GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Pogled

Dečaci šumom, život drumom

U politici našeg podneblja - neki novi dečaci...

Ako je politika, u globalnom smislu, društvena kategorija gde se teži postizanju mogućeg u okvirima socijalno korisnog, tada su u našoj političkoj areni nastupili zaista dečaci. Zašto, nije teško dokazati.

Nesumnjivo, politički i ekonomski imperativ Srbije i Crne Gore je brzo rešavanje međusobnih odnosa. Što se duže oteže pronalaženje rešenja, komplikuje se saradnja s međunarodnom zajednicom, ugrožava se brza tranzicija; a kao posledica, forsiraju se socijalni nemiri i gubi početni entuzijazam i onih strpljivih i sklonih demokratskoj vlasti. Ovo važi u jednakoj meri za obe, hajde recimo, države. Da na čelu tih država nisu političari, koji se ponašaju kao sujetni, nepromišljeni dečaci, kojima je najbitnija činjenica čija je pobeda i čiji se stav konačno uvažava, sve bi se dalo rešiti vrlo brzo... Da pođemo redom:

- Crna Gora ne priznaje Saveznu vladu i predsednika Jugoslavije. Srbija i vrlo zamašan deo Crne Gore upravo suprotno. Razgovori nisu mogući konsenzusom. Dobro. Odložimo uslovno problem Jugoslavije i ne insistirajmo, privremeno, da Crna Gora formalno prizna postojanje Jugoslavije. Bitno je da cela Crna Gora hoće razgovore na tu temu, što je izuzetno značajna činjenica. Albanski vlastodršci na Kosovu i Metohiji nikada ne bi prihvatili takve razgovore, na primer.

- Crna Gora prihvata upravo one ljude u pregovorima (posle malo natezanja, doduše), koji odgovaraju i Srbiji, pa i saveznoj vlasti. Da li je diplomatski opravdano insistirati na formalnom zastupanju Savezne vlade, ako smo problem Jugoslavije uslovno i privremeno suspendovali? Svakako ne. Možda će se kao rezultat tih razgovora pojaviti prihvatljivi uslovi za održavanje Jugoslavije, i privremeno njeno nepriznavanje od dela Crne Gore biće beznačajno.

- Postoji pretpostavka u Saveznoj vlasti da Crna Gora oteže iznalaženje rešenja da bi postigla većinu u Crnoj Gori, koja danas nije sigurana. Za r postoji drugi efikasan način da se to proveri, sem što bržih pregovora? Referendum? Podela, koja još više polarizuje tabore i unosi još više navijačkih nastojanja da se pobedi po svaku cenu. I po cenu novih udaljavanja od primarnog cilja: životni standard stanovnika obeju država.

- Jogunasti, sujetni dečaci u politici su uporni. Njihovi navijači, mora se priznati, brojni su i agresivni. Oni lepršaju zastavama, pozivaju istoriju, izbacuju već poznate fatalne parole i - love u mutnom. Sastoje se, uglavnom, od dve skupine: jedna je izgubila vlast a druga nije zahvatila dovoljno nove vlasti.

I, konačno, jedno upozorenje: Dečaci mogu biti veoma daroviti, hrabri i samopouzdani u svojim poduhvatima. Nedostaje im, po pravilu, sposobnost sagledavanja realnih posledica. Njih daruje iskustvo. Poželimo, njima i sebi, mnogo više razboritosti i uvažavanje interesa stanovništva Srbije i Crne Gore.

Dr Nebojša Janovski
Beograd


Reagovanje

Amerikanci zaplenili, svu dokumentaciju

"Pare Rudnika potrošili drugi", "Glas", 23.10.2001.

U dnevnom listu "Glas" od 23.10.2001. godine u tekstu objavljenom pod naslovom "Pare Rudnika potrošili drugi", Prvoslav Gužvić, v.d. generalnog direktora "Rudnika", iz Gornjeg Milanovca kaže da je njihovo preduzeće u SAD, na čijem računu je bio ovaj novac, pod stečajem". Tako objavljenoj izjavi prethodi objavljeni uvodni komentar autora: "Taman kada su se ponadali da će uspeti da dođu do svojih 270.000 dolara, koji su bili zamrznuti na računu u SAD, poslovodstvo "Rudnika" je saznalo da od para nema ništa".

Pošto je autor informacije netačno izneo činjenice vezane za Kompaniju "Generalehport", obraćamo Vam se radi objavljivanja odgovora na objavljenu informaciju kojom dopunjujemo činjenice i podatke iz objavljene informacije, shodno članu 37 Zakona o javnom informisanju.

"Rudnik" je bio u poslovnom odnosu s Preduzećem "IMPEH OVERSEAS" korp. u Njujorku, čiji je osnivač Kompanija "Generalehport" iz Beograda. Usled sankcija Saveta bezbednosti Preduzeće "IMPEH OVERSEAS" korp. u Njujorku ne funkcioniše, odnosno od strane američkih vlasti je zaplenjena sva dokumentacija, od 31.03.1993. godine. Preduzeću je ukinut račun, a prostorije su zapečaćene".

S poštovanjem,
KOMPANIJA "GENERALEHPORT"
Beograd
v.d. generalnog direktora
Ivica Lukić


Kritika

Privatni zabrani usred grada

Šta rade nadležne službe u Novom Beogradu

Kada vidite da se ništa ne preduzima, obeshrabrite se da opomenete nadležne na neke negativne stvari. No, smatram da ih, ipak, treba uporno opominjati, ne radi njih, već radi svoje mirne savesti.

Ovo je javno obraćanje SO Novi Beograd i njenim odgovarajućim službama. Osim silnih objekata bespravno podignutih a i onih koji imaju "dozvole" a koji ruže izgled naše opštine (razni kiosci, privremeni objekti, imperija "Perper" i slično), imamo i bukvalno ograđivanje zemljišta i objekata po ugledu na naše sugrađane iz južne pokrajine.

Radi se direktno o zgradi koja je pripadala Zavodu za ekonomsku ekspertizu i projektnoj organizaciji "Modul", koja se nalazi pored tržnog centra na Novom Beogradu, a sada pripada kompaniji "Braća Karić". Ne ulazeći u to kako su došli do tog objekta, kako su ga nadzidali (katastrofa) i kako su postali vlasnici, siguran sam u jedno - da nisu vlasnici kompletnog kvarta i zemljišta koje su ogradili, jedino ako ne misle da je sve što ograde automatski i njihovo. Već dugi niz godina našu opštinu ruži građevinska ograda oko tog kompleksa po kojoj se lepe i ispisuju razne parole i pogrde a građani su uskraćeni za zelene površine.

Imamo pravo, kao građani, da tražimo da se pod hitno ukloni ovo ruglo i da se zelena površina celog tog kompleksa dovede u odgovarajuće stanje i da žiteljima ovog dela grada na korišćenje. Nismo mi dužni da trpimo zavičajne običaje novokomponovanog staleža.

S poštovanjem,
Arh. M. Romić, Beograd


Nedoumica

Tabu tema za sve potrošače

Šta je snaga u obračunima za struju?

Pravi odgovor shvatljiv svakom običnom građaninu nisam mogao da dobijem čak i od onih koji se bave time. Kao da je nemoguće to pitanje raščlaniti na proste činioce, kao što bi rekli matematičari, pa da svakom potrošaču električne energije (svi građani ove države) bude jasno šta je to što plaća uz svaki obračun osim kilovata. Ako svaki potrošač struje plaćenu sumu podeli sa brojem utrošenih kilovata, videće da je struja dosta skuplja od zvanične cene.

Objašnjenja da EPS mora da uključi više agregata kad potrošači uključe veće trošila nisu shvatljiva jer svaka materijalna proizvodnja ima svoju sezonu i špiceve u radu, ali se svi troškovi obračunavaju i terete jedinicu proizvodnje finalnog proizvoda, u ovom slučaju, kilovat struje. Ispada da postoje dvojni troškovi, jedni prema kojima se obračunava cena i drugi za snagu koja ne ulaze u cenu.

Ima mnogo pitanja na koja bi trebalo odgovoriti i objasniti, ne nekim nerazumljivim pojmovima za običan svet, već konkretno da i neškolovanom čoveku bude jasno. Evo samo nekih pitanja na koja bi trebalo dati jasan i razumljiv odgovor. EPS je dužan to i svojim potrošačima jer zbog njih i postoji.

Koji je to stvarni trošak koji nije ušao u cenu, a računa se kao snaga i zašto ne može ili nije ušao u obračun cene? Zašto se obračun snage uzima prema mesecu najveće potrošnje u zimskom periodu a ne neki prosek za određeni period? Nedavno u štampi je bio predlog EPS-a da se oktobar uzme kao osnov za obračunsku snagu, a oktobar je prelazni mesec u potrošnji od letnje na zimsku. Nije li to dokaz da je EPS do sada nepravilno naplaćivao više no što treba?

Ako bi EPS ugradio limitatore svim potrošačima da li bi prestala potreba za naplatom te snage? S obzirom na visinu sredstava koliko EPS naplati za snagu, ugradnja limitatora ne bi bila skupa. Objašnjenje EPS-a zašto naplaćuje snagu (koliko je običnim ljudima poznato) imalo bi nekog smisla kad bi u svim prilikama, bez obzira na visinu potrošnje, struje bilo dovoljno. Međutim, znamo da čim se potrošnja poveća, onda nastaje restrikcija i potrošači uopšte nemaju struju . Toliko o snazi i molim objašnjenje na bilo koji način.

I druga pitanja iz oblasti proizvodnje i isporuke struje zanimaju obične građane. Ako su plate u EPS-u natprosečne, a rudari štrajkuju, zašto se povećavaju plate svima, i onima koji rade kao rudari ili na opasnim radnim mestima? Iz štampe sam pročitao da Izrael proizvodi istu količinu struje sa četiri puta manje radne snage nego EPS. Može li, onda, bar nešto pojeftiniti struja?

Nadležni organi, pre svega Ministarstvo energetike, treba da prate iskustva drugih zemalja, da se donesu propisi i da se stvarni rad odgovarajuće plati, ali da ne može mala grupa da ucenjuje celu državu. Molim da se ovim pitanjima pokloni pažnja i da odgovor bilo javno, bilo lično.

S poštovanjem.
Venko Kolev,
Pirot