[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 20. avgust 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

19. Aug 2001 16:15 (GMT+01:00)

Sve je veći strah od života u Srbiji, nada, bes, gnev i tuga... kao sedativi

Otvoreni prelom duše

Po mnogim istraživanjima, strah zbog egzistencije, posebno strah od bolesti, vodeći strah naše populacije. Pri tome se ne misli na duže staze. Zaboravljeni su uglavnom strahovi od osiromašenog uranijuma i drugih toksičnih materija, koji su bili česti u doba i neposredno po bombardovanju

Ni u najsređenijoj državi na svetu nije baš lako uhvatiti se u koštac sa životom, a kamoli u Srbiji, u kojoj smo toliko dugo u "klinču" da počinjemo da gubimo nadu da ćemo se ikad iščupati iz neugodnog zagrljaja i konačno početi da dišemo punim plućima. Hteli smo promene - dobili smo ih, ali ne onako kako smo želeli, čuje se na svakom koraku, na pijaci, u prevozu, na poslu... Naravno, reakcije su mnogo žešće, i uz upotrebu gomile "ružnih" reči na račun nove vlasti, koja, nažalost, ne prestaje da iznenađuje svojim potezima i prepucavanjima, podstičući stalno ključanje emocija.

Smrtnost sve veća

- U Beogradu se poslednjih godina povećava broj umrlih. Od 1991. do 2000. smrtnost je porasla za četvrtinu - dok su pre jedne decenije umrla 14.824 Beograđanina, taj broj se u 2000. popeo na 19.758. Među njima je više od 90 odsto onih koji su stariji od 50 godina. U Zavodu upozoravaju na pad nataliteta i na činjenicu da stanovništvo Beograda postaje sve starije. Promena u dijagnozama uzroka smrti nema za poslednjih 10 godina - na prva dva mesta su i dalje bolesti krvotoka i tumori. Broj novoobolelih od malignih neoplazmi porastao je za skoro tri puta...

Gde god se okreneš, puno je izlivene žuči, besa, ali i straha od sutrašnjice. Poslednje uporedne analize istraživača od autoriteta pokazale su da strah od života u Srbiji raste, pojačava se zabrinutost, splašnjava nada, uzmiče ravnodušnost, a polako gubi vera u bolje sutra.
- Kad bi me sad neko pitao da li bi mi bilo žao da umrem, bez razmišljanja bih rekla ne - priča Zorana, žena u najboljim srednjim godinama, koja bi po svim spoljašnjim, statusnim obeležjima mogla da se smatra uspešnom u svakom pogledu. Ima sina, muža, kuću, karijeru, udoban život.

Tako bih mogao da odgovorim i ja, nadovezuje se 26-godišnji Milan, koji se sam izdržava još od srednje škole. A čovek nikad ne bi mogao da pomisli da neko ko tako vedro deluje može da bude takav pesimista.

Šta može da se učini u datim okolnostima i kako objasniti sve ovo što se dešava? Hoće li strah od života u Srbiji i dalje rasti na račun nade?
- Neminovnost promena, njihova šokantnost i ubrzanost, čini ih teško razumljivim i teško prihvatljivim. Naše sposobnosti prilagođavanja su često prevaziđene, što stvara negativna osećanja, među kojima je često strah vodeći. Ne zaboravimo da je glavni zahtev mase ljudi na demonstracijama septembra i oktobra prošle godine bio da nas novi predsednik izvede iz "ludnice". Mi jesmo izašli iz društva obaveznih i jedinih istina, ali smo uplovili u vreme neizvesnosti. Strepnju povećava i činjenica, već viđenog, strah od raspada koalicije koja nam je probudila nadu u bolji život i to u trenutku kada još nisu obrazovane institucije na kojima društvo počiva, s teško predvidljivim posledicama - objašnjava prof. dr Milan Popović, neuropsihijatar.

On ukazuje da je, po mnogim istraživanjima, strah zbog egzistencije, posebno strah od bolesti, vodeći strah naše populacije. Pri tome se ne misli na duže staze. Zaboravljeni su uglavnom strahovi od osiromašenog uranijuma i drugih toksičnih materija, koji su bili česti u doba i neposredno po bombardovanju.
- Ratovi i beda učinili su da se ugrozi sudbina više generacija mladih, od kojih neki ispoljavaju do sada neviđenu destruktivnu agresiju, nepoznate oblike kriminala kod nas. Ovo povećava strah od nasilja. Te surove pojedince, koje je psihoanalitičar Bolbi nazvao "mladim vukovima", stvorili smo mi stariji i dužni smo da im pomognemo. To nije lako, jer se ne radi o rehabilitaciji, povratku na ranije postojeće, već o izgradnji propuštenog, novog, i to kada mu vreme nije, s obzirom na to da su odmakle godine života - upozorava dr Popović, uz opasku da je mladima više potrebna, od ma kakve psihološke pomoći, mogućnost da se zaposle - jer bez ekonomske samostalnosti nema pune zrelosti.

U svakodnevici koju živimo sve češće i sve više se gube osobine na koje smo svojevremeno bili jako ponosni i poznati u svetu - ljubaznost, gostoprimstvo, solidarnost, briga za najbliže... te emocije kao da se tope pod naletom nemaštine i neizvesnosti.
- Beda čini da surovi zakoni Sparte preovlađuju. Tri generacijske porodice s babama i dedama često još žive zajedno, prisilno, iz ekonomskih razloga. U toku bombardovanja, radeći u grupi psihologa i psihijatara sa psihotraumatizovanima, uočio sam da su mnoge porodice bile spremne da predaju svoje stare i hronično bolesne na dalje staranje socijalnim i zdravstvenim službama, to jest da ih odbace. Stari su to doživljavali kao svojevrsni lapot, kao dokaz da su nepoželjni i nevoljeni, što je dovodilo do tzv. separacionih strahova, i ne samo do toga. Po, mnogim izveštajima, broj samoubistava među usamljenim starcima, posebno izbeglicama, raste poslednjih godina.

Ratovi i strahovi

Mnogi su čvrsto ubeđeni da su bombardovanje i ratovi u "kojima nismo učestvovali" uzrok povećanja stope smrtnosti i oboljevanja od najtežih bolesti. Ljubinka Marčetić, iz Zavoda za zaštitu zdravlja Beograd, tvrdi da je još rano izvlačiti takve zaključke. Za takvo zaključivanje neophodna je vremenska distanca i ciljano i ozbiljno pripremljeno istraživanje.

Po mišljenju prof. dr Jelene Vlajković, psihologa, ljudi kod nas još ne mogu da shvate da ne mogu da se dogode promene, a da pri tome sve ostane isto. Ne mogu fabrike i dalje da smiruju radnike polutkama i da i dalje opstaju preduzeća i fabrike sa radnicima koji su na plaćenim odmorima...
- Postoji i strah da će se nova vlast na ružan način raspasti, da će to dovesti do gubitka ravnoteže i da ćemo se zbog toga suočiti s jednom nestabilnom političkom situacijom. Mislim da bi tu vrstu strahova mogli da ublaže ljudi koji su na vlasti time što bi se i oni menjali, tako što bi vladali i rukovodili zemljom van politikantskih obračuna i podmetanja. Od njih se očekuje da budu svesni trenutka u kome se nalazimo i sopstvene uloge u svemu. Strahovi od raspada vlasti koja je iznela promene pojačani su i time što su u mnogim segmentima stvari ostale iste - analizira dr Vlajković.

Ljudi su besni, imaju sve kraće fitilje, a količina nelagode koju imaju u sebi zbog onoga što je bilo i što se sad dešava, počinje da raste...
- Svi smo umorni, jer već 10 godina živimo u stresnim okolnostima, prosto je reč o zamoru materijala, drugo, nema više straha od ispoljavanja besa, a razloga za gnev ima veoma mnogo. I takođe, samo čuvanje nekih ljuštura bivšeg režima i bivših ljudi, čini mi se da dodatno pojačava bes. Mislim da bi nova vlast trebalo da bude ponosna što su ljudi vrlo brzo počeli da se bune, a čuvena rečenica "zašto ste do sada ćutali, a sad se bunite", u stvari pokazuje da vlast nije shvatila da se nešto zaista promenilo. Ili bi sad hteli da zamrznu stanje. Mislim da to što ljudi bez zazora pokazuju da se ne slažu, treba da bude kompliment novoj vlasti - smatra dr Vlajković.

Strepnja kao pokretač

Strahovima kraja nema. Rečeno je da je Bog prvo na zemlji stvorio strah. Strahovi su i signal da treba nešto preduzeti. Sartr kaže da treba prevazići strepnju delajući. Svakako, prethodno uzroke strahova treba privesti ka svesti, artikulisati ih, jer guranje strahova pod tepih je kratkog daha. Drugim rečima, strepnja je potrebna da bi se ljudski duh pobunio i razrešio je kroz njeno osvešćenje - smatra prof. dr Milan Popović.

Na pitanje da li su ovakvi "lomovi" uobičajeni na prelasku iz starog u novi društveni i vrednosni sistem, ona kaže da jesu i da je takav period zapravo poluga napretka.
- Ti "lomovi" su veliki na prelazu, ali su jako potentni jer se u tim periodima odvijaju najznačajnije promene koje kasnije donose dobro celokupnoj zajednici. U mirnim periodima nema tog skoka napred. Ovo je izvanredna situacija koja može da bude dobra za sve nas, za celu državu, pokretačka snaga da se krene napred. Ovako uzburkani periodi jesu vrlo neprijatni, jer znače i gubitak ustaljene sigurnosti, ali sa druge strane, oni su motor za promene, jer svaka kriza može da bude i rizik i šansa - kaže dr Vlajković, koja je doktorirala na problemu životnih kriza.

Na nama je sad da iskoristimo šansu. Evolucioni razvoj se odvija u jednom kratkotrajnom periodu, vrlo uzburkanom, koji se u evoluciji zove period "munje". Do najvećih revolucionarnih promena se dolazi upravo u trenutku kad su neki stari obrasci istrošeni a novi se još ne znaju. Mi se sad nalazimo u jednom takvom periodu, koji nije nimalo lak. I zato se nerviramo. I čekamo "munju".

Prema mišljenju dr Zorana Ilića, psihijatra u Institutu za mentalno zdravlje, mi upravo prolazimo kroz fazu otrežnjenja od svega što nam se desilo i sad treba da organizujemo svoje male živote, baveći se samo onim stvarima na koje možemo da utičemo.

On ocenjuje da sada u ljudima dominira strah, agresivnost i tuga. I bes. Ali, kaže da smatra da se osim posttraumatskog stresnog poremećaja nije pojavilo mnogo novih bolesti, niti su se psihijatrijski poremećaji u zabrinjavajućoj meri povećali.
- Voleo bih da konačno počnemo da radimo. Da svako radi svoj posao, da prestanemo da se amaterski bavimo politikom, da pustimo stvari na koje ne možemo da delujemo i da kažemo - Koštunica, Đinđić i svađe unutar DOS-a, to nije moj život. Moj život zavisi od toga, ali ja se ne bavim problemima koji ne zavise od mene. Ne bavim se rešavanjem nerešivih problema, ne želim da gubim vreme oko toga.

Primer "Zastave"

Način na koji je razrešen konflikt između Vlade i radnika u "Zastavi" pokazuje da postoji svest o potrebi da se izgradi "zdrav" način komuniciranja i pregovaranja. To što su ministri skupili "petlju" i otišli radnicima "Zastave" na "noge" je hrabar i promišljen potez, jer da nisu otišli, sada bi imali radnike koji bi govorili da i ova vlast ne vodi računa o njihovim interesima i krije se u svojim kabinetima, ocenjuje sociolog Cvejić i podvlači da je slučaj "Zastave" dobar početak iz koga se vidi kako može da se sarađuje, bez obzira na različite interese Vlade i radnika.

U praksi, svakodnevnoj, vrlo često imam ljude koji kažu: "Ja hoću da radim". I ja ga pitam, jesi li tražio posao. On kaže da jeste. Ja ga pitam kad?
- Na tri mesta sam bio i zvao i od tada nisam zvao. Ljudi odustaju. Ko hoće da radi, taj će da radi. Ovo je idealna prilika da se ljudi izvežbaju da se bore za sebe, ali borba ne podrazumeva uzimanje pendreka i tuču, borba za sebe podrazumeva korišćenje mozga. Svi imamo potrebu da zaradimo novac, ali, razmišljanje u stilu "želeo bih da radim to i to", još nikome nije donelo posao. Pravi odgovor je "na šta mogu da pristanem". Ako tako promenimo sistem rezonovanja, onda će biti posla za svakog.

Uspešan recept za preuzimanje inicijative ne može da se zamisli bez planiranja dana. Ono što razlikuje uspešnog i neuspešnog čoveka je dobra organizacija vremena.

Umorili smo se, istrošili, mnogi od nas su radili po nekoliko poslova da bi koliko-toliko normalno živeli dok "ne stignu bolja vremena", energija se "zagubila", fitilji skratili na debljinu žileta, a živci, krhki i trošni, hteli bi bar mali tajm-aut za regeneraciju i punjenje baterija. Umesto predaha, šarolika ekipa ljudi na vlasti odlučila je da "obara ruke" i odmerava snagu. Hoće li se klatno vlasti pomeriti skroz udesno - i uticati na proizvodnju nove količine straha od budućnosti - ili će se njihanje ipak nekako usporiti, na to ne možemo da utičemo kao pojedinci. Ali zato možemo bar da pokušamo da utičemo na svoje emocije.

Olga Nikolić

 

Neće se ponoviti 2000.

Mi se sad nalazimo u fazi temeljnih promena društvenog sistema jer su se pojavili novi akteri na političkoj i društvenoj sceni. Međutim, sukobi u DOS-u i "šizofrenično" rastezanje promena u dva različita pravca, a u jednom istom političkom krugu, dovode do zastoja u procesu promena identiteta, odnosno do blokade u transformaciji kolektivnog identiteta - objašnjava aktuelne procese sociolog Slobodan Cvejić, a na pitanje da li nezadovoljstvo koje raste zbog izostanka toliko dugo željenih "opipljivih" promena može da izazove nove masovne proteste - odgovara odrečno.
Onakav društveni pokret kakav smo imali 2000. neće se ponoviti u bliskoj budućnosti, kaže, jer nema više tako jasnog cilja niti jasno profilisanog jezgra koje bi artikulisalo energiju. Sada dolazi do usložnjavanja izvora identiteta i umnožavanja društvenih grupa koje mogu da predstavljaju okvir za kolektivno delovanje, što samim tim smanjuje šanse za akciju širih razmera na nivou celog društva, ali samo pod uslovom da se proces reformi nastavi, ocenjuje mr Cvejić.


vesti po rubrikama

^dosije

16:15h

Sve je veći strah od života u Srbiji, nada, bes, gnev i tuga... kao sedativi

 



FastCounter by LinkExchange