[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 23. avgust 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

22. Aug 2001 14:20 (GMT+01:00)

Jug Srbije: Albanci i Srbi u psihološkom ratu

Bitka za Bujanovac u glavnoj ulici

Kad Šiptari kažu "u gradu Bujanovcu nas ima više od trećine", oni računaju i selo Veliki Trnovac, koje se naslanja na grad. U sastavu opštine Trnovac se broje još jednom, ali popis stanovništva izbegavaju

Prema šiptarskim željama, na 406. kilometru južno od Beograda "zapisana" je poslednja adresa takozvane velike Albanije i granica "istočnog Kosova", oličena u Bujanovcu. Ova mirna varošica, jedna među najsiromšnijim u Srbiji, iz totalne anonimnosti je, zahvaljujući akcijama terorista, dospela na udarne vesti svetskih medija. UČBMP na albanskom, što, prevedeno, znači "Oslobodilačka vojska Bujanovca, Preševa i Medveđe", zvanično je prestala da postoji; potpisan je sporazum s Unmikom i Kforom o potpunoj kontroli Vojske Jugoslavije nad tampon zonom i izlazak njenih jedinica na administrativnu graničnu liniju prema Kosmetu, u Bujanovcu. Uprkos svim tim znacima smirivanja, osećaj napetosti i neizvesnosti nije spao, a, kako kažu meštani, "živi se od danas do sutra".

Da bi dokazali da je Bujanovac (još) u njihovim planovima za posebnu državu, Šiptari su pre dvadesetak dana počeli da pritiskaju specijalnim akcijama; svakodnevno se, istovremeno, upućuju u centru grada i tu u masi provedu po nekoliko sati. Svako ko bi se sa strane zadesio između osam i deset sati uveče na Trgu Karađorđa Petrovića u pešačkoj zoni, mogao bi da zaključi da se našao u potpuno albanskom gradu. Dugački mantili na ženama, glave dobro zabrađene maramama, dimije, stari, mladi, žene, deca iz okolnih sela više nego iz samog grada, "okupiraju" centar Bujanovca. Za to vreme Srbi izviruju iza zavesa, dobro zaključani.

- Ne samo Bujanovac, i Vranje je naše - tvrde najveći šiptarski optimisti, bojkotujući činjenicu da su građani Srbije i Jugoslavije.

Čekanje za očajanje

Ponedeljak je pijačni dan u Bujanovcu. Povećana je gužva na ulicama i u samoj opštini, budući da stanovnici okolnih sela koriste priliku da pored dolaska na pijacu obave i administrativne poslove. Dok teče razgovor sa Slađanom Janjić, načelnikom odeljenja za opštu upravu, u prostoriju je upao stariji Šiptar.
- Ovo ću da dam u novine. Od jutros čekam potvrdu o državljanstvu, gubim avion zbog vas - bio je vidno ogorčen zbog poremećenih planova.
Ne čekajući odgovor ni objašnjenje zalupio je vrata i otišao.
- Ovo se stalno dešava. Dođu u poslednji čas i očekuju da sve završe za pet minuta, a posle nas bojkotuju misleći da ih namerno usporavamo zbog toga što su Albanci - objašnjava Slađana.
Administracija u opštini još nije videla kompjuter. Do podataka i papira dolazi se vrlo sporo, tako da je na podatke iz matične službe i "Glas" čekao dva dana.

Neće za 60 maraka

U bujanovačkoj opštini u maloj privredi su uglavnom trgovinske, ugostiteljske i automehaničarske radnje. Proizvodna zanimanja "nisu više u modi" ili se možda ne isplate dovoljno. Dosad je registrovano 337 radnji, od Srbi su podneli zahteve za otvaranje 166 objekata, a Šiptari - 171.
- Albanci su mnogo više, u odnosu na Srbe, zainteresovani za malu privredu. U državnim službama ih ima malo, budući da je prosečna plata od 60 nemačkih maraka za njih potpuno nezanimljiva - odgovara Nenad Tasić na pitanje od čega živi šiptarski deo stanovništva bujanovačke opštine.

Kontra udar sa srpske strane došao je u vidu Kulturnog leta, koje je Opština organizovala u isto vreme i na istom mestu. Tu gostuju uvek zanimljive estradne zvezde, pisci i pesnici, u nastojanju da se i Srbi osete da su kod kuće, u svom gradu i državi.

Šiptarska strategija je u tome da ubede sebe i druge u svoju brojčanu nadmoćnost. A od toga će zavisiti budućnost juga Srbije; dokažu li da su toliko brojni, nadaju se da će se priključiti Kosovu. I, potom, velikoj Albaniji.

U tome nastojanju da se prikažu brojnijim nego što jesu toliko su ubedljivi, da i sami Bujanovčani misle da ih ima najmanje trećina. U razgovoru sa zvaničnicima opštine, "Glas" je pokušao da utvrdi šta kažu činjenice i brojke.

- U samom gradu nema više od 10 do 15 procenata albanskog stanovništva, oni nastanjuju dve-tri ulice. U osnovnoj školi "28. mart", koju pohađaju isključivo albanska deca, na početku godine upisano je 567 učenika, a u školi "Branko Radičević", koju pohađaju srpska deca, upisano je 1530 dece - saznajemo od Nenada Tasića, direktora fonda za društvenu delatnost SO Bujanovac.

Tasić skreće pažnju na još jednu razliku između dva naroda; Šiptari su mlada nacija, sa mnogo dece, a Srbi imaju po jedno ili dvoje dece. Zbog toga slika o osnovcima među malim Albancima i malim Srbima može da vara. Jer, 567 đaka iz šiptarskih porodica znači mnogo manje roditelja nego 1530 srpskih đaka i njihovih roditelja.

Kad Šiptari kažu "u Bujanovcu nas ima više od trećine", oni računaju i selo Veliki Trnovac, koje je nastanjeno isključivo albanskim življem, a nalazi se na samom ulazu u grad. Posle toga, u sastavu opštine, na broj u Bujanovcu (gde su se već uračunali s Velikim Trnovcem) još jednom dodaju Veliki Trnovac u kome je inače na početku godine upisano 1121 đaka u osnovnu školu. I, na kraju, kad treba doći do famoznog podatka koliko stanovnika ima Veliki Trnovac, predsednik mesne zajednice Galip Bećiri kaže da "u Trnovcu i gravitirajućim selima živi oko 10.000 stanovnika". U odnosu na broj upisanih đaka to je, blago rečeno, preterivanje! Precizne podatke, bez daljih nagađanja, može dati samo popis.

U Bujanovcu Šiptari zamagljuju podatke i na druge načine. Ne prođe jedan dan, a da se centrom grada ne proveze najmanje jedna kolona vozila sa uključenim sirenama i ostalim oznakama veselja koja podsećaju na svadbu. U poslednje vreme i sunećenje se proslavlja na isti način. A prema podacima matične službe opštine Bujanovac, međutim, ove godine zaključeno je samo 28 brakova između osoba albanske nacionalnosti.

Srbi imaju primedbe na poštovanje ljudskih prava bar koliko i Šiptari, i navode da je njima sopstvena država ta ista prava, kakva traže Šiptari, uskratila.

- Ne mora država prvo da popravlja puteve i gradi pošte. To su kozmetički potezi; kad sam gazio blato 25 godina, gaziću ga još. Prioritet je da se reše odnosi sa Šiptarima koji bojkotuju popis, poreze, ne pozivaju se na služenje vojnog roka. Kad se sa srpske strane napravi neki prestup - krivci se brzo nađu, a sa njihove gotovo nikad. Kako će se kazniti ubice dva policajca u Muhovcu? - ogorčen je Petar, jedan od starosedelaca Bujanovca, koji ipak prezime ne da za novine.

Jedan od najvažnijih zahteva Srba iz Bujanovca državnim organima je da se konačno rasvetli "slučaj Velikog Trnovca", od toga koliko ima stanovnika, do utvrđivanja činjenica oko onoga o čemu se (polu)javno govori - trgovini drogom i oružjem.

Koliko je organizacija zajedničkog života mogućna u gradu u kome ne postoji minimalno uzajamno poverenje, gde godinama unazad nije zabeležen ni jedan mešovit brak, gde hrišćani i muslimani izlaze u strogo različite kafiće?

Nevladina organizacija "Susedi za mir" otvorila je nedavno kancelarije u Bujanovcu serijom predavanja na temu žena i zdravlje. Osnovna ideja je bila okupljanje žena svih doba, vera i nacija, bar kad je u pitanju jedna od retkih zajedničkih muka, prevencija modernih bolesti - raka, infarkta, psihičkih oboljenja i gojaznosti. Iako su "Susedi za mir" počeli da rade pre nepunih mesec dana, interesovanje žena i sa srpske i šiptarske strane je, kako kažu u organizaciji, "solidno", a poziv za dolazak na predavanja emituje se na radio stanicama na srpskom i albanskom jeziku.

U isto vreme i na istom mestu Srbi i Albanci se nalaze jedino na gradskoj pijaci. Na tezgama se mešaju različita roba, obuća, odeća, hrana i zeleniš. Paprika i paradajz su po 20 dinara, jaja od 100 do 170 po kartonu, jer se ne prodaju na komad. Prodavci prehrambenih proizvoda su uglavnom Srbi, kupci - uglavnom Šiptari. Oni imaju prepoznatljiv "gastarbajterski sindrom": kupuju na veliko i ne pitaju šta košta.

Pošto su brojni Šiptari na privremenom radu po zemljama Evropske unije, nisu ih mnogo ekonomski pogodili blokada, sankcije i siromašenje. Za razliku od Srba, koje su pritisle i mnoge izbeglice s Kosmeta. I nemaština. I psihološki pritisak da će kad-tad morati da se sele na sever s "poslednje - ili prve - adrese tzv. velike Albanije".

SLAĐANA MAJDAK


vesti po rubrikama

^dosije

14:20h

Jug Srbije: Albanci i Srbi u psihološkom ratu

 



FastCounter by LinkExchange