GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Tvrdnja

Pljačka na fakultetima

Proteklih godina su roditelji pljačkani pomoću đačkih ekskurzija i rekreativne nastave, a sada se to nastavlja uz odobrenje Vlade i Ministarstva prosvete, putem izuzetno visokih školarina. Prosečna plata roditelja je 5.000 dinara, a godišnja školarina od 30.000 do 120.000 dinara. Da li vam je gospodo to dovoljno? Da li će sledeće godine školarine biti još veće? Da li vas je briga možemo li od plate obezbediti detetu još stan, hranu, knjige? Od čega će živeti ostali članovi porodice?

Za prijavu prijemnog ispita trebalo je uplatiti 1.000 dinara. Ako se na vaš fakultet prijavilo 1.800 učenika, zaradili ste 1.800.000 dinara. A šta su deca dobila? Izuzetno teške testove, valjda da bi imali što manje bodova i da bi se tako opravdale Đinđićeve reči da će svi dobri đaci proći na budžet. Ali na budžet nisu prošli ni oni s 85 bodova (na primer, Filološki fakultet) ili g. Đinđić smatra da su to već loši đaci?

Gospoda profesori su bili zauzeti pravljenjem teških testova i visokim školarinama, pa nisu imali vremena da ujednače kriterijume za budžet. Tako se dešavalo da na istom fakultetu, na jednom smeru treba 86 bodova, na drugom je dovoljno 52 boda (Filološki fakultet - engleski jezik i srpski jezik). Međutim, profesori na tom fakultetu su našli vremena da u odeljenju u Kragujevcu smanje budžet za 50 odsto u odnosu na prošlogodišnji. Gospodi iz ministarstva ne pada na pamet da bar tu reaguju kako treba. Ali, zato se lista samofinansirajućih studenata proširuje već dva puta, valjda g. Đinđiću ne smeta što će se na njoj naći i najlošiji đaci. Važno je samo pokupiti pare, a od koga ih je lakše pokupiti, ako ne od roditelja.

Ova generacija studenta vas je gospodo iz Vlade dovela na vlast. Odužili ste joj se visokim školarinama, ali odužiće se i oni vama kamenicama u nekom Kragujevcu ili bar na sledećim izborima.

Anka Milićević, samohrana majka,
Užice


Pljačka

Gde su naše penzije?

Većina penzionera filijale Slavija banke u Nišu nije primila polovinu martovskih penzija. Tačnije, samo jedna trećina penzionera ove banke dobila je svoje zaslužene pare, a za ostalih više stotina penzionera nije bilo novca!?! Socijalno osiguranje je, nema sumnje, uplatilo odgovarajuću sumu, kao i za sve penzionere u Srbiji, ali je neko od moćnika u Slavija banci podmirio svoje račune a mi ostadosmo bez novca za goli život.

Više od dva meseca čekamo novac koji je namenski uplaćen na račun ove banke radi raspodele penzionerima, ali nema nade da ga dobijemo. Nije li ovo primer klasičnog kriminala kada se penzionerima oduzima novac za hleb da bi se podmirili nečiji računi? I niko od nadležnih ne reaguje niti objašnjava zašto je do toga došlo i kako će se razrešiti. Pomozite nam bar vi objavljivanjem ovog priloga.

Blagoje Stanojević,
Niš


Pitanje

Da li su zdravstveni radnici ovce za šišanje?

Javno prepucavanje Ministarstva zdravlja i Fonda zdravstvenog osiguranja na temu ko će potpisati ugovore o nabavci lekova, da li će ih i kada biti, ko je kriv i slično, predstavlja bacanje prašine u oči zdravstvenim osiguranicima i građanima ove države. Vlada i predsednik Vlade Republike Srbije su po strani, kao da ih to ne interesuje i javno se ne oglašavaju.

Ministar, zamenik ministra i pomoćnici su bačeni u arenu da se sami bore, pa šta im bog da. Ukoliko se strasti stišaju, uspeh će se pripisati Vladi i vladajućoj politici, a ukoliko u tome ne uspeju, biće oni žrtvovani. U izbornoj kampanji, sve političke partije i koalicije su čvrsto obećavale da će građanima biti bolje i da problema s lekovima neće biti. Onome kome je narod najviše verovao, dao je poverenje i strpljivo čekao da se promene propisi i otvori pravni osnov za uredno izmirivanje doprinosa.

Vlada Republike Srbije bila je predlagač, između ostalih, i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je proglašen 16. maja 2001. godine, i koji je stupio na snagu 1. juna 2001. godine. Ovim zakonom poslodavac je obavezan na uredno i prioritetno plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, pa čak i onda kada do poslednjeg dana u narednom mesecu ne obezbedi isplatu zarada za prethodni mesec.

Ekspertski timovi Vlade su sigurno izbalansirali potrebe zdravstvenih osiguranika za lekovima koji su na pozitivnoj listi, dakle onih lekova koji se ne plaćaju ili se samo participiraju i očekivanog priliva sredstava po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje. Vlada je predložila, a Narodna skupština je usvojila, instrumente obezbeđenja primene Zakona u delu koji se odnosi na naplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje i zapretila je oštrim sankcijama (novčane kazne za poslodavca i odgovorno lice), uključujući i meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana.

Dakle, stekli su se svi uslovi koje je tražila Vlada za uredno snabdevanje lekovima. Lekova nema, a i ne zna se kada će ih biti. Doduše, ima samo onih lekova koji nisu na pozitivnoj listi, odnosno koji se plaćaju. U privatnim apotekama ima svih lekova, a ukoliko ih trenutno nema, mogu se nabaviti najduže za par dana. Ima se utisak da je ova nestašica lekova fiktivna i ima za cilj da od građana izvuče i poslednji dinar iz džepa. Šta država za uredno plaćanje doprinosa obezbeđuje zdravstvenim osiguranicima i čime ih štiti? Da li su osiguranici ovce za šišanje?

Ukoliko država nema rešenje za problem nestašice lekova, nudim rešenje za koje smatram da je korektno i u granicama dozvoljenog. Svaki osiguranik koji dobije recept za lek s pozitivne liste treba da ode u državnu apoteku i ukoliko takvog leka nema, na poleđini istog treba tražiti overu da takvog leka nema. Potom otići u privatnu apoteku i kupiti taj lek za gotov novac o čemu treba pribaviti račun. Račun predati poslodavcu koji će prilikom obračuna plaćenog računa izvršiti kompenzaciju. Ukoliko osiguranik nema novac za plaćanje leka, treba da iz privatne apoteke pribavi profakturu (predračun) po kojoj će uplatu izvršiti poslodavac i u trenutku uplate umanjenog doprinosa izvršiti kompenzaciju s Fondom uz priložen recept i račun o izvršenoj uplati.

Ostavlja se osiguranicima i javnosti na ocenu da li je ovo korektno, pravilno i pravično rešenje problema obezbeđivanja lekova. Zašto bi država imala samo pravo bez obaveza?

Bogoljub Spasojević,
Smederevo


Reagovanje

Beše li to u Sparti?

"Razmaženi penzioneri", "Glas", 15. avgust 2001.

Zanimljivo je da "ekonomski stručnjak u međunarodnim razmerama" kako samoga sebe predstavlja izvesni Stevan Rac, dr ekonomije "ne vidi razlog" zbog koga "razmaženi" penzioneri traže da im se isplaćuje svakog prvog cela penzija, pa eto, "Nezavisnost" vodi "nerazumnu" kampanju protiv PIO Srbije, a po njegovom "stručnom" mišljenju stvar je jednostavna - penzioneri treba samo da ne jedu 15 dana i ostave penziju na računu, pa će tako, prilikom sledeći isplate imati celu penziju, ako prežive.

Radi informisanja jednog tako "velikog stručnjaka" moram da odgovorim sledeće: Beše li to u Sparti?

Čini mi se da to beše u Sparti: stare ljude, koji više nisu mogli da rade, odvodili su u šumu i ostavljali s malo hrane... Divlje zveri i hladnoća su završavale teži deo posla. Moje gledište je da je to bilo i humanije i opravdanije nego ono što se danas čini s najstarijom populacijom u Srbiji. Da vas podsetim: prethodna vlast nas je bukvalno opljačkala, setite se stare devizne štednje (dinarsku niko i ne pominje, a bilo je, te dinarske, i te kako), raznih zajmova "za preporod" i državnih obveznica.

Iz penzionog fonda je novac potrošen na plaćanje svega i svačega - od kupovine helikoptera za policiju do zidanja "Sava centra". Kažu da, sada, penzionerima PIO duguje negde oko šest penzija, zajedno sa zaostatkom od prošle godine. Baš su naivni! Htela bih samo da podsetim da su, kad je o penzijama reč, teze odavno zamenjene, a zamena zakucana.

Penzioneri nisu kategorija koja prima socijalnu pomoć, kao što se to izokola plasira, nisu oni ni "na grbači radnicima", oni su državi Srbiji punih 35 ili 40 godina od svoje zarade plaćali doprinose za zdravstveni i penzioni fond čiji iznosi su efektivno bili veći nego što je iznos njihove današnje penzije. Uz to je išlo i zakonsko obećanje da će svaki radnik koji ode u punu penziju dobiti 80 procenata od plate i besplatno zdravstveno osiguranje. Zbog toga su izdvajanja od bruto plata bila enormno velika, jedno se vreme čak, izdvajalo dva puta više za doprinose nego što je iznosila neto plata. Danas, penzioneri dobijaju osmi ili deveti deo sume koja bi trebalo da bude njihova stvarna penzija prema uplati, a o lečenju u našim zdravstvenim ustanovama, o lekovima i participaciji, sada, kada im je to najpotrebnije, ne treba ni govoriti... Uz to, baš treba reći da su penzije nehumano niske i obezvređene do te mere da liče na postupak Spartanaca sa ono "malo hrane"! Zar je onda čudan toliko veliki broj samoubistava baš među penzionerima?

Dug države prema penzionerima se ne svodi samo na popunjavanje penzionog fonda raznom milostinjom koja stiže iz sveta i kapljanjem nekih jadnih uplata "privrede" koja ne radi. Obaveza države je da iz prodaje svoje imovine, ako drugačije ne može, vrati penzionerima, ali ne samo to! Dužna je da im obezbedi protivvrednost onoga što su uplaćivali za svoju starost, a ne da im udeljuje "socijalnu pomoć".

A, da, jedno vreme je bilo govora da će od prodaje državnih dobara i privatizacije deo novaca ići u Penzioni fond, to je, valjda, bila nečija predizborna propaganda, ali o tome se mudro ćuti. Izgleda da je najlakše sačekati da "zima i divlje zveri" učine svoje.

Kad je reč o novoj vlasti, znamo mi da niko nema čarobni štapić, ali se pokazalo da ni kadar koji je obećan u svim strukturama privrede i ostalim oblastima, nije baš toliko "stručan", pa nije ni čudo što mnogi misle da ona narodna "sjahao Kurta da uzjaše Murta" zvuči nekako primenjivo. Sudeći po efektima silnog truda oko "sređivanja stanja" biće da je i ona, (opet) narodna "tresla se gora, rodio se miš" istinita.

Zaista sam mislila da su nam "oni prethodni" skidali i "kožu sa leđa" i da gore biti ne može, ali nažalost, nisam bila u pravu... Htela bih da ne nabrajam, ali iskušenje je veliko, evo samo jednog primera: električna energija i bajke o potrošnji struje najaktuelnija je priča. Tu odavno nismo naivni, oni nas opet ucenjuju isključenjima i pričama o velikoj potrošnji, da bi "opravdali" enormno povećanje cena, zaboravljajući, pri tom, da tu uračunaju i decenijske namete na naše prihode kojima je finansirana elektroprivreda, ta ista čije račune danas koriste za nove takse na naše prazne džepove (je l' to opet TV pretplata?) "neki novi klinci", sve tvrdeći da to oni "štite" one koji imaju male prihode!

Pomenutom "stručnjaku u međunarodnim razmerama" predlažem da pogleda izveštaje o samoubistvima više od 1.000 "razmaženih" penzionera koji su se ubili zbog gladi, sirotinje i sramote od nemoći da učine bilo šta da poprave ono što ih je snašlo. Ako mu i tada ne bude jasno, neka traži da mu vrate pare oni sa Ekonomskog fakulteta, jer na njemu ništa nije naučio, a eto stigao je i da doktorira!

Slađana Stanojević,
Beograd