[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 25. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

24. Jul 2001 12:22 (GMT+01:00)

Reporter "Glasa" u Pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu

Nigde zločina nad Srbima

Proces ispitivanja svedoka i okolnosti dug, suđenje traje mesecima, a donošenje presude i godinu dana. Bio sam na Kosovu nekoliko meseci pred rat, ali nisam dobio informacije o zlostavljanju Srba (Denis Miler, zamenik istražitelja)

HAG - Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu i domaće pravosuđe imaju istovremenu nadležnost nad teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava počinjenim na području bivše SFRJ. Međutim, portparol glavnog haškog tužioca Florans Artman tvrdi da Haški tribunal, iako ima prioritet, nema ekskluzivitet na suđenje ratnim zločincima. Štaviše, ističe neophodnost da lokalno sudstvo preuzme deo posla oko privođenja pravdi ljudi odgovornih za ratne zločine. Ona, međutim, podseća da MKSJ može da zahteva primat pred domaćim sudovima, te može da preuzme domaće istrage u bilo kojoj fazi ako se pokaže da je to u interesu međunarodne pravde.

Šta je međunarodna pravda i kako se do nje dolazi?

Na papiru sve je jasno. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osnovan je 1993. rezolucijom SB UN, a na osnovu činjenice da Povelja UN predviđa da SB može formirati svoja pomoćna tela, čime su dovedeni u pitanje nezavisnost suda i nepristrasnost. Sud ima nadležnost samo nad privatnim licima koja su teško povredila Ženevske konvencije iz 1949, kršila zakone i običaje rata, vršila genocid i zločine protiv čovečnosti.

Plavšić na dva miliona stranica
Pretpretresna faza traje od šest do 12 meseci. U tom periodu tužilaštvo i odbrana nastavljaju da sakupljaju i dopunjavaju materijal. Vrše se preliminarna saslušavanja svedoka i daju na uvid odbrani i tužiocu dokazi koji sadrže i po nekoliko desetina hiljada stranica pisanog teksta.

Tako, u slučaju Biljane Plavšić već ima oko dva miliona stranica.

Na svakih 120 dana organizuju se statusne konferencije na kojima se informiše dokle je koji proces stigao, a potom sledi suđenje.

Posle suđenja, pretresno veće odlučuje o kazni, a na presudu se, zbog obimnosti materijala, čeka od osam meseci do godinu dana.

Uz pomoć Olge Kavran i Refika Hodžića, upoznajemo se sa organizacijskim jedinicama MKSJ koji se sastoji od sudskih veća, tužilaštva i sekretarijata. Veća se sastoje od 14 sudija raspoređenih u tri sudska i jedno žalbeno veće. Osim što sude, oni pripremaju i pravne instrumente, poput Pravilnika o postupku i dokazima, koji regulišu funkcionisanje Suda.

Tužilaštvo je, objašnjavaju nam naši sagovornici, nezavisno od SB, bilo koje države ili međunarodne organizacije, ili bilo kojih organa MKSJ.

Osoblje tužilaštva sačinjavaju iskusni policajci, stručnjaci iz oblasti kriminalistike, kriminologije, analitičari i pravnici.

Na čelu istražnog odeljenja koje okuplja 45 istražitelja je Džek Rolston, koji je sa svojim saradnicima proveo mnogo vremena na terenu.

Zamenik šefa haških istražitelja Denis Miler kaže da je njegov posao i posao njegovih kolega veoma obiman i objašnjava metodologiju rada. Primećujemo da uglavnom govori o zločinima koje su počinili Srbi i pitamo ga da li istražuju i zločine nad Srbima.

- Bio sam na Kosovu nekoliko meseci pred rat, ali nisam mogao da dobijem nikakve informacije o zločinima nad Srbima. U prištinskom Medija centru su bili ljubazni, ali sam u organima vlasti naišao na zatvorena vrata. Viza mi je istekla u decembru, a potom se dogodio Račak. Kada smo tadašnji tužilac Luiz Arbur i ja hteli da dođemo u Jugoslaviju, nije nam bilo omogućeno, pa smo dokaze o zločinima sakupljali od Albanaca koji su izbegli s Kosova za vreme bombardovanja - objašnjava Miler, koji se ovim poslom bavi od 1995. godine.

Pojašnjavajući da se i zašto se slučaj Milošević razlikuje od ostalih, naš sagovornik kaže da su događanja na Kosovu bila specifična i nabraja "incidente u kojima je u martu 1998. bilo civilnih žrtava".

- Nismo mogli da nađemo svedoke da li je bilo i ubijenih Srba - kaže Miler.

Istražitelji dokaze obično skupljaju od žrtava i svedoka i uskoro će, najavljuju, doći da istražuju i zločine koje su Albanci počinili nad kosovskim Srbima. Mada nije mogao da govori o detaljima istrage i metodologiji, Miler je rekao da imaju informacije o kriminalnim radnjama koje su pripadnici "OVK" počinili nad Srbima.

Treću organizacijsku jedinicu čini sekretarijat, čije pravosudne odgovornosti uključuju organizovanje rasprava u sudnicama, vođenje arhive, a zadužen je i za svu komunikaciju.

Suđenja, inače, počinju tek kad je optuženi fizički prisutan pred Međunarodnim sudom, a mogu da traju mesecima.

LJILJANA STALETOVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

12:22h

Reporter "Glasa" u Pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu

12:55h U dokumentu za jug Srbije piše da se naša vojska i policija moraju povući iz KBZ do kraja 2001. godine
   
   


     


FastCounter by LinkExchange