GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Reagovanje

De Gol se poklonio grobu maršala Petena

"Petenov zakon" ruši bogataše, "Glas javnosti", 5. 9. 2001.

Dok sam čitao intervju obavljen sa dr Božiradom Pavićevićem nisam mogao da se otmem utisku da će morati da stasaju mlađe generacije intelektualaca i da prođe još mnogo godina kako bi nam krenulo na bolje. Čitajući nejasnoće koje je ovaj čovek izrekao i sudove koji se u njegovim rečenicama prepoznaju, čovek se mora zapitati koliko nam je to komunizam naneo zla kada nam je za profesore, ni manje ni više nego Beogradskog univerziteta, podario ovakve članove. A da je stanje očajno potvrđuje nam i novinar koji je radio intervju, jer u istom stilu svog sagovornika koristi otrcane fraze kao što su "Hitlerovi kolaboracionisti", "mračan fašistički period" itd.

Pre svega, oni treba da znaju da govore o jednom od najvećih Francuza koje je ta nacija iznedrila, o maršalu Anri Filip Petenu (1856-1951). Ovaj nacionalni heroj bio je ovekovečen slavom junačkog podviga u Prvom svetskom ratu u Bici kod Verdena protiv Nemaca 1916. godine. Zbog ratnih zasluga i vojnih pobeda postavljen je za načelnika generalštaba i vrhovnog komandanta francuske vojske u periodu 1917-1918. godine.

Kada je Treća republika 1940. godine pred munjevitim naletom nemačkih divizija doživela potpuni i totalni krah usled neorganizovanosti i nespremnosti koju je prouzrokovala komunističko-socijalistička francuska vlada Jevrejina Leona Bluma, maršal Peten nije "predao 2/3 francuske teritorije" već je 17. juna zatražio a 22. juna 1940. potpisao časni Ugovor o primirju. Po njemu, Francuska je bila podeljena na okupirani i neokupirani, višijevski deo, dok je administrativno cela Francuska bila u Petenovim rukama. U suštini, Francuska je bila suverena država. Situacija je slična našoj. Kao što je Kosovo Kumanovskim ugovorom okupirano a SRJ je i dalje suverena država.

Reč kolaboracija je toliko izlizana da je danas i vrapcima na granama jasno da se tu radilo o dobro organizovanoj komunističkoj propagandi da okaljaju patriote koji su se svesno stavili na raspolaganje okupatoru da bi pred njim bolje branili interese i potrebe svoga naroda. Neki su to radili iz razloga ideološke istovetnosti sa nacistima, poput Kvislinga, a neki iz čisto rodoljubivih osećanja, poput srpskog generala Milana Nedića i maršala Petena.

Za vreme Petenove uprave Francuska je imala privredni procvat u odnosu na raniji period i zaključivala je najbolje privredne aranžmane.

Mračnih perioda je u istoriji uvek bilo, pogotovu pod okupacijom. Među njima počasno mesto zauzimaju mračni demokratski period genocida u Vandeji za vreme Francuske revolucije, mračni period nestabilnosti francuske parlamentarne demokratije do dolaska De Gola, mračni boljševički pogrom 1917, mračni komunistički period ruskog naroda do pada Berlinskog zida. Nabrajanje bi nas daleko odvelo.

Posleratna Francuska je osudila maršala Petena na smrt, ali je tu presudu preinačila zbog njegove starosti. Time je unekoliko oprala obraz jer je skinula ljagu sa sebe zbog osuda i strpljenja oko 100.000 Francuza koji su radili u višijevskoj vladi. Kada je neposredno po isterivanju okupatora iz zemlje KP Francuske počela sa terorom nad rodoljubivim Francuzima, to "demokratsko, slobodno i pravno legitimno" francusko društvo mirno je gledalo šta se dešava i nije reagovalo ni do dana današnjeg.

Sudbina mnogih rodoljubivih, pametnih i poštenih Francuza bila je slična Petenovoj. Pomenuću samo čuvenog, genijalnog i svetski poznatog francuskog akademika Šarl Morasa koji je osuđen n doživotnu izolaciju.

A što se tiče pravde, pomenimo samo da je retroaktivnost kakvog zakona kriminalno i nedopustivo, jer ruši sam smisao zakona. Tu je opasno praviti izuzetke (sem onog jedino dozvoljenog) jer oni vremenom postaju pravila, što nam svedoče ponašanja saveznika od kraja Drugog svetskog rata do danas. Zakon treba da važi za sve buduće slučajeve s obzirom na prošlo iskustvo, a ne da važi za prošlost s obzirom na trenutnu politiku.

Na kraju valja reći da se general De Gol poklonio grobu maršala Petena i njegovim moštima, te na taj način odao poštu jednom od najvećih rodoljuba Francuske.

Mr Bora Cenić,
Beograd