[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 23. avgust 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

22. Aug 2001 15:36 (GMT+01:00)

Miodrag Stojanović, iz Leskovca, u potrazi za istinom o pogibiji svoga sina

Između nesreće i ubistva

Nudili ugovor o poravnanju vredan 180.000 dinara, ali da se odreknem svih daljih procesa. Meni ne trebaju pare kao zamena za sina, mene zanima istina

Kao vekovni ratnici kroz istoriju, Srbi smisliše izreku o ratu i bratu. Priče iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i najsvežije sa Kosova prepune su pogibija i pljački. Ubijalo se zbog vere, dva ili tri prsta, parčeta zemlje i para.

Storija Miodraga Stojanovića iz Leskovca, kome je dvadesetjednogodišnji sin Miroslav aprila 1999. poginuo kod karaule Košare u đakovičkoj opštini, kao da sadrži sve razloge desetogodšnjih ratova. Miodrag traži konkretnog krivca za pogibiju sina, dok vojni sud smatra da je život mladog Miroslava uzeo rat kao normalan danak. U sporu oko krivca, istina kao da ostaje po strani.

- Moj sin je vozio "pincgauer" tog petka, 9. aprila. Kada je krenuo napad na karaulu Košare, odvezao je oficire i vojsku na položaj. Pri povratku, zaustavio se podno jednog brda sa još dvojicom vojnika koje mu je vodnik Zlatko Nikolić ostavio kao obezbeđenje. Tada je došao kapetan Duško Šljivančanin, koji je posle rata dobio čin majora, i sa mojim Miroslavom kreće po pojačanje. Za njima polazi i obezbeđenje, ali ih Šljivančanin vraća, jer mu nisu potrebni, kako je rekao. Posle kraće vožnje upali su u zasedu, kada je moj sin od dejstva terorista poginuo. Pogođen je sa dva metka u glavu, odmah ispod šlema, i jednim u predelu ramena. Tako su mi opisali smrt mog sina, koga su kući doneli u zalivenom sanduku - priča nam Miodrag Stojanović.

Telefonske pretnje
- Kada sam se raspitivao o Šljivančaninu, jer me je zanimalo ko je taj čovek, doživeo sam telefonski poziv od njega kada mi je rekao da se ne igram glavom i da će, ako nastavim da se raspitujem za njega, zapaliti Leskovac sa svojih šestoro braće - kaže Miodrag Stojanović.

Kineska municija
- Kao jedan od "krunskih dokaza" da je moj Miroslav ubijen od strane albanskih terorista, navedeno je i to da je u njegovom telu pronađena municija kineske proizvodnje. Imam svedoke koji će potvrditi da je naša vojska koristila ovu vrstu municije tokom borbi na prostoru Kosmeta - priča nam Miodrag Stojanović.

Major Šljivančanin
"Glas" je u više navrata pokušavao da stupi u kontakt sa majorom VJ Duškom Šljivančaninom, koji se prema tvrdnji Stojanovića nalazi na službi u Vojnoj akademiji u Beogradu. Nadležni u VJ su nam odgovorili da za njega nisu čuli niti znaju gde se nalazi.

Vojni veštaci su, prema rečima Stojanovića, utvrdili da je njegov sin ubijen snajperskim hicima sa udaljenosti od 200 metara.
- Kažu da je vozilo gađano sa brda, a staklo pored Miroslava nije razbijeno. Rekli su i da je Šljivančanin nakon pucnjave krenuo u pravcu terorista i da je prošao samo sa ranom u peti. Kada sam pozvao dr Spalevića, koga mi je preporučio Gradimir Nalić, savetnik u Kabinetu predsednika SRJ, on je u svom veštačenju utvrdio da je moj sin ubijen sa daljine od pola metra! Čak je i zastavnik Đorđević rekao da bi svi u vozilu poginuli da je u pitanju bila zaseda, a neposredno pre napada tim putem je sasvim bezbedno prošlo jedno sanitetsko vozilo - kaže Stojanović.

Sumnje Stojanovića u zvaničnu verziju pogibije njegovog sina oslanjaju se i na poslednji telefonski razgovor sa Miroslavom.
- Miroslav mi se poslednji put javio 3. aprila, nešto posle 13 sati. Pričao nam je kako je smešten u nekoj dobro opremljenoj kući pored škole u Đakovici. Tada nam je rekao da je kuća "puna" zlata i deviza. Kada mu je majka rekla da mu slučajno ne padne na pamet da nešto uzme, rekao joj je da ne brine i da u prizemlju kuće spavaju oficiri, a da interventni vod, gde je i moj sin bio razmešten, spava na spratu. To je i bio razlog zbog koga sam pokrenuo sudski postupak protiv majora Šljivančanina zbog nepreduzimanja potrebnih mera zaštite. Ovaj predlog odbio je prvo Vojni sud u Nišu, a posle moje žalbe i Vrhovni vojni sud u Beogradu. Mogu oni da odbijaju koliko god hoće, ali ja samo hoću da saznam pravu istinu kako je moj sin poginuo - kaže Stojanović.

O svojoj porodičnoj tragediji pisao je predsedniku Koštunici, Batiću, ministru Krapoviću...
- I ništa. Nudili su mi ugovor o poravnanju, da dobijem 180.000 dinara, ali da se odreknem svih daljih procesa. Odbio sam, jer meni ne trebaju pare kao zamena za mog sina, mene zanima istina! Tražiću naknadu štete, ali po odgovornosti. Idem stalno u niški vojni sud, uđem, urlam, psujem ih sve, hoću da me zatvore da mogu da krenem od nečeg. Ovako, samo tumaram, udaram glavom o zid - priča Stojanović.

U knjizi "Heroji otadžbine" piše da je Miroslav Stojanović odlikovan Odrenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena. Njegov otac odbio je da primi orden. Na kraju je zapisano da je vojnik M. S. poginuo 9.04.1999. odlučno braneći karaulu Košare - Đakovica od albanskih terorista.

tekst i foto: S. Marjanović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:36h

Miodrag Stojanović, iz Leskovca, u potrazi za istinom o pogibiji svoga sina: Između nesreće i ubistva

16:09h

Hoće li Timočku krajina ponovo tresti prava zlatna groznica

16:33h Na Zlatiboru otvorena nova sportska hala izgrađena za samo devet meseci
16:56h Korumpirane zapadne diplomate u Sofiji uhvaćene na delu
17:27h Gadafi kupuje rezidencije u Zimbabveu i spasava Mugabea
   
 


     


FastCounter by LinkExchange