[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 2. decembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Prema procenama stručnjaka u Jugoslaviji oko 10.000 HIV pozitivnih osoba

Skup život sa sidom

Održavanje obolelog od side u životu oko 2.500 maraka mesečno. Svaki peti zna da je inficiran. Tokom prošle godine nije zabeležen nijedan smrtni slučaj obolelog deteta. Od side u SRJ umrle 692 osobe. Smanjeno oboljevanje među muškarcima, dok je kod žena u porastu

U novi vek Jugoslavija je ušla sa oko 10.000 HIV pozitivnih osoba iako samo petina obolelih zna da u krvi nosi ovaj kobni virus za koji još nije pronađen lek.

Prema podacima Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalno staranje, od 1985. godine, kada se pojavio HIV na našim prostorima, pa do septembra ove godine, u Jugoslaviji je registrovano 947 obolelih, od čega 691 muškarac i 256 žena.

Među obolelima je najviše intravenskih narkomana - 445, heteroseksualaca - 186, homoseksualaca - 132, a za 74 obolela se ne zna kako su zaraženi. Inficirane su 32 osobe koje su primale transfuziju, 71 je hemofiličar, a sedmoro dece je dobilo HIV preko majki. Najveći broj obolelih je iz centralne Srbije i to 827, Vojvodine 86, sa Kosova i Metohije osam, iz Crne Gore 21 i pet su strani državljani. Od 1985. godine do septembra 2001. umrla su 692 pacijenta.

- Prvi slučaj u Jugoslaviji registrovan je 1985. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a u toj godini su prijavljena dva bolesnika sa kliničkom slikom AIDS-a. Sledećih godina rastao je broj novoobolelih - kaže za "Glas" primarijus dr Dragan Ilić iz Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side.

U svetu 36 miliona ljudi zaraženo
Žarište u Rusiji i Ukrajini

Svaki minut se u svetu HIV-om zarazi 11 osoba, a sa ovim virusom je živelo ili živi više od 36 miliona ljudi. Ukupan broj osoba koje su umrle zbog side je 21,8 miliona. Sabirajući ove brojeve dobija se podatak da je od početka epidemije blizu 60 miliona ljudi inficirano, obolelo ili umrlo od AIDS. Dve trećine obolelih je u subsaharskoj Africi, gde je inficirano 25,3 miliona ljudi. Ovde je heteroseksualni put prenosa dominantan, ali s obzirom da je u nekim zemljama ovog regiona svaka treća trudnica HIV pozitivna, a u Zimbabveu ili Južnoafričkoj Republici čak svaka druga, sve je veći procenat prenosa virusa sa majke na dete.
Broj novoinficiranih u Africi prošle godine bio je 3,8 miliona ljudi. U južnoj i jugoistočnoj Aziji ima više od 5,8 HIV pozitivnih osoba, tako da centralna Azija sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza poslednjih četiri-pet godina predstavlja novo žarište epidemije, a stručnjaci predviđaju da će u ovom delu sveta AIDS izmaći kontroli. U Latinskoj Americi više od 1,4 miliona osoba je zaraženo virusom, a najveći broj inficiranih pripada "marginalizovanim kategorijama". Tako je u Argentini i Brazilu HIV-om zaraženo više od 50 odsto narkomana, svaki treći homoseksualac i svaka četvrta prostitutka. Severna Amerika bliži se broju od milion inficiranih HIV-om, ali već pet godina beleži pad među novoobolelima. U zapadnoj Evropi je do pre četiri godine beležen najveći broj HIV pozitivnih i obolelih, dok se u poslednje tri godine u izveštajima navodi istočna Evropa, posebno Ukrajina i Ruska Federacija, kao epicentar novog epidemijskog talasa sa sumornim prognozama. Procenjuje se da je u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji inficirano 700.000 osoba, sa trendom povećanja novoinficiranih i novoobolelih. U Rusiji je do sada evidentirano više od 163.000 inficiranih, od čega 2.252 dece. Od virusa side već je umrlo 1.655 Rusa, a među njima 136 mališana. Prošle godine je prema zvaničnoj statistici zaraženo 58.424 ljudi, što je 3,2 puta više nego 1999. godine, a od početka ove godine registrovano je 76.000 novih slučajeva HIV infekcije. U Ruskim zatvorima je evidentirano više od 30.000 zaraženih ovim virusom. U zapadnoj Evropi ima oko 540.000 HIV pozitivnih, ali je broj novoobolelih u laganom padu.
U Hrvatskoj je registrovano 185 obolelih, 318 je inficirano, a 103 osobe su umrle.

Najveći broj obolelih pripada grupi intravenskih narkomana, i to 47,44 odsto, ali se uočava tendencija porasta broja obolelih koji su virus dobili heteroseksualnim putem, i ta grupa je od 1992. godine na drugom mestu. Ovaj odnos se vremenom menjao. Ako se uporedi vreme od pojave prvih slučajeva side do danas, i podeli u dva perioda, vidimo da je od 1985. do 1992. godine procenat obolelih među intravenskim narkomanima skoro dva puta viši nego u periodu od 1993. godine do danas. Sa seksualnim putem prenosa je obrnuto.

U prvom periodu procenat obolelih bio je skoro tri puta niži nego u poslednjih sedam godina. Najveći broj obolelih, oko 82 odsto, je u uzrastu od 25 do 49 godina. Žene oboljevaju najčešće od 30. do 34. godine, a muškarci od 35 do 39 godina.

- Prvih godina epidemije u Jugoslaviji broj obolelih muškaraca i žena bio je u odnosu 5:1, a poslednjih pet godina ovaj odnos je smanjen na 2:1. Najviše HIV pozitivnih, obolelih i umrlih od side registrovano je u Beogradu, gde postoji kontinuiran porast. Sa ukupno 751 obolelom osobom i 584 umrlih od side prestonica prednjači u odnosu na druge regione u Jugoslaviji - ističe dr Ilić.

Broj HIV inficiranih osoba kojih je u glavnom gradu u periodu od 1985. do 2001. godine registrovano 1.234 teško je porediti sa drugim regionima, jer je prijavljivanje neujednačeno. U odnosu na prošlu godinu registruje se porast ukupnog broja inficiranih za 2,9 odsto, obolelih od side za 14,3 i umrlih za 6,8 odsto. U prvih deset meseci registrovano je 26 novih HIV pozitivnih, 43 novoobolele osobe i 32 osobe umrle od side. Ako se posmatra u poslednjih 15 godina, najviše HIV pozitivnih osoba otkriven je u periodu od 1987. do 1991. godine (533), najveći broj obolelih (333) u periodu od 1992. do 1996. godine i najveći broj umrlih 306.

Među obolelima od side smanjeno je učešće muškaraca, dok je učešće žena u porastu. Najviše registrovanih HIV pozitivnih je od 30. do 34. godine starosti, među obolelima od 35. do 39. godine i među umrlima od 30. do 34. godine.

Najučestalija je grupa intravenskih korisnika droge, zatim heteroseksualaca i homo odnosno biseksualaca. Učešće dece inficirane od majki iznosi 1,5 odsto odnosno 19, od ukupnog broja inficiranih u glavnom gradu, a osam među obolelima. Tokom prošle godine nije zabeležen nijedan smrtni slučaj obolelog deteta. Najviše obolelih pacijenata je u uzrastu od 35. do 45. godine.

Ako se uzme inkubacija koja je u proseku oko deset godina, docent dr Đorđe Jevtović, načelnik u Centru za HIV i AIDS pri Institutu za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, kaže da bismo mogli da zaključimo da su ove osobe inficirane u kasnim dvadesetim ili početkom tridesetih godina, u vreme najveće seksualne aktivnosti. Duga inkubacija daje izmenjenu sliku u odnosu na vreme infekcije.

- Kod nas je od 1996. godine primećena blaga stagnacija broja novoobolelih. Međutim, kojim putem ćemo krenuti, da li kao zemlje zapadne Evrope ili kao Rusija i Ukrajina zavisi samo od nas - kaže dr Dragan Ilić.

On ističe da lekari inficiranim trudnicama preporučuju da prekinu trudnoću, jer ukoliko ne primenjuju terapiju, mogućnost da se beba zarazi je između petnaest i dvadeset odsto, a ukoliko je primenjuju ta mogućnost je ispod deset odsto.

Dr Ilić takođe kaže da je Jugoslavija jedna od retkih zemalja koja nema nacionalni komitet za borbu protiv side, ali da je u toku formiranje republičkog koji će se baviti ovim pitanjima. Njegovi zadaci bi bili da utvrdi nacionalnu strategiju borbe protiv side. Za sada to su preuzele nevladine organizacije kao što je JAZAS i udruženja HIV pozitivnih osoba.

- U našoj sredini obolele osobe često nailaze i na nerazumevanje okoline, pa i zdravstvenih radnika koji ne žele da ih leče iako postoje načini kako da se zaštite - zaključuje on.

Centar za HIV i AIDS u Beogradu
Na terapiji najviše narkomana

Centar za HIV i AIDS pri Institutu za infektivne i tropske bolesti u Beogradu jedina je ustanova u Jugoslaviji u kojoj osobe zaražene HIV-om mogu dobiti lekarsku pomoć.
Kako kaže načelnik docent dr Đorđe Jevtović, centar postoji već pet godina. Od 1985. godine radi Šesto odeljenje. Krajem osamdesetih godina otvorena je ambulanta u okviru Centra, a zatim i dnevna bolnica. Odeljenje može da primi deset do petnaest pacijenata, a najveći deo, od 25 do 30 dnevno dolazi u ambulantu. Oko 500 pacijenata iz cele Jugoslavije posećuje ovu ustanovu.
- U Centru više od deset godina rade tri lekara i glavna sestra, dok se ostalo osoblje smenjuje. Sestre se retko opredeljuju da ovde rade i nema neke posebne motivacije, osim stručnog izazova koji je uvek više izražen kod lekara mada ne previše, tako da nemamo baš neki podmladak - kaže dr Jevtović.
U dnevnoj bolnici se leče neke komplikacije za koje je dovoljno da se jednom dnevno prima infuziona terapija. Bolnicu posećuju pacijenti koji su dovoljno pokretni da mogu redovno da dolaze i to je u stvari najbolji oblik lečenja u našim uslovima - kaže dr Jevtović.
Na odeljenju leže teški bolesnici kod kojih postoje razne komplikacije koje mogu da budu na svim organima, od centralnog nervnog sistema, do pluća, srca i digestivnog sistema.
- To su uglavnom pacijenti koji prvi put dolaze i kod mnogih od njih se tada i otkriva da su HIV pozitivni. To je posledica manjkavosti kampanje. Oni koji su u životu imali neki rizik, trebalo bi da urade test na HIV. Mi danas imamo strategiju lečenja koja ne dozvoljava da bolest napreduje - ističe naš sagovornik.
Kako navodi dr Jevtović, prostitucija kod nas nije neki poseban rizik, već u zemljama Azije i Afrike. Intravenski uživaoci droge su naši pacijenti koji od samog početka epidemije dominiraju po broju, ali su oni samo polovina zaraženih. Druga polovina su osobe koje su inficirane heteroseksualnim ili homoseksualnim putem. Ima i onih koji su dobili pomoću krvi i krvnih derivata, i to je relativno mali broj. Oni koji su HIV dobili na heteroseksualan način u pitanju je promiskuitet ili su boravili u nekim krajevima gde je AIDS endemski, kao što je na primer Afrika. Tamo su naši radnici imali seksualne odnose sa crnkinjama. Po povratku se nisu testirali i u Centar dolaze već uveliko bolesni.
- Zbrinjavamo i majke sa decom iako to nije naš prioritetni posao i nismo dovoljno obučeni za pedijatrijsku medicinu. Međutim, pošto to niko drugi ne radi, onda mi lečimo decu mada ih na svu sreću ima malo, tako da problem pedijatrijskog AIDS-a kod nas nema dimenzije kao u drugim zemljama. Ipak uslovi su nam relativno ograničeni za lečenje dece - zaključuje Jevtović.

Lekova nema za sve

- Mesečna terapija koja se sastoji od tri ili više lekova iznosi od 2.000 do 2.500 maraka, a u pitanju su strani medikamenti. Ova terapija obolelim pacijentima produžava život. Leči se otprilike oko 200 pacijenata i to je polovina od onih koji bi trebalo da je primenjuju. Neki od njih se ne leče zato što nemaju novac da započnu terapiju. Do skoro refundacija troškova od socijalnog nije bila redovna, tako da su morali stalno nešto da dodaju i da se zadužuju da bi se održali na terapiji koja ne bi smela da se prekida - ističe dr Jevtović.
Postoji strategija prekida terapije, ali sa određenim planom. Jedna od osnovnih stvari je kontinuirano snabdevanje lekovima. Izvestan broj pacijenata se ne leči zato što nisu dovoljno motivisani.
- Kada bi lekovi bili dostupni svima, možda bi se broj pacijenata povećao za trećinu. Povećao bi se i kada bi se više ljudi testiralo, jer mi procenjujemo da u zemlji ima oko 10.000 inficiranih, a znamo samo za petinu. Najveći broj zaraženih i ne zna da ima HIV, a trebalo bi blagovremeno da se leče - kaže dr Jevtović i nastavlja:
- Terapija se primenjuje već četiri godine. Za sada je utvrđeno da je značajno smanjena smrtnost pacijenata. Mi najčešće nismo u mogućnosti da pacijentima koji leže na odeljenju damo terapiju. Iz godine u godinu sve je manje tih specifičnih lekova koji služe za lečenje teških infekcija kod AIDS-a dostupno bolnici. Nekih najosnovnijih ima, ali mnogih nema, tako da moraju sami da ih nabavljaju. Lekovi za lečenje takozvanih oportunističkih infekcija ne moraju da budu skupi, tako da je problem više u organizaciji. Taj problem se na nekom višem nivou ignoriše, a značajan je jer ljudi koji se ne leče od tih infekcija brže umiru. To je lečenje koje spasava život u konkretnom trenutku. Ako se ne leči umreće, ako se leči ima šanse da preživi. Kod onih koji nemaju oportunističke infekcije imamo drugi pristup lečenju. Najveće oružje je savremena antivirusna terapija. To je ono što je najveći pomak u lečenju ove bolesti poslednjih deset godina. Ovo je za državu najskuplja varijanta lečenja.
Mislim da se konačno primičemo boljem modelu snabdevanja lekovima, a to je centralizacija. Tada pacijent ne bi morao ništa da kupuje, nego bi na osnovu projekcije za nekoliko meseci, utvrdili koliko je lekova potrebno. Neophodno je, takođe, da osoba koja prima terapiju proverava da li je ona efikasna, a to se radi PCR testovima koji koštaju oko 300 nemačkih maraka, što takođe predstavlja problem za obolele. Potrebno je i da se obolelima rade testovi CD4 kojim se sagledava odbrambeni status obolelog, što je moguće samo na VMA, i te troškove pokriva socijalno. Međutim, često ima problema sa nabavkom reagenasa- tvrdi dr Jevtović.


Leposava Čolić


vesti po rubrikama

^dosije

15:10h

Prema procenama stručnjaka u Jugoslaviji oko 10.000 HIV pozitivnih osoba: Skup život sa sidom

 



FastCounter by LinkExchange