenik Uprave prihoda, ne našavši osobu na koju je naslovljen dopis, uz pritisak na osobe na koje naiđe na istoj adresi, prosto ih primora da prime dopis i on je "završio" svoj posao. Naravno da raznosač može i sam da potpiše prijem zvaničnog dokumenta, što je još jednostavnije, ali i krajnje štetno za poreskog obveznika. On ne zna šta se dešava, ne podnosi ni prigovor ni žalbu, ali kamata 0,2 posto dnevno nemilosrdno teče od trenutka nezakonitog "uručenja".

Ovako teške prekršaje nadležni u Upravi prihoda ne smeju dozvoliti. Oni su dužni da kontrolišu zakonitost čitavog postupka, jer ako se pitanje nečijih obaveza rešava na osnovu falsifikata i stranka, u ovom slučaju poreski obveznik, o svemu nema pojma, onda se može konstatovati da je lišen svojih osnovnih građanskih prava, a sve uz teške materijalne posledice. Naime, nema njegove žalbe niti prigovora, a kamata od 0,2 posto teče svakodnevno, pa jednog dana, obično posle mnogo meseci, doživljava šok: ogroman dug Upravi prihoda koji mora regulisati u roku od 8 dana, jer mu preti zatvaranje radnje ili zaplena imovine. I, onda počinje maratonsko trčanje na relaciji Uprave prihoda i drugostepenog organa.

I, evo još jedne akrobatike Uprave prihoda. Dovoljno je samo pogledati jedno rešenje bilo koje filijale Uprave prihoda Republike Srbije. Postoji pouka o pravnom leku: "Žalba ne zadržava izvršenje". Šta to znači u praksi: obveznik ima 8 dana da se žali, ali ako ne plati ono što mu je razrezano, već devetog dana može da se vrši prinudna naplata: popis imovine i prodaja, zatvaranje radnje itd. E, pa toga nema ni u jednoj demokratskoj zemlji u kojoj se poštuje zakon i građansko pravo ljudi. Naša Uprava prihoda, po već staroj praksi bivšeg režima, prejudicira definitivno rešenje. Nije mi jasno zašto uopšte daju pravo žalbe ako ne čekaju izvršno rešenje, kakva je uobičajena praksa u sudovima? Zašto se na ovakav način podsmevaju nama običnim ljudima, zanatlijama, lekarima, itd.

Očekujem od naše nove vlasti da definitivno raskrsti sa prošlošću, da skloni iz administracije ljude koji ruše ugled te iste vlasti, i koji pod izgovorom velike "revnosti", ustvari izazivaju ogorčenje ljudi i to je veoma ozbiljan problem. Poreskih obveznika ima više stotina hiljada i ti ljudi su glasali za našu novu vlast. Ne treba ih odbiti u budućnosti.

Damjan Petrović,
Beograd