[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 4. novembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Vlada tvrdi da standard raste, a građani da žive gore

Za goli života dve prosečne plate

Za kupovinu samo jednog litra mleka i jednog hleba dnevno treba izdvojiti mesečnu sumu od 1.800 dinara. Šta ostaje za ostalo?

BEOGRAD - Većina građana nezadovoljna je uslovima života i standardom i u anketama se izjašnjava da živi gore, dok Vlada tvrdi suprotno, da su u prvom polugodištu ove godine cene rasle brže od primanja, a da je poslednjih nekoliko meseci suprotno i da je rast zarada oporavio porodične budžete.

Međutim, analize praktično svih ekonomskih instituta pokazuju da se proizvodnja sudarila sa niskom kupovnom moći stanovništva i da veliki broj preduzeća upravo to vidi kao jedan od glavnih razloga zbog kojeg ne može više da uposli svoje kapacitete. Tako je 28,6 odsto anketiranih u Konjukturnom barometru Ekonomskog instituta upravo slabu domaću tražnju stavilo u vrh proizvodnih ograničenja, čak ispred nedostatka kredita, što je smetnja za 27,1 odsto preduzeća u ovom istraživanju.

Prema informacijama Republičkog zavoda za informatiku i statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji od jula do septembra iznosila 5.908 dinara, u oktobru ona je skromno povećana, ali pošto još nije objavljena i vrednost potrošačke korpe za taj mesec vredi porediti septembarske plate i ono što je za njih moglo da se kupi.

Jedva za hleb i mleko

Koliko nam je nizak standard pokazuje i ono što možemo da kupimo za prosečnu platu. A to je: 279 litara mleka, 178 kg hleba, 21 kg svinjskog mesa bez kostiju, 117 litara ulja, 25 kg kafe, 199 flaša piva, 99 ulaznica za bioskop, 89 kg deterdženta ili " čak" 3,7 pegli, 0,32 mašine za veš, a za "jugo 45" treba nam čak 35,9 prosečnih plata.

Prosečna neto zarada zaposlenih u Srbiji u septembru od 6.210 dinara ili 203 marke bila je realno za samo 0,2 odsto veća nego mesec dana ranije, a prosečna isplaćena penzija od 4.721 dinar realno je uvećana za 7,6 odsto. Poredeći to sa istim mesecom prethodne godine ispada da je prosečna neto plata, odnosno penzija, imala veću kupovnu moć za 26,5 , odnosno za 30,7 odsto i političari su prema ovom pokazatelju u pravu- standard se popravio.

Međutim, ukoliko se taj napredak prevede na to koliko danas život košta, onda prema analizi Instituta za tržišna istraživanja ispada da su troškovi minimuma egzistencije tročlanog domaćinstva, po metodologiji ovog instituta, iznosili u septembru 10.183 dinara sa daljinskim grejanjem stana, a 12.399 dinara ukoliko se stan greje ugljem. Iznoseći ove podatke dr Vladana Hamović konstatuje da je u prvom slučaju za pokriće troškova minimuma preživljavanja trebalo 1,64, odnosno dve prosečne septembarske zarade ili 2, 16, odnosno 2,63 prosečne penzije.

Istovremeno, potrošačka korpa hrane i pića po metodologiji SZS, u septembru bila je teška 11.963 dinara, a za njeno pokriće bile su potrebne 1,92 prosečne zarade ili 2,53 prosečne penzije. U analizi instituta, dakle, prikazani su izdaci za održavanje golog života, za najneophodnije egzistencijalne proizvode i usluge, a u drugom slučaju statistika prikazuje izdatke za podmirivanje normalnih potreba četvoročlanog domaćinstva, ali samo u hrani i piću. I kako god se okrene, sa tim što prosečni zaposleni građanin Srbije donese kući ne može da se živi, čak ni da se preživljava.

Nema brzog oporavka

- Ne možemo očekivati brzi oporavak ni u privredi, ni na planu standarda. I sadašnje zarade i penzije, ma koliko bile niske, nemaju pokriće u nivou proizvodnje. Drugim rečima, i ovakav nivo standarda pomogle su strane donacije, koje će pre ili kasnije presahnuti, mada je njihov najveći deo ipak otišao na popunjavanje raznih fondova. Na popularno pitanje ljudi, kada će biti bolje, može se odgovoriti - za početak, kada privrednom aktivnošću zaradimo ono što sada primamo, pa onda da idemo dalje. Narod jednostavno mora da prihvati promene koje će uslediti, da se pomiri s tim da radi i zaradi platu i da se naoruža strpljenjem da se popravi ono što je upropašteno i što se sada vraća kao bumerang, kaže dr Hamović, podsećajući da nismo štrajkovali onda kad smo primali po pet maraka i trčali da kod dilera menjamo bezvredne dinare za devize.

Dr Hamović, na primer, ističe da za dnevnu kupovinu samo jednog litra mleka i jednog hleba mesečno treba izdvojiti 1.800 dinara ili maltene trećinu prosečne zarade, a u odnosu na penziju i više. Sve to objašnjava zašto je u septembru, prema testu IZIT-a, smanjen promet u trgovini na malo, što je inače sezonski neuobičajeno. Smanjen je i promet prehrambenih artikala, a to nije mogao da spreči ni produžetak odloženog plaćanja sa 30 na 60 dana, objašnjava dr Hamović.

- Imajući u vidu da je struja poskupela više puta, da je porasla cena PTT usluga, komunalija, kao i da su sezonski poskupeli i prehrambeni proizvodi, to je uticalo da se najveći deo porodičnih budžeta troši upravo na ove proizvode i usluge i da je ostalo malo prostora za bilo šta drugo.

Promet ostale robe je praktično zamro, teško je obnoviti obuću ili odeću, zamena nameštaja je misaona imenica, a bela tehnika, bez obzira što su to sve uglavnom aparati- starci, čuva se sve dok može da izdrži. Pokušaj da se promet oživi kreditiranjem prodaje dao je, takođe, skromne rezultate, jer se ispostavilo da uslovi nisu povoljni i da otplatne rate često obuhvataju celu platu, podseća dr Hamović.

I tu se krug zatvara - industrija nema ni minimum sredstava za skromno rekonstruisanje zastarelih kapaciteta sa otpisanom opremom i do 80 odsto, da bi tržištu mogla da ponudi kvalitetniju i po cenama pristupačniju robu, a nema para ni da pokrene proizvodnju. Istovremeno, njeni potencijalni potrošači na domaćem tržištu su suviše siromašni da bi mogli da generišu rast proizvodnje i najzad izvoz je često neuspeo hod po trnju.

Do sada je isprobano više modela veštačkog podsticanja proizvodnje ili isto takvog podsticanja tražnje, uglavnom doštampavanjem para i sve se uvek završavalo inflacijom. Ovog puta srpska vlada obećava da toga neće biti, a ministar finansija Božidar Đelić poručuje građanima da budu strpljivi i svesni da novčanici mogu biti puniji tek kada srpska preduzeća i banke počnu bolje da rade, za šta uz smišljenu ekonomsku i razvojnu politiku treba vremena - barem dve, tri godine, pa da širi sloj stanovništva oseti bolji život, umesto što to sada priznaje desetak do dvadesetak odsto.

Dr Hamović ipak smatra da je potrebno pre svega obnoviti i podržati proizvodnju najneophodnijih proizvoda, bitnih za potrošnju stanovništva, kako bi se oformilo tržište da bi ono postalo regulator cena i svega onog što podrazumeva kvalitet, od dizajna, asortimana do standarda, pa tek onda kvalitetnije programe za bogatije stanovništvo.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

20:02h

Vlada tvrdi da standard raste, a građani da žive gore

20:18h

Predstavnici "Medtrejda", sa Bahama i Liberije, pozvani na sednicu akcionara "Rapida"

20:32h

Na rešenje RUJP o ekstraporezu: "Beopetrol" najavljuje žalbu

20:49h

"Prepoznali" novu fabriku duvana

23:18h

Crnu Goru čeka još veći mrak

 



     


FastCounter by LinkExchange