[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 8. januar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

"Glas" objavljuje prepisku guvernera NBJ, Dušana Vlatkovića, i Miloševićeve prve bankarke

Borka Vučić jača od NBJ

Još početkom 1997. NBJ je utvrdila da poslovanje Beogradske banke vodi u gubitke i sadašnji kolaps. Naložila je banci da poveća rezervacije za potencijalne gubitke za iznos od preko 3,7 milijardi maraka

BEOGRAD - Da je odluka o stečaju velikih banaka zakuvana pre više godina, svedoče analize koje je pravila NBJ, pod rukovodstvom tadašnjeg guvernera Dušana Vlatkovića, pokušavajući istovremeno da preduzme mere da se spreči ovakav ishod.

Foto

Borka Vučić

Recimo, još početkom 1997. godine, a na osnovu stanja za kraja prethodne godine, naložila je Beogradskoj banci da poveća rezervacije za potencijalne gubitke za iznos od 12.389.740.601 dinara. Tada je konstatovano da je kapital banke više od 25 puta manji od nedostajućeg iznosa ove posebne rezerve, koja je po zvaničnom kursu na dan donesenog rešenja imala protivvrednost od preko 2 milijarde dolara, odnosno od preko 3,7 milijardi maraka.

Potpuno neuobičajeno u bankarstvu i u odnosima centralne banke i poslovnih banaka, koje ona ima zadatak da kontroliše, guverneru Vlatkoviću je stigao odgovor direktorke Borke Vučić, u kojem se doduše kaže da će banka izvršiti korekciju dugoročnih rezervacija u svojim poslovnim knjigama na traženi način( što međutim nije i učinjeno), ali se upućuje i jedna pouka za budućnost:
"Koristimo se ovom prilikom da Vas zamolimo da ubuduće, pre donošenja rešenja NBJ koja imaju značajnih reperkusija na poslovanje Banke konsultujete generalnog direktora Banke, kako bi se određena sporna pitanja razjašnjavala i tražila rešenja bez preduzimanja administrativnih mera."

Tadašnji guverner nije mnogo bolje prošao ni kada je polovinom 1999. godine zatražio od svih banaka da stanje deviznih sredstava na nebankarskim računima u inostranstvu svedu na nulu i postupe u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju kojim je bilo propisano da banke, ovlašćene za poslovanje sa inostranstvom, svoja devizna sredstva mogu držati samo na računim kod stranih banaka.

U pismu koje je Vlatković uputio Slobodanu Miloševiću on podseća da je u jednom periodu primene sankcija bilo moguće da banke svoja devizna sredstva drže na računima preduzeća kod inostranih banaka, da bi se izbegla blokada bankarskih para u inostranstvu, ali da je to dovelo do brojnih zloupotreba i nemogućnosti kontrole organa SRJ da prate tokove i trošenje deviznih sredstava.

Foto

Dušan Vlatković

U tom pismu bilo je i dosta zanimljivih stvari, pa recimo u slučaju Beogradske banke- filijale Investbanke stoji da "za devizna sredstva u iznosu od 286.869 dolara i 77.504 maraka nije u toku kontrole dokumentovano ni na kojim računima se vode ta sredstva, ni ko je vlasnik računa."

Pošto Beogradska banka nije postupila po rešenju NBJ, ona je donela više mera, među kojima i obustavljanje odobravanja i puštanja u tečaj kredita iz primarne emisije. Pošto je primena ovog rešenja donela ozbiljne poremećaje zbog nemogućnosti plaćanja za potrebe elektroprivrede, naftne industrije, radija i televizije , Direkcije robnih rezervi i slično, Vlatković je bio primoran da ga povuče, ali je u istom pismu Miloševiću u februaru 2000. napisao: " Ukoliko do tog roka Beogradska banka ne postupi po nalogu NBJ biću prinuđen da naložim primenu svih izrečenih mera, bez obzira na posledice koje će to izazvati."

Miloševiću se, takođe, požalio da je povodom donošenja navedenog rešenja Beogradska banka uputila dopis NBJ " u kojem je sadržano specifično viđenje zakonskih obaveza banaka i rada državnih organa." Pretpostavljamo da se to odnosilo na pismo Borke Vučić u kojem ona konstatuje da " ovo Rešenje, kao i ono iz 1997. kojim se nalaže Beogradskoj banci da u kratkom roku po rizičnim plasmanima ( stari i refinansirani krediti) izdvoji 12,5 milijardi dinara rezervi, ne možemo prihvatiti kao dobronamerno."I opet " uputstvo" guverneru da "isto odmah povuče".

Vlatković je bio u prilici da još jedanput reaguje na ovakvo poimanje bankarstva i to kada mu je dostavljen koncept sanacije filijala Beogradske banke, u kojem se " strogo poverljivo" konstatovalo- " Ranije banke, a nakon pripajanja filijale Beogradske banke i to: Beobanka, Investbanka, Agrobanka i Slavija banka ispunjavaju uslove za sanaciju po međunarodnim i našim kriterijima.

Znalo se za višak zaposlenih

U programu sanacije Beogradske banke, čiji je koncept potpisala Borka Vučić stoji i da, " da bi se zaustavio proces stvaranja tekućih obaveza iznad raspoloživih sredstava, filijale u sanaciji moraju provesti redukciju kapaciteta. Višak opreme i prostora treba prodati ili staviti pod kiriju. Najteži problem je broj zaposlenih. Redukciju vršiti prirodnim odlivom, otkupom staža, otpremninom, kreditiranjem privredne aktivnosti i novim zapošljavanjem.
"Program racionalizacije treba odmah napraviti, a od posebnog značaja je izrada i realizacija socijalnog programa. Pri tome se kaže da za svakog zaposlenog kome prestaje rad u banci treba naći rešenje, a uz bančina sredstva, koje će ona izdvojiti u okviru svojih mogućnosti, kao izvori za ovaj socijalni program nabrajaju se pomoć države iz fondovskih i ostalih sredstava, kao i "angažovanje sredstava naših građana u inostranstvu koji imaju interesa za pokretanje određene privredne aktivnosti u zemlji". Drugim rečima, i tada se tačno znalo da se mora smanjiti broj zaposlenih i računalo se da će se to pokriti iz zajedničke državne kase.

Čak šta više stanje je urgentno, jer su u prethodnom periodu potrošile znatno više likvidnih sredstava ( 356,8 miliona dinara) nego što su naplatile prihoda. To zahteva brzu intervenciju kako bi se celi sistem oporavio i postavio u uslove održavanja prosečne dnevne likvidnosti u zemlji".

Ne ulazeći u to šta je kao sanacija predloženo, tek guverner Vlatković je našao za shodno da u aprilu 2000. godine napiše Borki Vučić da iz njenih pisama proizilazi sledeće: " Da programe vlastitih mera za uspostavljanje i održavanje likvidnosti, koje je Savet NBJ tražio od određenog broja banaka kao uslov za odlaganje njihovih dospelih obaveza prema NBJ na rok od šest meseci, smatrate programom konsolidacije solventnosti ovih banaka, a da programe koje pripreme banke , ne treba da sprovode one same, već NBJ.

Da ne priznajete efekte olakšica koje je NBJ dala Beogradskoj banci u iznosu od oko 2,4 milijarde dinara i beneficirane kamate od oko 700 miliona dinara, bez kojih Vaša banka ne bi mogla da funkcioniše i da ne uvažavate činjenicu da su zbog usmeravanja ovih sredstava Banci, uspešni proizvodni kapaciteti, pa i uspešnije banke, bili uskraćeni za značajniju finansijsku podršku.

Da Vi pod finansijskom podrškom NBJ podrazumevate samo odobravanje novih kredita iz primarne emisije, mada je emisija primarnog novca za pokriće gubitaka osnovni pokretač hiperinflacije i mada bi odobravanje ovih kredita bilo suprotno ekonomskoj politici Savezne vlade za 2000. godinu, u čijem utvrđivanju ste i vi sami, kao član Vlade, učestvovali."

Između ostalog, Vlatković je smatrao da treba Borki Vučić da napiše i da " u koncipiranju svojih zahteva koje upućujete NBJ polazite isključivo od svojih potreba i da pri tome ne uvažavate obavezu NBJ da u svom radu obezbedi doslednu primenu zakona i ravnopravan tretman svih subjekata jugoslovenskog bankarskog sistema."

Po svemu sudeći, tadašnjem guverneru Vlatkoviću nije bilo lako da upravlja poverenim bankarskim sistemom sa tako velikim igračima, koji danas tvrde da su sve radili po propisu i zakonu i da iz svega stoje odluke određenih organa. Kakve su te odluke bile, sada se pokazuje.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

15:24h

Premijer Đinđić tvrdi da preduzeća sa zdravim depozitima u bankama pod stečajem ne treba da brinu za svoj novac

15:37h

Agencija za sanaciju banaka upozorila: Krivična odgovornost zbog ometanja stečaja

15:49h

"Glas" objavljuje prepisku guvernera NBJ, Dušana Vlatkovića, i Miloševićeve prve bankarke

16:13h

Predstavnik SRJ u Svetskoj banci: Prilika propuštena pre deset godina

16:28h

Radnici Investbanke u Nišu i dalje u protestu

16:41h

U utorak počinje sprovođenje socijalnog programa

16:54h

Predsednik saveta crnogorske Centalne banke tvrdi da rešavanje statusa banaka neće imati teške posledice

17:16h

Ranković: Dinkić bi pao na ispitu

17:28h

Od utorka pristup sefovima

17:43h

Saopštenje Elektroprivrede Crne Gore: U utorak bez restrikcija

 



     


FastCounter by LinkExchange