[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 28. oktobar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Ljubivoje Tadić o novoj politici nacionalnog teatra, srpskoj i hrvatskoj amneziji

U Srbiji se niko ničega ne stidi

Da imamo ozbiljnu javnost, ne bi se tako lako zaboravili ljudi koji su odgovorni za ono što nam se dogodilo i zaborav ne bi postao njihovo legitimno pravo. Ambicije nisam potrošio time što sam postao upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu

Glumac koji je proteklih desetak godina više pripadao alternativnom i off teatru, čije su predstave i uloge bile svojevrsni građanski angažman protiv bivšeg režima i kulture koju je taj režim plasirao, Ljubivoje Tadić, nakon 5. oktobra nalazi se na mestu prvog čoveka Narodnog pozorišta u Beogradu.

Nedavno, Tadić je boravio u NP u Sarajevu, sa kojim je dogovorio saradnju, a tokom prošle nedelje i u Zagrebu.
Razlog posete bio je dogovor sa Slobodanom Šnajderom, za praizvedbu njegove drame „Nevjesta od vjetra", koja je u nacionalnom teatru najavljena za kraj ove sezone.

- U NP Šnajderov komad igraće se prvi put na jeziku na kome je napisan, na hrvatskom. Za nas je važan, zato što je priča autentična, smeštena je na početak 20. veka, a glavna junakinja je glumica Ema Bojić. Ona se ubila u Beču 1915. godine, zbog „depresivne melanholije", kako je zapisano u njenoj umrlici. Glavni junak je austrijski vojnik Ferk Stijasni, koji je poginuo na Kalemegdanu. Ova drama je, zapravo, prilika da se otvori veliki broj tema koje se tiču ne samo pozorišta, nego i naših iluzija, zabluda, mitova, svega onoga što smo u Srbiji, nažalost, intenzivno živeli u ovoj deceniji. Postoji još jedan razlog zbog koga insistiram na Šnajderu - osim što je izvrstan pisac, on je i jedan od hrvatskih umetnika koji su danas simbol nepristajanja i drugačijeg, građanskog mišljenja.

Ima li danas, dakle, neke razlike između Beograda i Zagreba ili i dalje živimo slične iluzije?
- Mi, nažalost, ovde nemamo javno mnjenje, zato i svet poremećenih vrednosti, od moralnih do umetničkih, i dalje egzistira. Da Srbija ima ozbiljnu kritičku javnost, ne bi se tako lako zaboravili ljudi koji su odgovorni za ono što se dogodilo ovde i na prostoru bivše Jugoslavije. Zbog amnezije koja se pothranjuje i legalizuje na sve moguće načine, apsolutno nisam primetio da se iko od tih ljudi danas makar stidi onoga što je učinio. Naprotiv. Zaborav ili nesećanje postaju njihovo legitimno „pravo", i sada prosto deluje kao nevaspitan gest ako se makar podsetimo njihovih biografija. I to je ono što me rastužuje, jer mislim da samo dete ima pravo da se ne stidi svojih postupaka. Ovako, ispada da se u Srbiji više niko ničega ne stidi. Ali, ako ne dođe do preispitivanja događaja, odgovornosti i suočavanja u svakoj oblasti života, mislim da se to građansko, civilno, demokratsko društvo kome težimo, gotovo nikada neće suštinski uspostaviti.

Nakon političkih promena, mnogi ljudi koji su bili protiv Miloševića „nagrađeni" su važnim funkcijama. Osećate li se i vi „čašćeni" mestom upravnika u NP?
- Funkcija upravnika nacionalnog teatra jeste politička, i uvek je to bila, što smo najbolje videli u ovih deset godina, tako da nemam zabludu da i moj angažman nije uticao na ovo imenovanje. Nisam je, međutim, tražio, a sigurno je bilo mnogo ljudi koji su je želeli. Prosto, nisam imao nikakvu ideju da treba da sednem u neku stolicu, zato što imam još nekoliko poslova kojima se bavim, pa mi je utoliko i lakše. Ako ovde ne uradim nešto dobro, javno ću to reći. Uostalom, poznat sam po svojoj otvorenosti, uvek sam govorio ono što mislim, zbog čega sam bio i najviše kažnjavani glumac Narodnog pozorišta. U tom smislu, kod mene nema nikakvih dilema, jer svoju ambiciju nisam potrošio time što sam postao upravnik.

Šta mislite o primedbama koje se odnose na nove ljude koje ste okupili u pozorištu, pre svega na novog direktora Drame, Slavka Milanovića, i vašeg pomoćnika, Slobodana Jokovića?
- Mislim da sam imao puno grešaka, o tome sam i sam govorio, zato što se ni jedne jedine sekunde nisam pripremao za ovo mesto. Prošla sezona bila je za mene svojevrsni šok, a sada mogu da se trudim da iste greške ne ponovim. Znam da su bile priče da nas u nacionalnom teatru ima previše, iako su to bila i neka privremena rešenja. Danas cela uprava ima tri člana, a nova sistematizacija radnih mesta rešiće mnoge dileme. Ako je reč o Milanoviću, njegov akreditiv za ovu funkciju bila je činjenica što je Kamerni teatar 55 iz Sarajeva, u to vreme potpuno anoniman, uspeo da afirmiše na evropskoj pozorišnoj mapi. Ono od čega zavisi budućnost nacionalnog teatra su reforme kroz koje su prolazila sva pozorišta ovakve vrste, a koje su, kao što svi znamo, teško uspevale.


vesti po rubrikama

^intervju

16:06h

Ljubivoje Tadić o novoj politici nacionalnog teatra, srpskoj i hrvatskoj amneziji

17:00h Ko je ovaj čovek: Gorčin Stojanović

   


     


FastCounter by LinkExchange