GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


PROTEST

Jedni plaćaju,
drugi se greju

Da li u kabinetu premijera Zorana Đinđića neko uopšte čita ovakva i slična pisma

Nadam se da pri Kabinetu predsednika Srbije postoji ličnost koja svaki dan „pročešljava" dnevnu štampu i sakuplja članke koji se odnose na Vladu i njenog predsednika. U tom slučaju će, verovatno, ovaj članak doći do onoga, kome je i naslovljen.

Dana 29. 10. 2001. godine, ministar energetike Goran Novaković obelodanio je podatke da građani koji se greju na daljinski sistem grejanja, svojim uplatama ne pokrivaju ni cenu energenata, a kamoli ostale izdatke. Realna cena grejanja po m2 iznosi od 26-28, a ne 10-15 dinara. Povodom ovog članka digla se velika „prašina", protesti sa svih strana, što je i očekivano, jer su to cene koje „radni narod" ne može podneti. Predlog resornog ministra treba da se nađe na dnevnom redu Vlade Srbije, za usvajanje.

No, i pre nego što je stavljen na dnevni red, predsednik Vlade Srbije je već uputio svoju poruku: („Blic", 31. 10. 2001. godine, strana 7) ... izrazio je juče očekivanje da će cena daljinskog grejanja biti korigovana, ali ne u iznosu koji očekuju toplane, odnosno 26 dinara po kvadratnom metru. „To je ekonomska cena, ali ne znači da građani mogu da je plate". U obrazovanju cene grejanja postoje tri učesnika - potrošač, energetski sistem i lokalna vlast, i oni bi trebalo da se dogovore o prihvatljivoj ceni.

Gospodin Bogdanović, predsednik Izvršnog saveta Skupštine Beograda izjavljuje da Beograđani koji se greju na daljinski sistem plaćaju samo 40% stvarne vrednosti usluge, a da se 60% nadoknađuje iz budžeta grada. Taj budžet pune svi građani, a koriste ga samo oni koji su vezani za daljinski sistem. Zašto se iz tog budžeta vrši nadoknada i građanima koji se greju na drva, ugalj, gas, naftu i struju? Odakle pravo odbornicima da donose jednostrane odluke kada se zna da je daljinski sistem najudobniji, najčistiji i najjednostavniji, a sada i najjeftiniji, a na račun sirotinje koja jedva spaja kraj s krajem.

Gospodine Đinđiću, odakle Vam pravo da jednu grupaciju građana branite, a sa drugom ne želite ni da polemišete. I, Vi se kao i gospodin Bogdanović, verovatno grejete na daljinski sistem, pa niste onda „naivni" da ga i ne branite. Kada smo Vam mi, koji se grejemo na struju, podnosili enormne račune koje plaćamo i preko leta, niko se od vas nije oglasio (pa ni gospodin Bogdanović), niti ste po tom pitanju preduzeli iste korake kao za daljinski sistem.

Milorad Savković iz Drenovca je objavio u „Glasu javnosti" da je Stošić Steva iz Šapca, u periodu od 01. 08. do 30. 09. 2001. godine, potrošio nula kilovata, ali je zato dobio račun na 2.700,56 dinara, jer se preko zime verovatno grejao na struju. Ako ovaj građanin i dalje bude bez struje (ne bude je trošio), njemu će i dalje stizati isti računi. To se događa i nama, ostalim potrošačima struje koje je EPS „obradovao" novim akontacijama za zimu.

Gospodin Novaković je primoran da ovo objavi, jer nas priteže „Gasprom" iz Rusije, koji nam isporučuje gas za koji dugujemo 261.000.000 dolara i koji „preti": pazite da preko zime ne ostanete bez gasa, pa samim tim i grejanja. Taj novac je neko utrošio, a sada treba svi da „grcamo" u dugovima, iako mnogi od nas nisu ni osetili miris ovog energenta.

Možda bi neki promenili energent, gospodin Gerić, direktor EPS-a, nama koji se grejemo na struju poručuje: kupite šporete (od 10-20.000 dinara komad), kupite drva (60-70 DM kubik), ugalj (1.600-6.000 dinara tona), uvedite gas (priključak 1.500 dolara i uvođenja sistema grejanja još 12.000 DM), grejte se na naftu (cena je i do 58.000 za njenu nabavku), a grejete i jednu sobu, tako smo se mi nekada grejali (a on ima centralno grejanje i greje ceo stan za male pare).

Još je veća ironija ovog univerzitetskog profesora koji preporučuje narodu da se kupa jednom nedeljno kao on, kako bi bojler manje bio u upotrebi. Ovo je poruka ministru prosvete i sporta da menja program iz lične higijene i da nastavnici sada pređu na novu nastavnu jedinicu u vezi sa održavanjem lične higijene tela, uprkos saznanju da je ona ispod svakog minimuma, jer da je dobra ne bi u školama imali i do 20% vašljive dece.

Gospodo, Đinđiću, Bogdanoviću, Novakoviću, Geriću i ostali članovi Vlade, sedite, ujednačite cene energenata i dajte šansu svima da bira onaj sistem koji mu najviše odgovara, a da pri tom cene budu prihvatljive za naš standard koji se kreće oko 205 DM u proseku.

Nemojte biti pristrasni i „češati svoja leđa", postarajte se i za tuđa, jer su vas "tuđa leđa" izabrala, pa ih onda morate i poštovati.

Mr Tomislav Acković,
Beograd


REAGOVANJE

Tanjug ipak izmišlja

„Tanjug ne izmišlja", „Glas javnosti", 22. novembar 2001. godine

Većina pisama koja „Glas" objavljuje u ovoj popularnoj rubrici pravi su uzor pismenosti i argumentovanosti u poređenju sa Tanjugovim neargumentovanim i nepismenim reagovanjem na moje pismo. Osim što se bukvalno davi u svakojakim misaonim i faktografskim konfuzijama, to reagovanje sadrži čak 27 (i slovima: dvadeset sedam!) gramatičkih, pravopisnih, stilskih, logičkih i drugih nedopustivih grešaka. Zato ću, zbog nedostatka prostora na ovom mestu, taj tekst lektorisati i poslati ga lično „novinaru iz (!) Tanjugove redakcije za (!) kulturu", tj. njegovom navodnom sastavljaču. (Zašto navodnom - videćemo kasnije).

A kada taj isti „novinar za kulturu" ne zna čak ni to da se sud o nečijem navodnom „pleonazmu" i „malicioznosti" ne donosi na osnovu naslova (jer ih novine čitaocima često same daju), već na osnovu sadržaja određenog teksta, on time, osim spomenute vlastite nepismenosti, ispoljava i vlastitu malicioznost, drskost i profesionalno nevaspitanja.

Naime, da bi ublažio žaoku mog stvarnog naslova (koji je glasio „I Tanjug izmišlja"), a verovatno i u razumljivoj „dnevničkoj" žurbi, urednik rubrike je u novom naslovu („Tanjug ponekad izmišlja netačne informacije") zaista upotrebio i jednu suvišnu reč (netačne") za koju se Tanjugov polemičar uhvatio misleći da je napad najbolja odbrana, čak i kad je najgora.

Sve ovo morao sam da objasnim da bih zaštitio svoju profesionalnu i ljudsku čast, s obzirom na to da mi je jezik struka i da je, sticajem okolnosti, upravo ovih dana izašla iz štampe moja (petnaesta po redu) knjiga tužnog naslova „Govorite li maternji jezik?" i, za ovu priliku, kao poručenog podnaslova - „Jezički vodič za novinare, voditelje, đake i roditelje". (Tu knjigu ću takođe, zlu ne trebalo, poslati Tanjugovom „jezikoslovcu").

Inače, potpisana „kulturna rubrika (!) Tanjuga" (na drugom mestu „redakcija"!) ne govori istinu ni kada tvrdi da autor informacije „Rusija vraća dug Tarkovskom", na koju sam ja reagovao, „nije Tanjugov dopisnik iz Moskve", kao što sam naveo, „nego novinar iz Tanjugove redakcije za kulturu", iako je u „Glasu" lepo pisalo upravo onako kako sam ja naveo! A da „zbunjenost" Tanjugovog novinara bude potpuna, on odmah zatim navodi da je informacija preneta iz ruskog dnevnika „Izvestija", što je dokaz više da on nije njen autor, iako „redakcija", videli smo, tvrdi da jeste!

Ali to još nije sve. U manipulisanju činjenicama tanjugovci idu još dalje tvrdeći da informacija (o tobožnjem izgnanstvu Tarkovskog), već samim tim (!) što je objavljena u „Izvestijama" - „nije mogla biti izmišljena, niti netačna"!? Zašto, pobogu, nije mogla kad je i mogla i jeste, što sam u svom pismu i dokazao citirajući samog Tarkovskog koji, da podsetim, ne samo da nije ni „proganjan" ni „prognan", već je, naprotiv, uživao punu podršku države koja je redovno i bez ikakvih uslovljavanja finansirala njegove, po pravilu, basnoslovno skupe filmove.

Pa ipak, nije baš sve netačno u Tanjugovom reagovanju. Na primer, to da „Nikolić pokušava da nam pripiše i neke ideološke namere". U stvari, ne samo da pokušavam, već tvrdim da su ideološka pristrasnost i jednostranost, najčešće ispoljavane u vidu vulgarnog antikomunizma i falsifikovanja istorije, bile i ostale Tanjugove izrazite odlike, o čemu postoje bezbrojni dokazi. Kad kažem da su bile i ostale, mislim na obe njegove redakcije, kako na onu prethodnu, nacionalsocijalističku, tako i na ovu sadašnju, pseudodemokratsku.

Milan Nikolić,
Kragujevac


POREĐENJE

Preslikano stanje

Narodna knjiga" je objavila izvanrednu prozu Ljermontova „Heroj našeg doba", koju sam sa izuzetnim uživanjem čitao davno, pre pola veka, pa je to bilo jedno prijatno podsećanje.

Međutim, tu sam naišao i na deo teksta koji mi se učinio veoma aktuelnim, a to je pesimistički zaključak glavnog junaka Pečorina koji glasi:
„Eto vam ljudi! Svi su oni takvi: znaju od ranije sve rđave strane nekog postupka, pomažu, savetuju, čak ga odobravaju, videći da je drugi izlaz nemogućan, a posle peru ruke i okreću se s negodovanjem od onoga koji je imao hrabrosti da uzme na sebe svu težinu odgovornosti. Takvi su oni svi, čak i najbolji, najpametniji".

Da li je potrebno objašnjavati zbog čega smatram da ovo zapažanje od pre sto sedamdeset godina odslikava našu, aktuelnu političku scenu? Ili ko je ko? Ko, „videći da je drugi izlaz nemogućan" nalazi hrabrosti „da uzme na sebe svu težinu odgovornosti" da bi nas svet prihvatio, da bismo dobili strane kredite, da bi nam bili otpisani dugovi i tako dalje... Jednom rečju, da bi nam svima bilo bolje.

I obrnuto, ko je taj ko zna sve „rđave strane nekog postupka" prvo ga odobrava, a zatim bez imalo moralnih skrupula napada i kritikuje, dodvoravajući se onima koji su mu slični: traže povećanje plata, traže bolji život, traže brze reforme, ali samo pasivno iz prikrajka posmatraju ishod borbe između te dve koncepcije ili čak „podmeću klipove u točkove" onih koji nešto i preduzimaju.

Hoće novo, ali da se ne zamere starom. Ne znaš šta je mučnije: sve to gledati i slušati ili o tome pisati.
Zato ovim završavam.

Bio bih srećan i zadovoljan ako sam uspeo da nametnem temu za razmišljanje. To bi bila sasvim dovoljna satisfakcija za nekoga ko je bez političkih ambicija, ali mu nije svejedno gde ćemo se naći sutra.

Marko Smukov,
Beograd


POZDRAV

Matematika gospodarica sveta

Do viđenja deco, učenicima V4, V6, VII2, VIII2, VIII6 OŠ „Bora Stanković" Beograd

Osećam jaku obavezu da se sa vama, mojim učenicima, pozdravim i poželim ono što vam i vaši roditelji žele.

O mom odlasku u penziju nisam sa vama pričala, jer to nije matematika. Drugi su vam rekli. Uprkos tome imala sam želju da sa vama zaokružim svoj radni vek. Nikako nisam planirala da odem bez pozdrava. Desilo se drugačije. Pred sam moj polazak u školu v.d. direktora me je telefonom obavestila da ne mogu da radim do donošenja rešenja o penzionisanju (??) i da bi u suprotnom škola bila kažnjena (!!). Naravno, da posle dvadeset godina rada u OŠ „Bora Stanković" - svojoj školi takvu neprijatnost nisam htela da nanesem.

Nisam vas slagala kako ste na tabli napisali. Jednostavno je bilo tako. Ipak, evo prilike da vam kažem da sam vas volela i mnogo volela da budem sa vama. Nije mi bilo svejedno da li ste znali jednačine, trougao, Pitagoru... Želela sam da vam sve to ostane kao trajno znanje. Matematiku morate da učite sa razumevanjem jer je ona „gospodarica sveta".

Svaka vaša buduća petica će me obradovati, a o slabim ocenama nećemo. Sigurna sam da ćete postati ljudi i sa više ili manje znanja matematike.

Sa željom da postignete najviše, vaša Bratuša,
Beograd


REAGOVANJE

Nemamo sreće posle
rušenja Njegoševe kapele

„Žičara na Lovćenu", „Glas javnosti", 20. novembar 2001.

Glas" od 20. 11. 2001. godine donio je informaciju o projektu žičare, rađen prije četrdeset godina od strane profesora M. Debeljkovića. Saznanje je korisno jer je, po svoj prilici, žičara opet aktuelna.

Zbog toga ovo pitanje zaslužuje da se više objasni i iznesu još neke nepoznate činjenice.

Ideja žičare mnogo je starija od 1961. godine. Zna se da su se oko nje zanimali i prije Drugog svetskog rata, a i Italijani (1941-1943. godine) uvijek od Svete Trojice (iznad Kotora) do vrha Lovćena (tada nije bio izgrađen Njegošev mauzolej).

U projektu „Južni Jadran", rađen u Dubrovniku od strane međunarodnih stručnjaka 1968-69. godine, verifikovana je ova trasa žičare na pomenutoj lokaciji, više na insistiranje susjednih opština nego što je bio konsenzus i ocjena stručnih ekipa.

Profesor M. Debeljković iznosi detalje svog projekta, prilaže crteže pristanišnih objekata sa pratećim sadržajem žičare. On na kraju zaključuje da nije realno da se žičara izvede.

Vezano za to pojavljuje se nedoumica, ako je žičara nerealna, zašto se radio projekat i da li se taj zaključak iznio na početku ili na kraju projekta. Ako je to plod naknadne pameti, što isto ima mjesta, onda je to trebalo reći.

No, bilo kako bilo, ocjene profesora da izgradnja žičare nema opravdanja, ne samo zbog tehničkih problema, skupe gradnje i održavanja, nego i zbog drugih razloga, od kojih ću navesti samo neke:
Projektovana žičara ne bi stigla do cilja - Lovćena, već se završava na lokaciji Ivanova korita, koja nisu atraktivna ni primamljiva za toliko skupi izlet kakva je žičara. Nema uslova za zimske sportove niti pruža mogućnost daljeg planinarenja u susjedstvu, a otvara problem prevoza putnika od Korita do vrha Lovćena. Nepoznato je još i to šta će reći o njoj zaštitnici prirode.

Ipak, najveći njen nedostatak jeste što zaobilazi Cetinje, glavnu atrakciju programa svih turističkih tura.

Izgleda da nemamo sreće, poslije rušenja Njegoševe kapele na Lovćenu, da nam nešto uspije, ako radimo u njegovoj blizini.

Radosav Zeković, arhitekta,
Beograd,


Autor je bio crnogorski predstavnik na izradi regionalnog plana „Južni Jadran" u međunarodnoj ekipi Ujedinjenih nacija 1968-69. godine,
Dubrovnik


UPOZORENJE

Telekom se bogati
na račun seksa

Postali smo žrtve masovne krađe telefonskih impulsa od strane firme Telekom pod maskom svih postojećih seksi brojeva

Smatram da je veoma važno da se javnost, putem novinskog medija, upozna sa načinom manipulacije velikog broja građana od strane „Telekoma Srbije".

S obzirom da smo većinski glasali za pravnu državu, koja od onog istorijskog petog oktobra toliko alarmira da zastupa interese građana, koristim ovu priliku da pišem ne samo u moje ime, već i mnogih drugih koji su postali žrtve masovne krađe telefonskih impulsa od strane „Telekoma" pod maskom svih postojećih seksi brojeva. Shodno tome, neka nam neko iz Ministarstva pravde objasni kako i na koji način da se zaštitimo od ove perfidne igre, jer do sada se zna da niko od oštećenih nije dobio sudski spor.

Strašno je kada strahujete iz meseca u mesec za primanja od kojih živite.

Pitam se zašto sva ta farsa ispred šaltera za reklamacije, kada znate da ste nemoćni i da ste unapred gubitnik.

„Telekom" se brani da njihovi zaposleni po centralama nemaju interesa da kradu impulse, jer im je vlastita kuća dala na raspolaganje tri-četiri besplatne linije i velikodušno Vam izlaze u susret da pišete zahtev za proveru telefonskih instalacija, uz nagađanje da to čini neko iz Vaše zgrade i to baš javno iz PTT-kutije koja se nalazi na ulazu zgrade kraj lifta.

Ako imate decu - sjajno, oni su glavno pokriće ili komšinica, i tako ne birajući vlasnike telefona, stigli su i do penzionera koji imaju vremena i novca da se noću zabavljaju na takav ludi način - što je smešno i neprihvatljivo.

Takođe, urgentno, istog dana, skoro svakog časa Komisija za unutrašnju kontrolu, uz overu potpisa direktora dipl. ing. Milana Zdravkovića, konstatuje da je „detaljno" izvršila sva ispitivanja i da je sve u redu i da ne postoje nikakvi tragovi zloupotrebe od strane zaposlenih u centrali, zaboravljajući da su upravo ostavili pisani trag na listingu.

Za razliku od ostalih koji ne mogu da dobiju listing, ja sam imala tu mogućnost da se uverim da je N.N. izvršio (?), i to znalački po više dana, od popodneva do kasno uveče ili noću od 0 časova do 3 časa, i to u isprekidanim intervalima (kako bi se izvuklo što više impulsa), tako tri meseca sa mog broja pozivao vruće seksi linije 041-232323.

U zaštiti vašeg interesa daju vam mogućnost da za jedan određen period ne pozivate brojeve na 0 i 9, što opet vi plaćate, jer po njihovom, vi ste taj lopov.

Kada sve to vidite, uhvati vas bes i očajanje, jer samo jedan takav poziv napravi vam vašu prosečnu mesečnu potrošnju impulsa.

I, to još nije sve. U nemogućnosti da platite te račune u nekakvom njihovom zakonskom roku i to u dve rate, Vama isključuju telefon uz kamatu i, da zlo bude veće, na te novčane iznose zakači se i država sa svojim saveznim i republičkim porezom.

Na zaštitu da mi se isključi poziv na 041, odgovor je bio negativan jer, šta bi „Telekom" bez tog dragocenog broja.

Javno obaveštavam građanstvo da se slobodno oglase ako smatraju da su oštećeni, jer je to pravo svakog od nas - u protivnom, začaranom krugu nikad kraja.

Ja sam oštećena oko 300 DM, a Vi?

Slikarka Zorica Petrović,
Beograd


TVRDNJA

Naši Napoleončići

Takva jagma i žudnja za vlašću, takav nekontrolisan grabež za moć graniči se sa bolešću. Zašto ćuti Koštunica?

Nije reč o zlatnom francuskom novcu, napoleonu, dukatu. Reč je o našim političarima, o ljudima koji su umislili svoju veličinu, svi su oni neki Napoleoni. Mnogi od njih misle da su Bogom dani da budu vođe, lideri, voždovi; njihova sujeta i vlastoljublje su bez granica, a osnovna misao i motiv im je: što on a ne ja?

Takva jagma i žudnja za vlašću, takav nekontrolisan grabež vlasti se graniči sa bolešću. Da li se neko od njih zove Nenad ili Velja, Slobodan ili Slobodan, Obren ili Toma, Voja ili nekako drukčije, ime i prezime i nije važno. Važno je to što oni čine u ovoj tužnoj zemlji Srbiji, ili šta ne bi trebalo da čine; oni i nisu, zaslepljeni vlašću, ni svesni kolike su štetočine. Svaki od njih priželjkuje i hteo bi da ima svoju stranku, makar i bez članstva, svaki hoće da bude predsednik skupštine, Vlade, Srbije, Jugoslavije; neki bi i novu državicu.

A, svi su u ovoj zemlji na neki način u vlasti, ali se i dalje laktaju, čak prete toj svojoj vlasti i svi nastupaju u ime naroda, ali nažalost, narod je samo jedan a njih je, brate, mnogo. I, zato bi valjda, zakon o strankama i partijama da traži, da stranka ako će da postoji, trebalo bi da ima najmanje 10.000 članova koji plaćaju članarinu i izdržavaju stranačke vođe.

I, dok jedni, istinski čelnici, kao Labus, Đinđić, Dinkić, Čović, Đerić, Svilanović i drugi, ne znajući ni za odmor ni za san, bukvalno jure po belu svetu, Americi i Evropi, pregovaraju, ubeđuju, moljakaju do ponižavanja kako bi iskamčili koju paru da bi mogli da pokrenu to što je preostalo od privrede, neostvareni Napoleončići seire, izvoljevaju, podbadaju, opstruišu i nekritički troše narodnu muku, novac koji ne zarađuju i sve to u ime demokratije, valjda!

A, naš predsednik Koštunica kao da je predsednik samo svoje stranke, kao što beše i njegov prethodnik, a ne predsednik građana Jugoslavije. „Jugoslavija je realnost", kaže on, iako ga jedna federalna jedinica ne priznaje, a rukovodstvo druge jedinice on uglavnom koštuni, kritikuje. Kao sporo teku reforme, a članovi njegove stranke uglavnom su u opoziciji u sopstvenoj koaliciji!

I, to je, izgleda, jugoslovenski pronalazak! Imali smo mi u daljoj i bližoj prošlosti tih čistunaca i bezgrešnih, pa nam ne doneše nikakvo dobro. Dajte, gospodo, inicijative ili pustite da drugi rade što valja. „Nit' kost glođe, nit' je drugom daje", kaže poslovica. Vreme leti, deca i unuci nam rastu i očekuju od očeva i dedova da im bar smanje dugove prema svetu.

Dragica Milutinov,
Velika Drenova, Trstenik


GODIŠNJICA

Da potomstvo zapamti

Uskoro će veliki jubilej Prvog srpskog ustanka

Pripreme za veliku proslavu Prvog srpskog ustanka trebalo je da počnu... Do Sretenja 2004. g. nije ostalo mnogo vremena!

Za dostojnu proslavu Ustanka treba i mnogo uraditi, blagovremeno i do kraja. Veliki radovi pripreme treba da se obave u mnogim mestima, na nekim pravcima treba popraviti/napraviti nešto puteva, po neki mostić (u Čokešini), negde će biti potrebna neka izgradnja, rekonstrukcija, restauracija, konzervacija, zelene površine... Naši umetnici, naročito vajari, zatim slikari, arhitekti i dr. imaju mnoge i velike i lepe zadatke...

Sve ulice u Beogradu (i ne samo u Beogradu) koje nose imena slavnih i istaknutih učesnika u Ustanku: Prote Mateje, Čubrina, Kursulina, Smiljanićeva, Braće Nedića, Pop Lukina, Karađorđeva, Čamdžijina, Miloševa, Đušina, Vasina, Zmaja od Noćaja, Molerova i druge, tu spadaju i Ivankovačka, Čegarska, Dubljanska, Mišarska i druge, treba da dobiju spomen ploče koje će potomstvu govoriti o ličnosti ili događaju kojima je takva ulica spomenik.

Ako iz mnogih razloga naših nacionalnih nesreća i siromaštva, i nemara, nismo to uradili za poslednjih 150 godina, računajući od kneza Aleksandra, sada je pravi i veliki, poslednji čas da to učinimo!...

Moramo sada, kada nismo ranije, postaviti i veliki broj spomenika i obeležja, skromnih ali trajnih, dugovečnih, u svim mestima koja su vezana za Ustanak. Tu spadaju Orašac, Sibnica, Drlupa, Jagodina, Rogača, Kolari, Ostružnica, Borak, Rudovci, Melanica, Štubik i Malajnica, Čokešina, Sjenica, Novi Pazar, Požarevac, Lešnica, Klupci, Zasavica, Varvarin, Brusnica, Stragari, Voljavča itd.

U mnogim mestima treba podići skromne spomenike istaknutim ličnostima iz Ustanka, a koji potiču iz tih mesta: Pop Luki, Paulju Matejiću, Mil. Stojkoviću, Petru Dobrnjcu, Stanoju Glavašu, Pavlu Popoviću, Vulu Kolarcu, Mutapu, Kursuli, Zeki Buljubaši, Veljku (u Lenovcu), Milisavu Čamdžiji, Vasi Čarapiću (u Belom Potoku), Janku Katiću i mnogim drugima...

Tamo gde je narod već podigao spomenike nekim ličnostima ili događajima iz Ustanka, treba samo te spomenike urediti i osvežiti, pripremiti za proslavu i učiniti ih trajnim za nova pokolenja. Pomenućemo ovde spomenike na Ivankovcu, Mišaru, Varvarinu (?), Deligradu (?), Čegru... Spomenik na Čegru i Ćele kula divno se održavaju i za to mora da se oda priznanje i hvala Nišu!

Vladimir Lepojević, dipl. rud. inž,
Beograd


PREDLOG

Razmislite, g. Đukanoviću

Uvaženi gosp. Đukanoviću, ne znam ni sam zašto u ovim najtežim vremenima, po Srbiju, srpski narod i srpski narod u Crnoj Gori, tražite nezavisnost?

Zar ste zaboravili da ste do juče bili zajedno sa Bulatovićem i Miloševićem na istoj strani? Najednom, sada ste postali jedan od najortodoksnijih Crnogoraca?

Šta bi Vam na sve ovo rekao veliki Njegoš? Šta će uraditi Vasojevići i drugi na severu Crne Gore? Možda će želeti da se priključe matici Srbiji.

I Vi sami znate da ste Srbin iz Crne Gore.
Ako sve to bude kako Vi želite, kolika će Vam ostati Crna Gora zajedno sa ostalima?!

Razmislite još jednom, jer ćete Vi i Vaši istomišljenici snositi istorijsku odgovornost za sve ovo učinjeno, jer posledice mogu biti ne samo opasne po Balkan već i šire.

Vaš verni čitalac,

Ljubinko Mićić, penzioner,
Knjaževac