GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Nepravda

Studenti kao zamorčići

Kada sam iz sredstava informisanja saznao da se Filološki i Pravni fakultet Prištinskog univerziteta iz Vranja sele na Kosovo, bio sam najpre frapiran, zatim zbunjen a naposletku i ogorčen na onoga kome je tako nešto uopšte palo na pamet.

Zapitao sam se: da li i nova vlast nastavlja sa vivo eksperimentima na tuđoj deci, tj. u našem školstvu? Jer, smatramo da su na prečac donete odluke prošlosti i da će sada one biti razumnije i smotrenije. Moje dete je student na Filološkom fakultetu i od tada neprestano plače, a već je izgubilo poverenje u institucije sistema, pa praktično ne zna šta će sa sobom. A ja kao roditelj, još manje.

Prva pomisao je bilo pitanje da li nova demokratska vlast želi da studenti budu prethodnica vojske i policije u osvajanju Kosova, kao i to da se u skorije vreme može očekivati povratak naše dece i u Prištinu, gde se zna koliko ima Srba.

Ova deca su već dosta preživela bežanjem iz Prištine pre rata 1999. godine, i to dva dana pre bombardovanja. Nije bez problema prošlo ni prilagođavanje na nove uslove rada u Vranju, pa bi stvarno bilo previše da ponovo budu premeštani, i to u jednu od enklava na Kosovu. Takođe, ubeđen sam da ni profesori ova dva fakulteta, koji su sa studentima preživljavali stresove bežanja i seljenja, nisu oduševljeni ovakvom odlukom.

Postavlja se pitanje da li među ovim mladim ljudima ima dece visokih državnih funkcionera i da li bi ministar svoje dete poslao u Zubin Potok? Voleo bih da čujem obrazloženje ove zamisli, pa ako me ubede u racionalnost i opravdanost, onda bih možda sve ovo i prihvatio.

Posle svih ovih nagoveštaja se pitam: da li baš toliko nema prostora i gradova u Srbiji, gde bi se Pravni i Filološki fakultet mogli smestiti? Posebno zbog toga što nema objašnjenja i obrazloženja zbog čega se ovi fakulteti sele iz Vranja.

Zbog opasnosti koje nosi samo putovanje i boravak na Kosovu, iz razgovora sa ostalim roditeljima sam saznao da će u slučaju sprovođenja ove zamisli, više od polovine dece napustiti studije. Takođe, treba navesti i drastično uvećane troškove putovanja i boravka u mestu fakulteta za one koji se osmele da nastave studije.

Ubeđen sam da i studeti ova dva fakulteta neće tako olako prihvatiti ovu zamisao i da će svim oblicima protesta i bunta, kao i skretanjem pažnje javnosti, ustati protiv nje. Pošto sam ubeđen da u ovom problemu nisam usamljen i da svi roditelji koji imaju studente na ovim fakultetima razmišljaju na isti način, smatram da na ovaj način treba nadležnima skrenuti pažnju zbog donošenja ove, po meni, nerazumne odluke.

Stevan Milovanović,
Leskovac


Reagovanje

Ustanak bio protiv okupatora

"Glas", 20. avgust 2001.

Povodom nekih nevernih Toma, kojima istina iz Drugog svetskog rata teško pada - koji se posle toliko vremena, javljaju i tvrde da nikakvog ustanka u Srbiji 1941. nije bilo, protiv okupatora - javio se ovih dana, jedan od takvih - Pahović Dragutin iz Beograda.

Ovaj autor pisma ni manje, ni više, postavio mi je 15 pitanja, od kojih većina predstavlja običan trač i više govore o njemu samom i njegovom domaćem vaspitanju, koja veze nemaju sa pitanjem Ustanka.

Otuda, zadržaću se samo na nekoliko od pitanja. Prvo: ustanak nisu digli samo komunisti -+ već svi patrioti ove zemlje i ne samo Srbije. U njihovim redovima pošao je i dobar broj sveštenika, od Vlade Zečević, pa nadalje - Evo jednog primera - "versi referent u Prvoj šumadijskoj brigadi je bio Slavko Ristić - nosioca Spomenice 1941", a takvih e bilo na desetine, čak je bilo boraca iz drugih verskih zajednica. Na primer muslimanski Muftija Šećeragić, član vojno-političkog rukovodstva NOP Sandžaka.

Dalje, u NOR su aktivno učestvovali i oficiri i podoficiri - vojske Kraljevine Jugoslavije, koji su izbegli zarobljeništvo - 105 oficira od pukovnika Savo Orović i Jana Antić, pa sve do poručnika i 78 podoficira. Od oficira 32 je odlikovano Ordenom Narodnog Heroja, a 81 unapređen učin generala. Od 72 podoficira, 46 je dobilo Orden Narodnog heroja, a 22 su postali generali. Po završetku rata ovaj broj se povećao (prišli su JNA, oslobođeni zarobljeništva, bilo je i generala bivše vojske Kraljevine Jugoslavije). Svi oni su jedno vreme bili jedini nastavnici u vojnim školama JNA.

Drugo: pored ostalog, autor pominje rezoluciju. U okupiranoj državi nema ni građanskog rata niti kakve revolucije. Postoje samo dve strane ustanici protiv okupatora ili njegovih pomagača. Školski primer je bio kod nas u toku okupacije 1941-1945. Vojska Kraljevine Jugoslavije je zarobljena i sva oterana zarobljeništvo. Logično, prvo mora da se postavi pitanje, otkud Armijskog generala Milana Nedića te vojske usred Beograda kod Nemaca. Čija je sada nekakva nedićevska i ljotićevska vojska - čija je nego pripada Vermahtu - Hitlerovoj vojsci i po postojanju i po (ne)delima - za sve vreme okupacije. Pa, 1941. godine - slobodnu teritoriju Srbije nisu ponovo okupirali Nemci, već Nedićeva i Ljotićeva vojska, kao što su sve do oslobođenja vodili borbu protiv NOVJ zajedno sa Nemcima, Belogardejcima, Dražinovcima - rame uz rame.

O tome je sakupljeno i objavljeno 273 originalnih njihovih dokumenta, 7 izbegličke Vlade iz Londona, 12. engleskih, jedan američki, nemačkih 15, četničkih 238.

Treće: da li je Josip Broz Jevrejin. Pa šta i da je Jevrejin, moramo znati da je nekoliko Jevreja stvaralo remek dela za humanost i dobrobit ljudi. Mojsije, je, pre tri hiljade godina napisao 10 zapovesti - da bi, kako-tako ljude tadašnjeg nivoa civilizacije da se uzdrže činjenja zla prema drugima. Isus Hristos je prvi javni čovek koji je pokušao da se bori za sirotinju. Ubili su ga bogataši i režim Rimske imperije. Poznati psihoanalitičar Frojd - je pripovedao ljubav u ljudskom rodu. Ajnštajn je prvi naučnik teorije relativiteta - tako da su ljudi konačno shvatili da nema ništa apsolutno.

Što se tiče, da li je Josip Broz Jevrejin - nije. Porodica Broz u Hrvatskom zagorju postoji već 400 godina u predelu reke Sutle. To jedno - drugo na zemunskom groblju, postoji grob i spomenik Josipu Brozu - srdnja staza od glavnog ulaza - na 60 m levo - crni spomenik. Još mi rekoše da u porodici Broz, bilo je 14 Josipa Broza - naravno kroz vekove.

I na kraju, autor mi odaje priznanje, d smo 1944. godine - oslobodili Beograd i Srbiju, ali od Srba. Da tačno je - oslobodili smo Srbiju od nemačkih Srba - onih koji su 800.000 Srba i dr. hapsili i predali Nemcima na streljanje u Jajince, ispod Avale. Dokaz - humke strljanih.

Oslobodili smo Srbiju od Srba, onih koji su 20. oktobra 1941. godine, isterivali porodice iz stanova i učenike iz školskih klupa i terali na streljanje. Dokaz: humke 7.000 streljanih u Šumaricama - iznad Kragujevca. To isto važi za Kraljevo, Niš i druga stratišta izvedena od strane Srba od kojih smo, na sreću, oslobodili Srbiju od njih. Isto tako, oslobodili smo Srbiju i od Srba koji su klali svoj sopstveni narod - dokaz: selo Vranići, Drugovac - (spomenici) spomenik Darinke od Rajkovca u Topoli.

S ponosom smo oslobodili Srbiju, od okupatora i ovakvih Srba.

Milan Klovačević,
Beograd