Raspadaju se države, ekonomije, brakovi i cele porodice. Puca sve kao mehur od sapunice. Više se istorija ne meri razdobljima, istorija je i jedan dan života i život - istorija u jednom danu. Ko shvati na vreme - taj živi, ostali lagano umiru u besparici, osami i opštem poniženju.

Ponižen, uzoran radnik, čovek mislilac, supruga i majka, časna devojka. Oni koji su shvatili da je istorija dan života. Oni ne odgonetaju život, oni ga naprosto žive - punim plućima. Na zimovanjima, letovanjima, po restoranima - biznismeni, bogatstvo stekli, sebe izgubili, pokušavaju da se nađu. NJihove supruge sede kod kuće, odgajaju decu i mire se sa sudbinom jer nemaju izbora. Pored njih napirlitane dame, dobro osmišljenih projekata za apsorpciju "viška" njihovog kapitala. Dakako uživaju, stid davno zaboravljena kategorija. U njihovim kandžama sapliću se oni čiji višak adrenalina isključuje svaku razumnu opciju i reakciju. Od njih zavisi početak i kraj igre. Poznajem čoveka koga je neka Milja - inspektorka "odradila" za kratko vreme, taman toliko da može kupiti stančić od ciglo sedamdesetak kvadrata (a možda to i nije sve). Još ako joj pođe za rukom da usput stekne i muža, eto zgode. I ako ne, nikom ništa. Na poslu dama sigurna i uvažena, sa pozicija novca to se stiče, zar ne? I, ko je sad tu lud, i šta smrdi, a šta miriše? I znamo li, zapravo, zašto dajemo šansu takvima i koje vreme treba da ih potisne? Učinimo da to bude ovo vreme sadašnje i vreme buduće, vratimo se moralu i porodici, žigošimo takve, a ne prislanjajmo se uz njih da bi izostali. Stvarajmo za pokolenja nove temelje vremena u kome će se vrednosti prepoznati, a mi biti uzor svojoj deci.

I na kraju, zaključite sami, šta je "zagadilo i pokvarilo" ovaj svet?

Nina Milin, dipl. inž., Novi Sad

Minuše sve zavrzlame vezane za upis u srednje škole i fakultete. Pripreme i polaganje prijemnog, zebnja đaka, roditelja, rodbine. Gde i kako, svi pod stresom i u stalnom strahu godinama. I kada sa tolikom brigom i mukom završe, postavlja se pitanje šta dalje, hoće li biti posla, plate, hoće li naša zamorena deca, ako im se ukaže prilika, uprkos tolikom "školovanju", umeti da se snađu u metežu koji se zove život. Primeri pokazuju da su prilagodljivost i drskost "isplativiji" od primerenosti i znanja.

Ako hoćemo takvu decu i takvo društvo, nastavimo po starom sistemu autoritativnog vaspitanja i obrazovanja. Ako, pak, želimo nešto da menjamo, krajnje je vreme.

Dajmo šansu pameti, ideji, dobrom čoveku, srcu, jer samo tako daćemo šansu svojoj deci. A ideja je tu, nadohvat ruke. Ko je slušao izlaganje gđe Milice Novković, profesora jugoslovenske i svetske književnosti, autora "Porodičnog bukvara" i sledbenika ideje "nove škole", biće mu jasno o čemu je reč.

Žena i majka, pedagog koji ima dušu i poznaje dušu, želi da nas usreći, da pomogne da naša školovana, a već zalutala deca nađu put, a ona koju očekujemo, nikad da ne zalutaju.

Zvuči bajkovito na brdovitom Balkanu. Ali i realno. Imamo veliko, a uspavano srce i otvorenu dušu. Probudimo ga i očistimo se. Na temelju ideje "nove škole" profesora Petra Savića primenila bi se metodologija stvaralačkog vaspitanja u kome bi dete bilo subjekat koji bez prinude dobija izvorne nagone za učenjem koji se nadograđuju samo radom, samoučenjem i samovaspitanjem. U naše domove vratili bi se mir i harmonija, davno narušeni. Principi života bili bi visokomoralni i humani.

Ako želimo da smo posebni, a takvima se kroz istoriju prikazujemo, budimo to na izvoru života, pokažimo svetu da nešto zaista i imamo svoje. Budimo za primer i njima, jer ako im je išta potrebno, to je odgovor na pitanje kako spasiti svoju izgubljenu mladost.

Dovoljno smo pametni da umemo pomiriti ono što nalaže politika putem igre i diplomatije i ono što je suštinsko i temeljno pitanje našeg obrazovanja i naše budućnosti, koja će nam se kroz obrazovanje otvarati.

Nova škola, nove ideje, pozitivne emocije, novi život. Tek tada ćemo, uistinu, nešto pomeriti i promeniti. Budimo za!

S poštovanjem,
Mira Milošević, dipl. inž., Novi Sad

Šok i šlog bi dobili radnici tek uvidom u poslovnu dokumentaciju o trošenju kredita dobijenih od poslovnih banaka na osnovu primarne emisije

Iznenađen sam člankom "Profiteri prosto ne veruju da su dužni" i komentarima direktora, iz kojih proizlazi da su oni potpuno neupućeni u priliv novčanih sredstava svojih firmi.

Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić objavio je spisak NBJ o firmama koje su dužne da plate porez na ekstra dohodak i imovinu.

Prilikom objavljivanja spiska firmi guverner nije imao razloga da konsultuje firme jer su podaci objavljeni na bazi usaglašene evidencije i dokumentacije između Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka.

Ukoliko profiteri ne veruju "Dinkićevom" spisku imaju mogućnost da izvrše kontrolu svoje knjigovodstvene evidencije i uvid u priliv i datum izmirenja kratkoročnih kredita dobijenih iz sredstava primarne emisije.

Korisnici kredita iz primarne emisije su dobijali kredite po najpovoljnijim uslovima, sa najnižim kamatnim stopama. Firme koje nisu ostvarile profit iz najjeftinijih kredita, a direktori mirno gledali, ljuljuškajući se u foteljama, kako se "topi" kapital preduzeća, red je da se danas suoče sa istinom.

Nije sporno da je prodaja pojedinih proizvoda namenjena širokim narodnim masama imala kontrolisane cene (ulje, šećer, brašno, nafta, itd.). Sporno je što je vlast izazivala veštačke nestašice tih proizvoda i kontrolisanim cenama, uz pomoć direktora, omogućila da kupci deficitarnih proizvoda budu firme koje su orijentisane prema SPS-u, JUL-u i bile spremne za saradnju.

Prodajom proizvoda određenim kupcima po niskim fabričkim cenama ostvarili su profit povlašeni kupci na razlici u ceni, a preko grbače radnog naroda. Jeftino dobijeni proizvodi prodavani su po visokim cenama širokim narodnim masama. Kapital stvoren žuljevitom radničkom rukom preli se iz džepa sopstvenika u džep novokomponovanih bogataša. Direktori firmi i njihovi kupci procvetaše, a radnike i fabrike ojadiše. Nije isključeno da su NIS, "Vital" i drugi ostvarili loše poslovne rezultate.

Ko je godinama prosleđivao naftu uličnim prodavcima i ko je zarađivao na razlici u ceni? O "Delta" Holdingu ne treba komentarisati, jer dug vek njihovog postojanja i velelepne građevine govore o njihovoj "sposobnosti".

Ukoliko neko godinama nije bio dobar domaćin kuće, pare trošio bez kontrole, pretvarao u devize, a devize iznosio van zemlje na posebne devizne račune, prodavao robu, a naplaćivao posle godinu dana ili je nije nikada ostvario, profit nije mogao ni da ostvari.

Zahuktaše se do usijanja mašine u firmama koje proizvode deficitarne proizvode (ulje, mleko, brašno...), ali para za radnički džep nema. Gde su pare?

Beda zakuca na vrata vrednih radnika, otera ih na buvlju pijacu. Moćnici agituju i unose pometnju među radnike jer treba prikriti kriminalne radnje i zadržati stečeno bogatstvo na znoju i muci svog naroda. "Dinkićev spisak" treba pohvaliti jer je istinit i hrabar, a radnicima pružiti dokaze ko ih je ojadio, pa ne bi izvukli najdeblji kraj ministri, već oni koji su doveli do kraja, možda bude i ministara među njima.

S poštovanjem,
Vukašin Lazarević, Kraljevo

P. S. Posebno će me obradovati ako objavite dopis, jer sam vaš stalni čitalac i sve više uviđam da zbog vešte agitacije SPS-a, JUL-a i SRS-a narodu nije lako da sagleda ko su glavni krivci za mnoge stvari i ko je bio eksploatisan.