GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Viđeno

Priča o Kadiji

Kao najgori šok delovale su reči Mladena Ivanovića upućene Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću da se predaju i dobrovoljno odu u Hag i tamo dokažu svoju nevinost. Još je ovaj čovek, koga smo cenili kao svesnog Srbina, obavestio javnost da je izdao nalog policiji da uhapsi deset Srba i preda ih međunarodnim snagama u BiH, koje će ih otpremiti u Holandiju.

U Hagu se ništa ne može dokazati, presuda za srpske lidere je već napisana i za svakog od njih glasi: kriv je, 40 godina zatvora. To je politički sud koji ima nameru da srpsku stranu zvanično proglasi za glavnog krivca za minule događaje. Na ovaj način Zapad sa sebe skida odgovornost. Zato oni hoće da sve srpske vođe skupe na jednom mestu i da im sude, ili bolje reći da se iživljavaju. U Hagu je mesto predsednicima republika koje su izvršile nasilnu secesiju i tako izazvale rat, kao i onim zapadnim liderima koji su ih u tome podržali. Predaja Karadžića, Mladića, Martića i drugih Srba bila bi ponižavajuća za srpski narod i sramota od koje je nikad ne bi mogao oprati. Buduće generacije i istorija bi to teško osudili.

Suđenje Srbima u Hagu se može opisati starom narodnom: "kadija te tuži, kadija ti sudi". Rukovodstvo RS očigledno popušta pred pritiscima sa Zapada, a možda i iz Beograda. Moguće je da će aktuelna rukovodstva iz Banjaluke i Beograda početi sa masovnim lovom na Srbe i njihovom predajom zatvorskim stražarima u Hagu.

Ljubiša Milovanović
Obrenovac


Upozorenje

Ničija nije gorela do zore

Poslednja zbivanja u našem parlamentu, u Skupštini Srbije, povodom ljute bitke do juče dva koaliciona i najbrojnija partnera, većinskog DSS-a i DS, iscrpela su jadni narod Srbije. Međusobna svađa, neprimeren primitivizam koji se retko čuje i na ulicama gde glavnu reč vodi uglavnom mafija koja je većinski, nažalost, deo našeg društva, pokopali su sve nade ojađenog i raspamećenog građanina koji je, nadajući se, na poslednjim izborima dao svoj glas onim snagama koje će izvući narod iz beznađa i pustoši.

Jadni ste i bedni svi parlamentarci do poslednjeg u skupštinskim klupama. Umesto da se okrenete narodu koji vas je birao i poverio svoju sudbinu vama kao istinskim predstavnicima novog poretka i nove vlasti, vi se ponašate kao da narod postoji zbog vas, a ne vi zbog naroda. Bruka i sramota. Zabunkerisali ste se u okviru svojih političkih stranaka, pa udri jedni na druge iz svih raspoloživih oružja. Nažalost, sve preko leđa jadnog srpskog naroda. Sramota vas nije. To je narod, na sreću, spoznao. Interesi stranaka i lični interesi svakog pojedinca u skupštinskim klupama upereni su, nažalost, protiv sopstvenog naroda. Vama je svima tamo lepo i ugodno, koristite položajnu rentu njegovog veličanstva narodnog poslanika, pa udri po narodu. Jer, vi ste u onoj grupi naroda koji lepo i ugodno živi, rešili ste svoje životne probleme. Zadovoljili lične sujete. Ništa vam nije sveto. Pa ko ste vi uopšte, gospodo poslanici.

Čujemo, vidimo, na sreću televizija je neumoljiva. Gde smo mi obični smrtnici. Gde je taj bedni i poniženi narod koji je dozvolio da sa njim "mečkate". Počev od Broza preko Miloševića pa do vas koji ste lagali svesno sopstveni narod dok niste uzjahali isti. Vi se ponašate kao moj deda u selu kada nije mogao da zauzda jednog besnog i nemirnog konja. On se doseti, uze malo zobi i mekinja u bučuk, namami konja, a onda mu vešto nabaci uzdu i uzjaha. E sada kada su uzde dedi u rukama, lako je konjem komandovati i vladati .

Gospodo iz vlasti, gospodo poslanici, priznajemo, nabacili ste narodu uzdu. I to na prevaru. Sada jašete li jašete. Ali ste ipak zaboravili da ne možete jahati dokle vi hoćete. Možete jahati samo dotle dok vas narod trpi. A strpljenju i pokornosti doći će kraj, i to uskoro, jer i konj dok trpi ima određeni vek trajanja. Onda se propne i vešto zbaci tiranina s leđa. Ako ostane živ, jer težak je pad iz fotelje, a kamoli sa konja, ostaje mu da se pita šta to bi. To će se i vama, gospodo iz vlasti, dogoditi. To vas čeka, pre ili nešto kasnije. Jahati narod zadugo još, neće moći. Nećete moći makar na ovakav način kao što ste naumili.

Laganjem, lažnim obećanjima, krađama i prevarama, nećete dugo ostati u sedlu. To vam narod neće dozvoliti. Imate valjda i vi poslanici svoje familije, decu i unuke. Mislite li na njih kada pravo sedite, a krivo govorite. Eto, dotle smo došli da Svevišnjeg Boga pozovemo u pomoć. Uzmite se u pamet, poslanici.

Aleksija Lalović
Čačak


Pohvala

Kuhinja kao iz časopisa

Pismo jedne vaše čitateljke objavljeno u ovoj rubrici 6. decembra 2001. u vezi sa neposlovnim ponašanjem nekih privatnih firmi, podstaklo me da vam se javim i iznesem suprotan primer. Radi s o privatnoj firmi za proizvodnju nameštaja "ARTING-MOBBO" iz Zemuna.

Naime, već godinama pratim Sajam nameštaja i 1994. godine, kada se ova firma prvi put pojavila sa svojom malom kuhinjom, na još manjem sajamskom prostoru, bilo je to pravo osveženje. Kuhinja kao da je sišla sa stranica nekog stranog časopisa, prosto nisam verovala da je proizvedena u našoj zemlji.

Pre četiri godine odlučila sam da od ove firme naručim kuhinju i nisam se pokajala. Od prvog kontakta sa arhitektom, zaključivanja ugovora, do realizacije posla prošlo je svega 25 dana. Kuhinja je završena pet dana pre roka, iako su u firmi bili u "gužvi" zbog učešća na sajmu nameštaja. Vredni majstori, koji su došli na montažu u tačno zakazano vreme, za jedan dan su montirali kuhinju.

I danas, posle četiri godine, bez ijedne reklamacije, moja je kuhinja, u kojoj svakodnevno radim, kao nova. Prezadovoljna sam. I dalje posećujem sajmove nameštaja i pratim ovaj sjajan stručni tim, koji je ove godine na Sajmu nameštaja nagrađen "Zlatnim ključem". Zaista, prava nagrada stigla je u prave ruke, posle 3 "Srebrna ključa" i 4 nagrade za dizajn.

I još jedna neobičnost: ova firma nema reklame, samo preporuke. A preporuke su upravo sve ove nagrade za funkcionisanost, trajnost i lepotu njihovih proizvoda. Poželimo da na ovim prostorima nikne još mnogo ovakvih, sjajnih firmi, na radost nas, običnih kupaca.

S poštovanjem, vaša verna čitateljka

Jelena Vuković
Beograd


Pogled

Uzavrela politička scena Srbije

Nesporna je činjenica, sviđalo s to nekome ili ne, da je skupštinski saziv i predsednik Skupštine Republike Srbije, do 6. decembra 2001. bio legalan i legitiman, a iz razloga što je voljom glasova građana Srbije koalicija "DOS - dr Vojislav Koštunica", na republičkim izborima dobila dvotrećinsku skupštinsku većinu.

Međutim, već tada, svakom iole politički pismenijem građaninu Srbije bilo je jasno da pomenuta dvotrećinska većina nije dobijena iz razloga što su se građani opredeljivali za pojedine partije, članice DOS-a, već su ti izbori u svojoj suštini bili referendum na kome su se građani, pre svega, izjasnili za promenu političke oligarhije predvođene Slobodanom Miloševićem. Činjenica je, koju ne treba ni dokazivati, da narod pogotovo (osim u promilima) nije glasao za "kombi" stranke DOS-a, u koje ubrajam sve, osim DS i DSS.

I pored ove nesporne činjenice Predsedništvo DOS-a (koje neodoljivo podseća na politbiro iz vremena najcrnjeg jednoumlja) deli funkcije po aršinu koji nije izraz narodne volje. Naprotiv. Primera radi: po jednog ministra u Vladi Republike Srbije imaju i DSS i SDU i GS!!?? Po jednog potpredsednika Vlade imaju i DSS i PDS i SDU i ND i DA. Znači, Predsedništvo DOS-a od konstituisanja vlade ne poštuje izbornu volju građana. Zbog ovako, naopako, vođene kadrovske politike, zloupotrebljeni su glasovi naroda, a oštećeni DS i DSS.

Poseban apsurd i nonsens predstavlja što lideri minornih stranaka DOS-a sada, oličeni u funkcijama ministara ili potpredsednika Vlade Republike Srbije, postaju najradikalniji u predlozima za kršenje zakona i ustava ove zemlje, pozivajući se, pri tom, na narod koji im je ukazao poverenje. Tako na primer: Žarko Korać "u ime naroda koji ga je izabrao", predlaže da se poslanicima DSS oduzmu mandati u Skupštini Srbije! Ovo je realnost i ujedno najveći apsurd političke scene Srbije.

Po DSS-u sačuvati DOS značilo je postupati po zakonima i Ustavu, ne vladati uredbama, ne vršiti otmice naših građana i protivustavne ekstradicije, onemogućiti krađu prilikom glasanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. S pravom se jedini ministar iz DSS, gospodin Joksimović, pitao zbog čega Mihajlovića, Batića i Jovanovića danonoćno čuva po osam telohranitelja, kada on lično bezbedno živi i bez telohranitelja. Po DSS-u, sačuvati DOS je značilo i radikalno izmeniti suštinu člana 105 Zakona o radu, jer taj član ogromnu većinu građana, bukvalno ostavlja na milost i nemilost budućih poslodavaca, bez prava i na sudsku zaštitu. Sve gore izneto za DSS je Conditio sine qua non! (uslov bez kojeg se ne može).

U svom predlogu za smenu gospodina Maršićanina, Čeda Jovanović predlaže da se glasanje obavi javno, putem elektronike, što je inkopatibilno iz razloga što glasanje može biti: tajno, javno putem prozivke i treće je mogućnost putem elektronike. Generalni sekretar Skupštine, mada čudi, s obzirom na godine starosti, ne spoznaje apsurdnost predloga komesara Jovanovića i u tom trenutku gospodin Maršićanin, da bi sačuvao ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, podnosi, na dostojanstven način, neopozivu ostavku. Ubeđen sam da tom ostavkom gospodin Maršićanin ništa nije izgubio, naprotiv. Ja mu na takvom gestu čestitam.

I posle svega u javnosti su prisutne neistine da je DSS prekršila koalicioni sporazum, te da je prešla u opoziciju i tome slično. Istine radi treba reći: svih 18 članica DOS-a je 28. novembra 2000. potpisalo koalicioni sporazum. Taj sporazum ima 12 članova. U članu 8 tog sporazuma piše: "Na predlog nosioca liste dr Vojislava Koštunice, kandidata za predsednika Skupštine Republike Srbije, daće DSS". U istom članu se kaže da je kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić. U članu 10 pomenutog sporazuma stoji da obaveza podrške koalicionoj vladi ne ometa pravo svake stranke na samostalno političko delovanje.

Prema tome, sve je jasno. Koalicioni sporazum DOS-a prekršio je upravo DOS, ovoga puta bez DSS, grubo kršeći član 8, prvo zbog toga što je bez saglasnosti DSS smenio predsednika Skupštine, a potom što izabrani predsednik nije bio i predlog dr Vojislava Koštunice. Isto je tako jasno da je integralni DOS razbio upravo DOS, bez DSS, i na taj način preuzeo na sebe svu odgovornost, imajući u vidu da je na nelegitiman način iz političkog života isključio DSS - stranku sa najbrojnijim biračkim telom u Srbiji, na šta upućuju sve ankete, a i poslednji lokalni izbori u 18 opština u Srbiji.

Na kraju, a iz opreza da ne budem pogrešno shvaćen od Vaših cenjenih čitalaca, želim da kažem da nisam, niti sam, bio član nijedne od 18 stranaka DOS-a, ali mi etika struke kojom s bavim nalaže da u Vašem cenjenom listu (skoro sam siguran da drugi dnevni listovi ovo ne bi objavili) ukažem na nelegitimnost sadašnje skupštinske većine i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Da budem posve jasan: Nisu građani Srbije glasali, niti se sa tim slažu da Građanski savez Srbije imenuje: gradonačelnika Beograda, ministra prosvete Vlade Srbije, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, ambasadora SR Jugoslavije u Meksiku, a da DSS nema nijednog ministra u Vladi Srbije, pa čak ni potpredsednika Narodne skupštine.

Ne mogu da završim, a da ne kažem da sam svestan da im građani Srbije, koji se ne slažu sa mnom, koji žive pod geslom "cilj opravdava sredstvo", pa tako misle da se reforme i "sistemski zakoni", ako je to ultimatum razvijenog zapada, moraju doneti, ako ne zakonito onda bilo kako, pa ako treba pozivajući se i na statut ne Saveta bezbednosti, već i Bangladeša. Ti ljudi ove druge, koji se pozivaju na legalitet i zakonitost, etiketiraju kao antireformiste, protivnike priključivanja SR Jugoslavije evropskim integracijama i tome slično, što sasvim sigurno ne stoji.

S poštovanjem prema redakciji "Glasa javnosti"

Advokat Svetozar N. Vujačić
Beograd