[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 1. oktobar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

30. Sep 2001 15:30 (GMT+01:00)

Igor Mandić, publicista, esejista i FAK-ov gost iznenađenja

Isti smo i tačka!

Osećam da je Beograd druga polovina mog bića. Mafijaši s kulturnih prostora mogu se preobraziti u neku vrstu duhovnih i nacionalnih lidera

Kao iznenađenje u svom programu FAK-ovci su najavili Igora Mandića, profesora komparativne književnosti „šta god to značilo" (prof. Mandić), publicistu i esejistu. FAK JU se poklopio sa promocijom Mandićeve knjige „Za našu stvar" („20. vek"), prve njegove knjige objavljene kod nas, posle deset godina raspada, kada je Mandić ovde postao „inostrani pisac". Na promociji, održanoj prekjuče u CZKD-u, Teofil Pančić rekao je da su glavni junaci ove knjige intelektualci, a Mandić dodaje „da, i to negativni junaci".

Kako ste živeli proteklih deset godina?
- Dovijao sam se kako sam znao i umeo pišući tu i tamo gde su me hteli. Onda sam nekoliko godina proveo na berzi rada, pa sam ponovo bio komentator u nekim novinama - kako bi se menjala raspoloženja u našoj sredini. Uglavnom, preživljavalo se, kao i u Srbiji. Ista stvar, ista priča.

Otac svih Hrvata
Na pitanje kako mu se čini zamisao i realizacija FAK-a, Mandić je rekao:
- To je trgovičko-sajmički štos. Privući ljude da čuju pisce kako čitaju, pa možda onda takvi slušatelji kupe knjigu i postanu čitatelji. Nema drugog smisla, ni nacionalnog, ni idejnog sadržaja. To je čisti EPP - kupujte naše proizvode što bih i ja hteo. Malo sam stariji od te generacija, ali sam im se pridružio jer se sve događa u Beogradu i koincidira sa objavljivanjem moje knjige, što mi je drago.

Kada se preksinoć zaista uključio u program FAK-a, specijalno najavljen, Franci Blašković se doista potrudio, Mandić je pričao o knjizi svojih eseja o vulgarnom ili o vulgarnom u esejima. Potom je predstavio oca svih Hrvata, stavivši pored sebe veliki, beli falus. Onda je zapalio tompus i sam falus, jer to je bila sveća.

Drugi FAK
Na drugoj večeri FAK-a, pored Igora Mandića, učestvovali su Neven Ušumović, Zoran Ćirić, Zoran Ferić, Đermano Senjanović Đićo, Toni Vajt i Roman Simić (najavljen kao najlepši FAK-ovac). Ćićo je pročitao intervju napravljen nedavno sa Stipom Mesićem za Feral Tribjun i niz svojih priča koje sve počinju: Kada sam se jutros probudila...

A sada inostrani pisac u Srbiji...
- To je ironija na moj vlastiti račun i na račun naše situacije. Kud ja da budem strani pisac ovde! Osećam da je Beograd druga polovina mog bića, budući da je srpsko-hrvatski isti jezik na utuk svim cepidlakama i s jedne i s druge strane koji nas hoće razdvojiti i koji tvrde da smo dva jezika, dve kulture, dva naroda... Ja smatram da nismo, da pripadamo istoj južnoslovenskoj grupi. Kako je rekao Krleža, to je isti jezik kojega su Hrvati zvali hrvatskim i Srbi srpskim i gotovo. Točka!

Naslov knjige?
- Za našu stvar, „koza nostra", kritika korupcijsko-mafijaškog mentaliteta u jednoj sredini, ali kod mene ona nije razobličena na finansijsko-ekonomskim planovima, nego na intelektualno-duhovnim. Ja sam se bavio švercovanjem loših ideja u kulturi, u ideologiji, u književnosti, pokušavajući da pokažem kako se mafijaši s kulturnih prostora mogu preobraziti u neku vrstu duhovnih i nacionalnih lidera nanoseći time štetu upravo onoj sredini za koju oni tvrde da joj donose korist.

Na promociji knjige upitali ste se: Koga više briga šta se dešavalo s one strane? Pa ste dali i odgovor.
- Pokušao sam da se narugam svojoj pretenziji da danas neko objavi knjižicu u Srbiji u kojoj se govori o vremenu u Hrvatskoj između 1990. i 1999. Bilo me gotovo stid pomisliti da bi nekoga zanimala. Pa koga više briga za te lanjske snegove, ne? Ali kako sam istovremeno čitao knjigu Teofila Pančića o životu i smrti u srpskom postkomunizmu koja je izašla u istoj biblioteci gde i moja knjiga („Urbani bušmani"), video sam da to mene strašno zanima. Ja sam sa golemom strašću ljubitelja negativiteta prionuo na tu knjigu. Pa, eto, postoji moja mala iluzija da će nekog zanimati šta je bilo s one strane granice kroz 30 godina. Barem da ljudi shvate da su postojale oazice i pojedinci koji su pružali otpor jednoj homogenizaciji u negativne svrhe.

Lj. Pupezin


vesti po rubrikama

^kultura

15:30h Igor Mandić, publicista, esejista i FAK-ov gost iznenađenja
15:35h Svetozar Cvetković o jubileju Ateljea 212, prvoj slovenačko - srpsko - evropskoj koprodukciji posle ratova
15:40h Završen Festival u San Sebastijanu: Najbolji „Taksi za trojicu"
15:45h U Puli prikazan dokumentarac o Balaševićevom koncertu u ovom gradu
15:55h Otvara se Centar lepih umetnosti Jovana Kolundžije
16:00h U ponedeljak se otvara 42. oktobarski salon
16:05h U ponedeljak na Fjužn sinemaniji u Centru „Sava"
     


     


FastCounter by LinkExchange