[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 25. novembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

dr Slobodan Samadžić

U Srbiji su pripremljena već četiri, a radi se i na petom konceptu najvišeg pravnog akta

Košmar ustavnih vizija

Nezavisna ekspertska grupa predlaže Srbiju kao državu svih građana. Dr Pavle Nikolić zalaže se za Kraljevinu Srbiju kao državu Srba i svih njenih ravnopravnih građana. Na svakih deset godina dobijemo ili novi ustav ili novu državu

Uprkos činjenici da se ne zna u kakvoj ćemo državi živeti za godinu dana, u domaćoj javnosti nedavno su osvanula dva predloga ustava Srbije i dva ustavna koncepta za odnose između Srbije i Crne Gore. U Vojvodini se, pride, uveliko priprema sličan akt. U Vladi Srbije mirno procenjuju da će ustav postati prioritet tek sledećeg leta, kad se odredi status države.

- Čekamo odluku Crne Gore. Pa zar to nije glavna kočnica za pravljenje ustava u ovom trenutku - lakonski zaključuje potpredsednik dr Žarko Korać. On tvrdi da u Vladi Srbije zvanično nikom nije povereno da radi na Ustavu, jer niti je definisan status države, niti pozicija Kosova i Metohije. Uz ocenu da se u Srbiji ipak donose neki zakoni koji imaju veze sa ustavnim uređenjem i da to vidi kao problem, dr Korać upire prstom u dve tipične teme. Jedna je položaj Vojvodine - a druga - zakon o lokalnoj samoupravi.

Nenad Čanak i pojedini političari iz Subotice nedavno su ideju o autonomiji zamenili tezom o republici Vojvodini, a pominjan je i referendum jer, poput crnogorske vlasti, misle da će izjašnjavanje ići u njihovu korist. Postoji i mišljenje da bi "autonomaši" bili zadovoljni položajem koji je Vojvodina imala Ustavom iz 1974. Formalno je tada dobila status Autonomne pokrajine, a faktički je bila konstitutivni element Federacije.

Nacrt ustava Kraljevine Srbije dr Pavla Nikolića, profesora ustavnog prava
Bekstvo od autoritarnih režima
- Neophodnost donošenja novog ustava Srbije proizilazi ne samo iz činjenice da je postojeći Ustav iz 1990. jedan loš ustav, jer je otvorio put uspostavljanju režima lične autoritarne vlasti, već i iz činjenice da je 5. oktobra prošle godine izvršen duboko radikalni preokret. Donošenje sasvim novog ustava trebalo bi da znači potpuni i konačni raskid s bivšim autoritarnim režimom i njegovim pravnim poretkom, a zatim i udaranje temelja iz kojeg može da se iznedri vaskrs jedne nove, demokratske Srbije. To nameće potrebu da novi ustav donese posebno izabrana Ustavotvorna skupština, kao verodostojan izraz volje svih građana - ocenjuje autor Nacrta Ustava Kraljevine Srbije, dr Pavle Nikolić, profesor ustavnog prava i član Krunskog saveta od osnivanja, uz naznaku da su rešenja koja je dao samo "jedna od mogućih opcija u pravljenju novog ustava".

Ovaj predlog je, inače jedini od ponuđenih, napisan u duhu pravog nacrta, sa osnovnim načelima, poglavljima, normama...
Dr Nikolić smatra da bi se uspostavljanjem monarhije posle više od pola veka otklonio nasilnički akt izvršen njenim nelegitimnim ukidanjem i prinudnim nametanjem republike Srbiji i njenim građanima od strane komunističkih vlasti.
- Republika je Srbiji "podarila" dva autoritarna režima - Brozov i Miloševićev, pa je iskustvo pogubno. Vaspostavljanje monarhije bi značilo ne samo povratak njenoj vekovnoj tradiciji, već i jemstvo funkcionisanja i ostvarivanja njenog novouspostavljenog demokratskog poretka - tvrdi dr Nikolić.

Vojvodina iz tri dela
- Inspirišući se stavom potvrđenim u praksi moderne države o nužnosti decentralizacije i autonomije, kao i poučen stravičnim posledicama izmišljenog "modela" socijalističkih autonomnih pokrajina uspostavljenih Ustavom iz 1974. koji je doprineo razbuktavanju šiptarskog nacionalizma i separatizma i autonomaštva u Vojvodini, nacrt Ustava Kraljevine Srbije se priklanja ideji regionalne države - objašnjava dr Nikolić.
-
Njegov nacrt predviđa 12 oblasti (na Kosovu dve, u Vojvodini tri, pored sedam ostalih) koje bi, kaže, uživale vrlo visok stepen autonomnosti. Autonomija bi takođe bila vrlo značajna u domenu finansija. Pri tome bi autonomija uživala ustavno-sudsku praksu, sudsku i svaku drugu zaštitu. Regionalizacijom bi bile otklonjene opasnosti od unitarizacije i centralizacije, ali i negativne tendencije federalizacije, kao i nepovoljne posledice asimetričnosti u ustavnom uređenju.

Šest regiona ili pokrajina
Prema predlogu ekspertske grupe Srbija se sastoji iz šest regiona ili pokrajina - tu se ubrajaju Beograd, Vojvodina, Jugozapadna i Jugoistočna Srbija, Kosovo i Metohija i Šumadija i Pomoravlje. Po objašnjenju dr Marijane Pajvančić, postoje dva predloga o teritorijalnoj organizovanosti - po osnovnom rešenju svi dobijaju status autonomne pokrajine, s tim što je za Kosovo i Metohiju predviđen status koji ima Rezolucijom 1244.
"Izvedenim" predlogom Vojvodina zadržava dosadašnje granice i naziv, a granice ostalih se uređuju ustavnim zakonima.

Akademik Aleksandar Fira, odnedavno predsednik radne grupe Odbora za statut pokrajinske Skupštine (koji treba da pripremi informacije o aktuelnom ustavnom položaju Vojvodine i predstojećim ustavnim promenama u Republici i Pokrajini) traži da se restituiše položaj Vojvodine.
Promena treba da bude, smatra, saglasna predizbornim obećanjima DOS-a. Izmena mora biti i u ekonomiji, jer "ne koristiti potencijale dela zemlje koji može da bude "lokomotiva razvoja" suprotno je logici", ubeđen je akademik, uz čije ime oponenti već godinama lepe etiketu vojvođanskog autonomaša.

- Uslov za stvarnu restituciju i uspostavljanje novog kvaliteta položaja Vojvodine jeste da ima nov, drugačiji konstitutivni akt od sadašnjeg Statuta. Ako Vojvodina dobije, a ja mislim da treba, deo zakonodavne vlasti, po mom mišljenju, taj akt bi trebalo da se zove konstitutivni zakon - kaže Fira, po ubeđenju republikanac i levičar.

Predlog nezavisne grupe eksperata, na čelu sa prof. dr Lidijom Bastom Flajner, za dr Firu je veoma interesantan i u skladu sa principima demokratskog i slobodnog društva. U prošlomesečnom izveštaju Venecijanske komisije Saveta Evrope piše da je upravo taj predlog ustavnog rešenja Srbije "izvanredan dokument visokog kvaliteta i sa takvom konstrukcijom koja može da bude model i za druge države".
Sem dr Baste Flajner, autori ovog projekta su i dr Zorica Radović, dr Slobodan Samardžić, dr Marijana Pajvančić, dr Vladimir Đerić i dr Dragoljub Popović. Deo javnosti je malo sumnjičavo vrteo glavom kad je obelodanjeno da su među članovima tog tima i savetnik predsednika SRJ i njegova supruga, jer je bilo zazora da će oni nagoniti vodu na njegovu "vodenicu". Pohvala Komisije SE bi mogla da bude svojevrsni demanti.
Članovi nezavisne ekspertske grupe tvrde da je njihova ustavna vizija samo skup principa kojim se postavljaju temelji za buduće uređenje Srbije kao demokratske zajednice. Iako posle stručne rasprave nameravaju da koriguju neke stavove, upozoravaju da od načelnih rešenja u tekstu neće moći da odstupe.

- Ne možemo, na primer, da odstupimo od ideje o Srbiji kao državi svih građana i svih naroda i od ustavnih rešenja koja se dosledno odnose na to određenje Srbije. I ne mora da znači da smo mi u pravu. Iza ovog predloga stoje dva ključna stava - nema ustavnog kontinuiteta, jer ovo nije normalna ustavna promena i drugo - u Srbiji i srpskom narodu nema mira, stabilnosti i demokratije, ukoliko se Srbija ne organizuje kao država svih naroda koji u njoj žive i ako sve zajedničke grupe ne prihvate Srbiju kao svoju državu - objašnjava dr Basta Flajner.

Nacrt Ustava koji predlaže dr Pavle Nikolić odbacuje, međutim, kao nedopustiv anacionalni pristup kvalifikovanju države Srbije jer takav pristup, po njegovom mišljenju, potire srpsku državnopravnu istoriju, prenebregava da je srpski narod većinski, da je Srbija delo vekovne borbe srpskog naroda...

- Nacrtom koji sam predložio Srbija se kvalifikuje kao država srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana, bez obzira na rasu, nacionalnost, etničko poreklo, jezik i veroispovest. Time se ni na koji način i ni u čemu ne narušava ravnopravnost svih građana Srbije, niti zakidaju u bilo čemu istovetna prava i slobode građana Srbije koji nisu pripadnici srpskog naroda - zaključuje prof. Nikolić.

Autori drugačijeg predloga svesni su da će se najviše prašine u javnosti podići oko pitanja "čija je država"?
- Hrvati su, na primer, rešili taj problem jer su napravili etnički čistu Hrvatsku, tako da je Hrvatska definisana kao etnonacionalna država, potpuno netolerantna u odnosu na sve što nije hrvatsko. Ali s tim oni mogu komotno da žive jer im je omogućeno da stvore etnički čistu državu. Mi imamo drugačiju situaciju... i činilo nam se da je naš predlog, ma kako delovao radikalno, jedini način da se država Srbija "unormali" - ili sama ili u okviru SRJ - objašnjava dr Lidija Basta Flajner.

Organizacija vlasti u Srbiji se, po rešenju ekspertske grupe, zasniva na dva ključna načela - na parlamentarnom sistemu vlasti i decentralizaciji i regionalizaciji.
- Namerno upotrebljavamo izraze "decentralizacija i regionalizacija" jer želimo da izađemo u susret zahtevima Vojvodine i da se u Srbiji "spusti" nivo odlučivanja. U odnosu na neke regione Vojvodina apsolutno treba da ima neku vrstu "asimetričnosti", ali promene u rešenju vezane za ovu temu mogu da idu samo dotle, dokle po našem shvatanju, neće dovesti u pitanje ustavnu celovitost Srbije. Politički uopšte ne diskvalifikujem stavove prema Vojvodini kao republici jer su oni legitimni, ali to nije predlog koji se uklapa u našu ideju, jer smo predložili da konstitutivni akt u okviru Pokrajine bude i njen najviši pravni akt - precizira dr Basta Flajner.

Kod nas malo-malo, pa se piše novi ustav. Otprilike na svakih 10 godina dobijemo novi ustavni okvir. Ili državu.
Kakva vremena, takva država - a paragrafi ili "kaskaju" ili idu ispred vremena ili opšteg mišljenja o tome kako zemlja treba da izgleda - da bi na osnovu jasnog političkog koncepta o tome mogao da se definiše ustav. Za sada imamo ustavne vizije, a nemamo koncept.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^tema

16:42h

U Srbiji su pripremljena već četiri, a radi se i na petom konceptu najvišeg pravnog akta

 



FastCounter by LinkExchange