GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


PRIMER

Odbrana doktora
Hansa Hofbauera

NATO nije ratovao protiv srpskog naroda nego protiv Miloševića, tvrdi Austrijanac

Nedavno je u Beogradu održan Međunarodni skup istoričara. Na njemu je nekolicina tzv. srpskih istoričara, upriličila takmičenje između sebe, ko će više da okleveta Srbe i Srbiju, ko će da im nakači teži zločin, ko će u tom smislu da izabere jaču reč. I u takvoj atmosferi, ustaje jedan stranac dr Hans Hofbauer iz Austrije i od ovog „zla domaćeg" brani Srbiju. On se posebno bavio podvalom po kojoj NATO nije ratovao protiv srpskog naroda nego protiv Miloševića.

Dok je trajalo bombardovanje 1999, NATO je s nekoliko preciznih bombi razorio Miloševićevu kuću, ali ovaj u tom trenutku nije bio u njoj. Zašto tu zgradu nisu gađali ranije, pre agresije, kad je ovaj bio u njoj. Zbog čega su pokrenuli čitavu imperiju kad su sve mogli da obave jednim nevidljivim avionom? Zašto su bacili više od 20.000 tona bombi kad su ceo posao mogli da završe jednom jedinom pametnom raketom?

Srbija i srpski narod uopšte, bili su jedini narod i država u Evropi koji se nisu povinovali tzv. novom svetskom poretku. Zato ih je trebalo slomiti, a na vlast u Beogradu dovesti još „kooperativnije" ljude. Milošević je dugo bio čovek Zapada, predao je tolike srpske teritorije, ali su u Vašingtonu poželeli da ga zamene nekim još savitljivijim.

Šiptari su dobili zadatak koji su u prethodnoj Jugoslaviji odradili Slovenci, Hrvati i muslimani. Srbima sa Kosmeta je bila namenjena sudbina Srba iz Krajine. Zapad je formirao i finansirao OVK, a ova organizacija je mučki ubila više stotina srpskih policajaca i vojnika, sve mladih ljudi. Međutim u direktnom sudaru sa jugoslovenskim snagama, Šiptari su pretrpeli poraz i za to je trebalo nešto hitno preduzimati da ceo plan ne bi pao u vodu.

Tzv. humanitarni razlozi bili su izgovor za zaposedanje Kosmeta, koji će najverovatnije biti trajno odvojen od Srbije. Moguće je da će jedan njegov deo i biti vraćen Srbiji, ali najveći deo će ostati Albancima, da njime raspolažu kako hoće. DOS-ovska vlast će na to pristati (oni takvu mogućnost već nagoveštavaju) i još će reći da se ovako sve rešava na miran način, „bez žrtava".

Predstaviće sve i kao rezultat svoje „mudre politike". Takva jedna „mudra politika" predala je Krajinu i dobar komad Republike Srpske, a ova će prepustiti Kosmet, a možda i Vojvodinu. SAD će na svetoj srpskoj zemlji graditi baze, odakle će lako kontrolisati ovaj deo Evrope.

Naravno da su NATO i Amerika ratovali protiv Srba i Srbije, a Milošević je sve ovo vreme bio samo izgovor za naivne. Za SAD i Zapad Srbi su nepouzdan faktor, a osim toga oni su tradicionalno naklonjeni Rusiji. Zato ih je trebalo nekako eliminisati. Uzeti im što je moguće više istorijskih, etničkih i državnih teritorija i svesti ih na što je moguće manji prostor. To je posao na kojem je kontinuirano rađeno poslednjih deset godina.

Dragoslav Đorđević,
Lazarevac


OBAVEZA

Moj odgovor njima

Zbog sve učestalijih napada na mene, moju porodicu i kompaniju „Zepter International", koji već poprimaju formu orkestrirane kampanje, odlučio sam da se obratim javnosti ovim saopštenjem. Pri donošenju ovakve odluke rukovodio sam se isključivo moralnim razlozima, a ne potrebom da se opravdam za bilo šta što mi se pokušava imputirati.

Osećam obavezu da iznošenjem istine zaštitim od neprijatnosti porodicu, prijatelje, saradnike i sve dobronamerne ljude.

Uveren sam da je svest građana ove zemlje na takvom nivou da mogu prozreti providne namere organizatora harange. Za one koji, eventualno, misle da iza suludih optužbi na moj račun „ipak nešto stoji", iznosim javno činjenice vezane za najučestalije optužbe, koje, nekritički i bez provere činjenica, objavljuju po pravilu uvek ista sredstva informisanja.

Afera Pavle Bulatović. Samo u bolesnoj svesti mogla se začeti monstruozna optužba o mojoj navodnoj umešanosti u organizovanje ubistva Pavla Bulatovića, a u zemlji bez zdravog pravnog poretka mogla je biti ponavljana bez zakonskih posledica. Pošto je reč moral nepoznata onima koji je izriču, poručujem im da ne povređuju ponovo porodicu Bulatović, skretanjem pažnje na kolosek, suprotan onom koji vodi do istine. Zahtevam od pravosudnih i državnih organa da što pre izađu sa istinom o ubistvu Pavla Bulatovića, ili da me, kao građanina ove zemlje, zaštite od suludih optužbi.

Trgovina oružjem. Nikada nisam ni razmišljao o trgovini oružjem, a kamoli „švercovao oružje za nama prijateljske zemlje" (podgorički „Dan"). Nikada me, zbog toga, nije „proganjala izraelska država", te zvaničnike Izraela javno pozivam da se oglase takvim saopštenjem. Danas, kada saznajem ko se sve tim poslom uspešno bavio u Jugoslaviji za vreme rata, shvatam da bih učestvovanjem u njemu bio apsolutni autsajder.

Korišćenje kredita. „Zepter International" nikada nije koristio kredit iz primarne emisije, niti bilo kakve „državne kredite" u Jugoslaviji.

Porez na ekstraprofit. Nebuloze o navodno neplaćenom porezu na ekstraprofit dužni su da demantuju nadležni organi, i ja ih javno pozivam da se tim povodom oglase.

Monopolski položaj moje kompanije na jugoslovenskom tržištu. Jednom, definitivno: ja sam otišao u inostranstvo 1979. godine u 29. godini života, i moj isključivi motiv i polje delovanja bili su uspeh na svetskom planu, a nikada „mali" ili „veliki" posao sa zemljom iz koje sam i otišao zbog nemogućnosti da ostvarim ono što sam želeo, a kasnije i dokazao da mogu.

Lično, van „Zeptera", nisam uradio nijedan posao u Jugoslaviji, a „Zepter" je obavljao samo poslove vezane za njegov proizvodni program. Pozivam sve pojedince i institucije bivše i sadašnje vlasti da jasno kažu čime su to obezbedili monopolski položaj u mojoj kampanji, ali napominjem da ću, u slučaju bilo kakvih insinuacija ili neistina, biti beskompromisan.

Poslujući isključivo po tržišnoj logici, poštujući zakone i poslovni moral, „Zepter International" se izborio za svoj visoki poslovni renome u 56 zemalja sveta. Sitna mešetarska logika, bazirana na prostačkim kategorijama kao što su „šverc", „monopol", „pljačka"... kojima se jedino pokušava objasniti nečiji poslovni uspeh, nisu u mom kategorijalnom sistemu vrednosti.

Kreatori kratkog pamćenja ovog naroda svesno prikrivaju činjenicu da je moje bogatstvo, stvoreno teškim radom, postojalo i pre deset godina, u vreme kada su moji najnoviji i najžešći kritičari tek počinjali da se bogate, trčeći za Slobodanom Miloševićem u očekivanju mrvica sa njegove trpeze kriminala. Od onoga što sam stekao u ovoj zemlji, ništa nije zarađeno potkradanjem sopstvenog naroda.

Sve što sam stekao - stekao sam teškim radom u nekim drugim zemljama, u kojima se cene kvalitet i rad, a ne podobnost i odanost. Još pre sedam godina, odlikovan sam najvišim odlikovanjem italijanske vlade Cavaliere del lavoro - za doprinos industrijskom razvoju Italiji. Mojim stvarnim bogatstvom ne smatram novac, već mirnu savest - dakle, ono čime su dojučerašnji poslušnici bivše vlasti, a moji sadašnji kritičari - najsiromašniji.

Moje veze sa premijerom Đinđićem. Gospodina Đinđića znam već dugi niz godina, i još uvek sa ponosom mogu reći da smo prijatelji. Verujem u prijateljstvo. Ne smatram da prijateljstvo, samo po sebi, može biti optužujuća činjenica. Pomagao sam, na razne načine, ne samo delovanje DS-a, već i druge opozicione delatnike i delatnosti u Srbiji.

Zbog toga sam bio u nemilosti prethodnog režima (time se, naravno, ponosim) i punih sedam godina nisam dolazio u Jugoslaviju. Ono što je od naše javnosti uporno prikrivano jeste činjenica da je u vreme Miloševićeve strahovlade, gospodin Đinđić najčešće i najžešće u zapadnim medijima branio čast i dostojanstvo srpskog naroda a da je, pri tom, zahvaljujući svojoj intelektualnoj superiornosti, uvek izbegavao zamku otvorenog kritizerstva svog najvećeg ideološkog i političkog protivnika, s kojim su tada identifikovali ceo srpski narod, čiji je integritet gospodin Đinđić štitio.

Ljudima od (političkog) ukusa to zaista može da imponuje. Da ste u ono vreme imali priliku da vidite te nastupe (ni sada nije kasno da pogledate snimke), oni bi, uveren sam, probudili u vama dostojanstvo i nadu. U meni jesu, i to osećanje još traje. Zato sam, u vreme najcrnje Miloševićeve diktature, javno, u intervjuu za „Profil", rekao da mi na političkoj sceni Srbije najviše imponuje Đinđić, iz istih razloga iz kojih to mogu ponoviti i danas; cenim njegov diplomatski duh, menadžerski nerv, ogromnu radnu energiju, poštene namere, hrabrost, kompetentnost i kompetitivnost.

Podržavaću, na užas mojih „kritičara", ne samo sadašnjeg premijera, već i sve one za koje verujem da mogu doneti boljitak mojoj zemlji i mom narodu. Činiću to uvek javno i na pošten način, kao i do sada, a prestaću ukoliko se uverim da su izneverena moja očekivanja.

Promena imena u Philip Zepter. Zahvaljujući svojoj prirodi, i čvrsto postavljenom sistemu vrednosti, nisam dozvolio da me vuku u perverzne političke igre tadašnjih srpskih političara i svetskih moćnika. I dok su, u poslednjoj deceniji prošlog veka, u mojoj otadžbini trajala ratno-ideološka politička orgijanja, s ponosom sam nosio svoje srpsko ime i poreklo. Dokazivao sam da među Srbima, tada najozloglašenijem narodu na svetu, ima i onih koji su u stanju ne samo da dostignu, već i da nadvise zapadnjačke vrednosti i - dosanjaju njihove snove o milijardama dolara.

Petnaest godina od osnivanja svoje firme, odlučio sam, opet s ponosom, da se do kraja identifikujem sa svojim stvaralačkim delom. Ja sam stvorio Zepter , ali je i Zepter stvarao mene. Svuda u svetu su me već, spontano, zvali Mr Zepter. I ja sam se dobro osećao. A i naučio sam da budem pragmatičan. Ipak, za one zlurade: nisam promenio državljanstvo (a mogao sam, samo da sam poželeo), niti sam se odrekao svog srpskog naroda, ni pravoslavne vere, ni krsne slave...

„Preko veze u Varnavin dom"... Harangisti su se okomili na mene zbog toga što sam kupio plac na Senjaku, čija prodaja je bila javno oglašena, licitacija sprovedena po zakonu, a ja dao najpovoljniju ponudu. O činjenici da je to nekadašnje imanje patrijarha Varnave, i o tome da je SPC pretendovala na vraćanje tog poseda, neko drugi, i mnogo ranije, trebalo je da vodi računa. Ja o tome ništa nisam znao. Ali, kad se laž i zla namera udruže, niko ne zna gde je kraj; tako, nedavno, saznajem iz (žute) štampe da sam kupio i patrijarhovu staru kuću!!!

Za one koji ne znaju: već deset godina posedujem jednu od najlepših vila u Bulevaru mira na Dedinju, i nije mi previše stalo do kupovine (a naročito ne „preko veza") ni zemljišta ni starih napuštenih kuća na Senjaku. Ali za sebe ću (ipak!) zadržati pravo da i ubuduće, na zakonit način - kao i do sada - kupujem sve ono za šta procenim da je u mome interesu. To što sam od drugih konkurentniji - isključivo je moja zasluga.

Čovek iz senke... koji vlada Srbijom. Ne vladam Srbijom, ali želim da doprinesem pobedi demokratije, prava i rada, nad neradom i anarhijom.

Tačno je da svakodnevno, već dugi niz godina, lobiram za napredak i dobro moje zemlje i moga naroda. Naravno da bih mogao i bez toga, ali to je moj izbor. Želim da pomognem Srbiji.

Oni koji tvrde da „plaćam lobiranje po svetu za Đinđića" (konkretno, preko mr Dentona iz SAD) pretenduju da su informisani o svakom mom (pa i neformalnom) razgovoru sa ljudima iz sveta biznisa i politike. Proverio sam: moje „kritičare" niko ozbiljan iz sveta nije upoznao, a samo poneki su čuli ponešto o - njihovim zlodelima. Kad, za koju godinu, budem ulazio u politiku - ući ću da bih pobedio. (U svakom slučaju, u punoj mentalnoj i fizičkoj kondiciji.

Ne verujem u protivprirodne zakone, kao što je moja apsolutna vitalnost - posle sedamdesete). U karijeri kao što je moja, politika je poslednji i najviši stepenik. Ne mislim da na njega treba da se popnem da bih zadovoljio još jednu svoju ambiciju. Smatram normalnim da jedan zdrav narod treba da ima pravo izbora onih iza kojih je, u svemu što su radili, ostajao samo svetao trag.

Iza mene stoji samo ono što sam stvarno učinio, i što se može videti i proveriti; fabrike, u kojima su zaposleni mladi ljudi i iz naše zemlje (...pobegli zbog političara čiji su govori bili prezasićeni rečima „pravda" i „prosperitet"); poslovne zgrade širom sveta u čijoj su se gradnji ogledale i naše arhitekte i koje su danas stecište za stotine naših mladih studenata i diplomaca koji u njih dolaze, s ponosom, da odrade svoj practical training and masters degree (... kada su već imali tu „sreću" da im bivša vlast raseje roditelje po celom svetu); sponzorstva za najbolje sportiste ove zemlje (... koji nisu hteli da pevaju himnu svoje otadžbine zbog stida od onih koji su u njoj vladali, a čija su usta uvek bila puna „srpskog ponosa"); hiljade donacija za siromašne, gladne i izbegle (... koji su osiromašili i izbegli zbog ratova i šverca, upravo onih koji sada „razotkrivaju" i izmišljaju švercere i trgovce oružjem); stipendije i pomoć za najtalentovanije umetnike i naučnike ove zemlje (... u kojoj su demagozi i kvazipolitičari posejali pustoš, razorili sve darove koji su im ova zemlja i Bog dali, napravili državu organizovanog kriminala, potpuno pomerenog sistema vrednosti, koja je uvreda za zdrav razum, pravdu i ljudsko poštenje). To su isti oni koji sada izmišljaju krivce za svoje zločine, svoju vlast i svoja nedela.

Kriminal i kleveta se u pravnoj državi kažnjavaju, a ludaci u normalnim državama idu u ludnicu. Srbija polako ozdravljuje, što njima, već u ovom trenutku, dok je država još na kolenima od decenijske mentalne bolesti, nikako ne odgovara. Na njihovu žalost - odgovaraće im sve manje.

Moje obraćanje javnosti, ma koliko iznuđen čin, posledica je moje duboke vere da će čestitost, pravda i poštenje odneti pobedu nad pomračenim umovima koji prete da nas ponovo potope.

Milan Janković - Philip Zepter,
predsednik kompanije „Zepter International"