[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 12. oktobar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

U četvrtak uručena rešenja velikim obveznicima poreza na ekstra profit

Za sve isti poreski aršin

Astra banka, Simpo- Vranje, Stankom kompanija, Delta sistem, Di-bek i DP TIV moraće da plate u roku od 15 dana. Žalba ne odlaže primenu

BEOGRAD - Pet krupnih poreskih obveznika juče je dobilo poreska rešenja za naplatu poreza na ekstra profit, pri čemu je poreska obaveza Astra banke 67,8 miliona maraka, Simpo- Vranje se duži za 24,9 miliona maraka, Stankom kompanija za 20,9 miliona maraka, Delta sistem za 3,3 miliona maraka, Društveno preduzeće TIV za 1,1 milion maraka i Di-bek za istu toliku sumu.

Na redu i " Pink"

Đelić je, takođe, najavio da će do kraja meseca biti obrađeno još trideset velikih poreskih obveznika ( Hemofarm, Vital, Soko Štark i drugi), naravno, uz ocenu dostavljene dokumentacije za smanjenje poreske obaveze od strane RUJP. Naredni posao su nekretnine i utvrđivanje poreske obaveze za otkupljene stanove površine veće od 90 kvadrata, pri čemu je već 150 stanova izdvojeno "za tretman" po ovom zakonu, zatim izgradnja reprezentativnih stambenih i poslovnih objekata veće površine od dozvoljene i korišćenje kredita za kupovinu ili otkup stanova. Po Đelićevim rečima, pre dva dana poreznici su konačno pušteni u neke rezidencijalne objekte na Savskom vencu, a izvršen i je uvid u Pinku, koji za desetak dana može da očekuje poresko rešenje prema utvrđenoj realnoj tržišnoj vrednosti objekta.

Za sve isti aršin

Na pitanje da li Karić može da plati ovoliki porez, Đelić je odgovorio da primena zakona nije pitanje da li neko može ili ne, jer to sugeriše na nagodbu, a nje nikako i ni za koga neće biti. Gospodin Karić može samo da podnese dokumenta i dokaze, jer postupak još traje, a prema njemu će se postupati kao prema svima - ni manje ni više. Uz to Đelić priznaje da je bilo i pretnji i pritisaka poreskih obveznika, ali da ni na njega, ni na Komisiju , ni na RUJP nije pokušao da utiče niko od vodećih političara da primene drugačiji aršin.

Oni će svoje obaveze morati da ispune uroku od 15 dana, a imaju osam dana za žalbu na takva rešenja, što inače ne zadržava primenu rešenja, pri čemu je zakon precizirao mehanizme prema kojima Republička uprava javnih prihoda ima načina i za prinudnu naplatu poreza, objašnjeno je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije na kojoj je Božidar Đelić, srpski ministar finansija, rekao da će ovakve izveštaje i javnost i nadležni skupštinski odbor ubuduće dobijati jedan put mesečno, kako bi se obezbedila potpuna javnost celog postupka.

Kao i svi ostali i pomenuti poreski obveznici imaju mogućnosti da dostave dokumentaciju sa kojom mogu da dokažu da poreska obaveza treba da im se smanji, a ukoliko se to dokaže i dogodi, o svakom dinaru eventualnog smanjenja biće obavešteni pomenuti organi, odnosno srpski parlament, objasnio je Đelić, po čijim rečima, neki poreski obveznici do sada izgleda nisu ozbiljno shvatili da su i RUJP i Komisija za zloupotrebe i Vlada odlučni da zakon sprovedu do kraja, primenjujući isti aršin za sve.

Iz Simpa je, na primer, brdo dokumentacije o korišćenju primarne emisije dostavljeno tek u noći uoči uručivanja poreskog rešenja, dostavu dokumentacije najavili su i Astra banka i Stankom kompanija, dok je Delta sistem već potpisao ugovor sa RUJP o izmirivanju svoje poreske obaveze u tri rate, od čega je na ime poreza već plaćeno milion maraka, kaže Đelić.

Obaveza Astra banke nastala je po osnovu sive emisije početkom 1990. godine, kada je tadašnja Narodna banka Srbije upala u monetarni sistem ondašnje Jugoslavije, pa i Srbije, a te pare su nezakonito bile odobrene za menjačke poslove, odnosno za promenu dinara u devize koje su trebale da se vrate. Već tri meseca četiri inspektora rade na ovom problemu, da bi taj poreski obveznik bio maksimalno profesionalno tretiran, a do sada nema dokaza da je pomenuti novac bio namenjen državnom poslu ili upućen nekim krajnjim korisnicima.

Simpu je, inače, već umanjena poreska obaveza po snovu poreske osnovice za Zajam za preporod Srbije, pošto je dokazano da je tim novcem građena fabrika u Bujanovcu, a što se ostatka tiče Đelić podseća da se zakon odnosi i na fizička i na povezana lica. DP TIV iz Vranjske Banje tvrdi da je Zajam za preporod iskorišten za izgradnju pogona i Đelić veruje da ovo tekstilno preduzeće na kraju neće biti poreski obveznik. Pominjući slučaj kruševačkog Trajala, koji je dokazao da su sve pare namenski potrošene i koji je oslobođen plaćanja poreza, ministar je naglasio da su tvrdnje kako će zakon o ekstra profitu ugroziti privredu pokušaj da se unese metež i poručio je da on nije tu da kazni one kod kojih korišćenje posebnih pogodnosti nije dovelo do ekstra prihoda, imovine ili bogaćenja.

Formirana je i posebna komisija koja treba da utvrdi namene na koje će se trošiti novac naplaćen od ektraprofitera, a Đelić kaže da bi trebalo da ga dobiju oni koji su najviše bili pogođeni dok su se u vreme hiperinfalcije neki bogatili. Po njegovim rečima, to su socijalno najugroženiji slojevi stanovništva, zatim treba ga usmeriti u stambenu izgradnju i ka privredi, ali ovog puta na sasavim drugačiji način.

Nagađanja o bliskosti

Na pitanje da li postoji i da li može da utiče na plaćanje poreza "bliskost premijera Đinđića i Bogoljuba Karića", Đelić je odgovorio da bliskost spada u tipična nagađanja, koja nisu njegov resor. "Nema nikakvog smanjenja ni poreske osnovice, ni obaveze za Kariće, a mala razlika kod Astra banke odnosi se na ispravku tehničke greške iz izveštaja NBJ. Do sada nije dostavljen nijedan dokument koji bi bio svrsishodan, ako to učine postupiće se po zakonu, javno i ne iza zatvorenih vrata, rekao je Đelić. Inače, do sada je uručeno 253 rešenja, sa ukupnom poreskom obavezom od 142,1 miliona maraka, a do polovine oktobra 135, uglavnom manjih, obveznika je platilo 2,8 miliona maraka i prinudne naplate nije bilo.

Čudna veza

Povodom novinarskog pitanja kako komentariše da je Jovan Ranković, savezni ministar za finansije u UO Stankoma, Đelić je odgovorio da to ne zna, ali da je čudno da su neki od inicijatora preispitivanja ustavnosti Zakona o ekstraprofitu pred Saveznim ustavnim sudom na platnim spiskovima onih koji treba da plate ovaj porez.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

18:02h

Uručena rešenja velikim obveznicima poreza na ekstra profit

18:17h

Astra banka najavljuje žalbu

18:31h Vlada i NIS zakočili reforme u naftnoj privredi
18:48h Velimir Ilić o izgradnji fabrike duvana u Čačku
18:57h Srpske firme još ne uspevaju da se vrate na tržište Rusije
19:12h Skuplja putarina za domaća vozila
   


     


FastCounter by LinkExchange