[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 16. septembar 2001.

 
 
 

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

15. Sep 2001 18:14 (GMT+01:00)

Na skupu "Stretegija reformi" o političkom raskršću na kojem se nalazi tranzicija ekonomije i društva

Najveća opasnost "rumunizacija" reformi

Vojislav Koštunica: Strah od prevremenih izbora pravda se tobožnjom nemogućnošću da se sprovedu reforme.
Zoran Đinđić: To bi bilo kao da menjamo gumu na automobilu koji se kreće i zbog toga treba da se zaustavi

BEOGRAD - Da ovakav skup dolazi u pravi trenutak zbog potrebe da se oceni i utvrdi dalja strategija reformi, kako je to juče i konstatovano, potvrdila su i izlaganja Vojislava Koštunice, predsednika SRJ i Zorana Đinđića, premijera Srbije, na tribini koju su pod nazivom "Strategija reformi" organizovali Centar za liberalno demokratske studije, uz pomoć Svetske banke i podršku Srpske vlade.

Jugoslovenski predsednik je, odgovarajući na pitanje - šta jesu, a šta nisu reforme - istakao da je ova reč, najčešće izgovarana u množini, postala neka vrsta mantre, jer se njome sve pravda i zbog nje" nešto mora ili se zbog nje nešto ne sme."

- Zarad reformi se, tako, mora žrtvovati poneki državni razlog, moraju se zatvarati oči pred ponekim direktnim ogrešenjem o pravo, mora se izigravati jedinstvo tamo gde ga očigledno nema, moraju se prenebregnuti neki od osnovnih postulata demokratije ili liberalne ekonomije, samo da bi se, tobože, brze reforme sprovele, rekao je Koštunica nazvavši to " lažnim razlozima i lažnim reformama". Da se temeljnije pristupilo reformama, ne bismo više, po njegovim rečima, u ekonomiji imali dirigovanje komandnim linijama partijske države, odnosno uredbama, već deregulaciju, zamah privatne inicijative i slobodnog preduzetništva i konkurenciju.

Novi program pomoći
Priznajući da nismo dobili bitku" velikih cifara", jer nismo u oktobru ili novembru lane iskoristili snažnu volju Zapada da nam pomogne i postavili veću cenu troškova tranzicije, Đelić je objasnio da ih je međunarodna zajednica procenila na oko četiri milijarde dolara koje će Srbija dobiti u narednih tri do pet godina, a trebalo bi deset. Na duži rok to možda i nije loše, jer ćemo morati sami da učinimo više za sopstveni oporavak, ali od februara iduće godine moraćemo da obnovimo razgovore o novom programu većeg priliva sredstava od međunarodnih finansijskih organizacija, reviziji većih donacija od nekih ključnih zemalja, do toga da nam stend baj aranžman MMF-a bude odobren ne na jednu, već na tri godine, objašnjava za " Glas" Đelić.

Razgovori teku dobro
Zadovoljan sam time kako teku razgovori povodom preuređenja spoljnog duga Pariskom klubu, rekao je potpredsednik Savezne vlade, Miroljub Labus, po čijim rečima se to odnosi i na novembar, kao mogući rok za postizanje sporazuma. On nije želeo ništa više da precizira, pošto je i do sada u javnosti bilo neodmerenih izjava koje u tako osetljivim pitanjima mogu samo da štete zemlji.

Podsećajući da i danas imamo prilike da čujemo, često iz usta nove vlasti, pitanja - kako i zašto poštovati ustav i zakone, ako su oni stari i doneo ih je stari režim - Koštunica je zaključio da je to pitanje samo naizgled opravdano i zapravo je nastalo u jednoj kvazireformisanoj i suštinski nepromenjenoj društvenoj i političkoj svesti.

- Sadašnji Ustav SRJ ne predstavlja odgovarajući ustavni okvir za suštinske reforme institucija, ali u Srbiji, a i u delu Crne Gore, postoji i nasušna potreba i političko opredeljenje da se on promeni. Problem, međutim, nije ni u ustavu ni u potrebi za njegovom promenom, već u tome da li će federacija opstati. Bez političkog rešenja kome će slediti korektan postupak promene tog ustava neće biti ni te države ni njenog ustava, konstatovao je jugoslovenski predsednik.

Konstatujući da u ustavnom pogledu i SRJ i Srbija predstavljaju provizorijume, on je naglasio da takvo stanje ne sme da bude opravdanje ni za brzopleto nametanje tuđih recepata, ni za nepoštovanje načela ustavnosti i zakonitosti. " Ustav i zakoni se moraju poštovati dok se ne promene, a menjati se mogu samo u legalnom i legitimnom postupku."

Ukazujući na strah od prevremenih izbora u Srbiji, koji se takođe pravda tobožnjom nemogućnošću reformi ako se oni održe i koji je istovremeno izraz predstave o jednopartijskoj državi, Koštunica je konstatovao da se zbog toga straha negativno politizuje i skupštinski život. To se reflektuje na obe vlade, saveznu i republičku, pa je teško voditi neku osmišljenu i racionalnu reformsku politiku, smatra predsednik SRJ i ističe: "

Potrebno nam je da se postepeno formira normalna stranačka scena, koja će imati značajnu ulogu u stabilizaciji celokupnog političkog sistema i koja će omogućiti povlačenje države iz onih oblasti u kojima nema mesta za njenu aktivnost, što razume se važi i za vladajuće stranke. Tu pre svega mislim na kadrovsku politiku preduzeća, ali i nastavnih i naučnih ustanova i nepolitičkih institucija.
U striktno ekonomskoj oblasti, mislim na to da država mora da se odrekne politike određivanja cena, utvrđivanja kreditne politike, raspolaganja imovinom preduzeća", rekao je Koštunica.

Penziona reforma na popravnom
Povodom svoje izjave da pokušaj reforme penzijskog sistema u SRJ nije uspeo, Labus je novinarima rekao da taj predlog nije prihvatio SNP Crne Gore, inače koalicioni partner DOS-a u Saveznoj vladi. A ministar za socijalna pitanja u Vladi Srbije, Gordana Matković je istakla da je sadašnji sistem penzionog osiguranja neodrživ. Po njenim rečima, promene su nužne ne samo zbog nasleđenih problema, već i zbog načina na koji je ovaj sistem koncipiran.

Konkretno, Srbija je, kao i veći deo evropskih zemalja, suočena sa starenjem stanovništva, kao i s niskom starosnom granicom za odlazak u penziju, pa se mesečni fond za penzije od dve milijarde dinara ne može obezbediti iz doprinosa, objasnila je Matković ističući da bi u novom penzionom sistemu trebalo uspostaviti jaču vezu između uplaćenih doprinosa i visine penzije, produžiti starosnu granicu za penzionisanje, preispitati institut minimalne penzije i isključiti neka prava koja tu ne pripadaju.

Za premijera Srbije, Zorana Đinđića danas je politička stabilnost u Srbiji podjednako važna, kao i dinamika ekonomskih kretanja, a rešavanje dnevnih problema, i uz nekonvencionalna rešenja, bitno je koliko i dugoročne vizije. Premošćavanje dnevnih situacija, u prilikama kada nema dovoljno regulative i zakonskih osnova, nužno je i svako drugačije ponašanje bilo bi ideološko, licemerno i predstavljalo bi širenje iluzija, rekao je srpski premijer.

Ističući da Vlada Srbije ima tri suprotstavljena prioriteta - brze i korenite reforme, stvaranje pravne države i rekonstrukciju institucija - on je kao primer neusklađenosti ustava sa reformskim težnjama vlasti naveo novi Zakon o privatizaciji, o čijem su se konceptu svi složili, mada bi on prema važećim ustavnim rešenjima bio nesprovodiv. Taj jaz može biti pređen osloncem na proverene vrednosti, a merilo za dnevne događaje treba da bude to da li nas neke mere približavaju Evropskoj uniji, smatra Đinđić.

Kao neka vrsta odgovora na primedbe jugoslovenskog predsednika o prevelikom intervencionizmu Vlade u privredi, on je naveo da, u prilikama, kada još uvek nema dovoljno elemenata za funkcionisanje tržišta, Vlada pomaže u rešavanju problema na inicijativu onih koji tu pomoć traže, a trenutno je barem 750 preduzeća u vezi s kabinetom tražeći pomoć i u pitanjima gde vlada nije nadležna.

Sumirajući uspehe u proteklih sedam meseci, srpski premijer je posebno istakao novi koncept budžeta, koji omogućava potpunu kontrolu trošenja državnih para i kontrolu same Vlade, kao i smanjenje šverca cigareta i naftinih derivata, a najavio je i restrukturiranje javnih preduzeća, koja sada " multiplikuju nered u celoj ekonomiji".

Vlada namerava da napravi i poseban tranzicioni fond, da bi pomogla edukaciju i prekvalifikaciju radnika, jer je, u prilikama kada gotovo polovinu radno aktivnog stanovništva treba vratiti u privredni sistem, restrtukturiranje radne snage superiornije rešenje od klasičnog socijalnog programa, objasnio je Đinđić najavljujući za narednu godinu i velika ulaganja u infrastrukturu.

Srbija će, ako nastavimo reformsku politiku i ne desi se ništa nepredviđeno, do 2004. biti kandidat za EU, a ispunjavanje uslova za to podrazumeva političku stabilnost u zemlji i regionu i definisanje ustavnog poretka i državnosti, rekao je Đinđić odgovarajući istovremeno na pitanje zašto sada nisu dobri izbori. Po njegovom mišljenju to bi bilo isto kao da se menja točak na automobilu koji se kreće, i koji se zbog toga mora zaustaviti.

Stalno otvaranje dilema oko Vlade plaši i strane investitore, koji imaju dovoljno loših iskustava u drugim zemljama u tranziciji i koji žele da redukuju barem neekonomske rizike, uz one ekonomske koje već imaju, podsetio je srpski premijer naglasivši da predstoji još mnogo posla do ostvarenja strateškog cilja vlade Srbije da do 2010. godine postanemo punopravni član EU.

Konstatujući da domaći reformski kurs dobija laskave ocene u inostranstvu i oštre kritike u zemlji, potpredsednik Savezne vlade, Miroljub Labus se založio za obnavljanje "momentuma"za reforme.

Činjenica je da opada trend javne podrške za reformske mere, što se može objasniti time da pri njihovom sprovođenju u prvom periodu postoje troškovi, a da koristi dolaze kasnije (zbog čega se i vlade biraju na četiri godine), zatim time da nema dovoljno para za socijalne mere i nova radna mesta i najzad da su se konsolidovale interesne grupe iz prethodnog režima koje vrše negativni pritisak na javno mnjenje. Međutim, činjenica je, takođe, da se promenila i politička podrška, bolje rečeno prioriteti, pa se sada mnogo više priča o drugim stvarima, nego o reformama, rekao je Labus.

Po njegovom mišljenju nužno je da se ubrzaju ustavna rešenja, odgovori na pitanje postoji li ova država ili ne, što uključuje što hitnije održavanje referenduma u Crnoj Gori, na šta Srbija više ne može da čeka pola godine ili više, a u DOS-u
postizanje političkog konsenzusa za reforme. - Na prevremenim izborima DOS će pobediti, zajedno kao predizborna koalicija, ili će ići u dve kolone, pa će posle izbora morati ponovo da napravi koaliciju.

Ako je tako bolje je da se sada dogovorimo o nastavku reformi, konstatovao je Labus.

A posledice tog dogovora bile bi povećani kredibilitet zemlje, koji se procenjuje po tome koliko doprinosimo stabilizaciji Balkana i da li ćemo nastaviti sa reformama. Sada ćemo kod MMF proći dobro, ali sledeća provere stend baj aranžmana i odobravanje novih kreditnih tranši zavisiće od toga da li će početi restrukturiranje banaka za šta su ponuđene tri varijante, a o izboru treba da se donese zajednička odluka.

Od reformi, naravno zavise i zajmovi za strukturno prilagođavanje koje nam je odobrila Svetska banka, podsetio je Labus.
Po mišljenju srpskog ministra za finansije, Božidara Đelića upravo sada postoji veliki rizik od " rumunizacije" reformi i društva, sa istim mogućim posledicama - da se politika stani-kreni, bez jasnog koncepta i široke podrške, pretvori u kaskanje u mestu. Stvorena je neformalna koalicija kritičara Vlade, koja pod parolom " ništa se nije promenilo" preti da otruje onaj voljni moment u podršci reformama.

Uz to Đelić vidi četiri ključna izazova za Vladu, a prvi je veliki raskorak između mentalne slike građana o onome što jesmo, pri čemu se zaboravlja da je ova zemlja izgubila čak 60 odsto nekadašnjeg bruto nacionalnog dohotka, što je ekonomska katastrofa , i onoga što se misli da treba finansirati. Drugi je nasleđena nestabilnost državno pravnog okvira, pa se sada na primer prave budžeti za narednu godinu, a ne zna se ni odnos s Crnom Gorom.

Treći predstavlja nepostojanje jakih institucija, zbog čega je upravo velika potražnja za uslugama Vlade, a poslednji je opasnost od slamanja optimizma i volje za sprovođenje reformi. Ono što Đelić vidi kao adut Vlade jeste upravo kontrolni mehanizam između koalicionih partnera u okviru DOS-a, koji onemogućava zloupotrebe.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

18:14h Na skupu "Stretegija reformi" o političkom raskršću na kojem se nalazi tranzicija ekonomije i društva
19:18h Pomoć Svetske banke Crnoj Gori
   


     


FastCounter by LinkExchange