[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 19. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

18. Jul 2001 18:22 (GMT+01:00)

Reporter "Glasa" sa Požarevljanima zaljubljenim u sportsko pilotiranje

Kupiš avion i miran si

Škola pilotiranja košta 7500 hiljada maraka, a avion 50.000

U Požarevcu vlada prava pomama za privatnim avionima, a imamo i jednu od najatraktivnijih pista - kaže za "Glas" Zoran Ilić, diplomirani vazduhoplovni inženjer, profesionalni pilot i instruktor Aerokluba "Ljubiša Veličković" u Požarevcu. On dodaje da u Požarevcu ima 50 članova Aerokluba, desetak aktivnih pilota i tri sportska aviona. Kupiš avion i miran si...

Požarevac ima dugu tradiciju vazduhoplovstva. Ovaj grad je prvi na Balkanu imao pilotsku školu. Bilo je to 1915. godine u Kraljevini Srbiji. Tada je Požarevac imao i aerodrom, pored nekadašnje železničke stanice. Međutim, posle Drugog svetskog rata vazduhoplovne aktivnosti lagano su se gasile. Vazduhoplovstvo se svodilo na obučavanje jedriličara i padobranaca. Na kraju ostala je samo modelarska sekcija. Aeroklub je ugašen 1976. godine. Tako je bilo sve do 1992. godine, kada je Zoran Ilić, naš sagovornik, osnovao Aeroklub Cepelin. Vlasti nisu omogućavale razvoj ovog kluba, pa su se njegovi članovi dovijali kako su znali i umeli. Klub je nekoliko puta menjao naziv. Danas nosi ime generala Ljubiše Veličkovića, bivšeg komandanta RV i PVO, iskusnog pilota, koji je poginuo tokom NATO bombardovanja.

Jeftinije od "mercedesa"
- Ako ne treba imati zamrzivač u kući, onda nije potreban ni avion u hangaru. Sportski avion štedi i novac i vreme. Avion je jeftiniji od novog mercedesa. Za ovaj automobil treba odvojiti od 70 do 300 hiljada maraka, a sportski avion košta ispod 50 hiljada. Požarevljani do Tivta mercedesom stižu najmanje za šest sati naporne vožnje. Kada je reč o JAT-ovim avionima, izgubljeno vreme skoro da je isto. Putovanje iz Požarevca do Surčina traje oko sat i po, zatim gubi se oko dva sata za obavezno čekiranje karata, a sama vožnja traje 35 minuta. To je ukupno oko četiri sata bačenog vremena. Iz Kostolca do Tivta pajper leti dva sata. A poslovni ljudi znaju šta to znači - objašnjava Ilić.

Ipak, interesovanje za sportsko pilotiranje naglo je poraslo u proteklih šest meseci. Sve više je onih koji žele da se oprobaju u kokpitu i polete u nebo. Zato Aeroklub obezbeđuje i školovanje pilota od privatnih do dobijanja dozvola na saobraćajnom nivou. Status ovih dozvola sličan je vozačkim dozvolama u drumskom saobraćaju. Škola košta sedam i po hiljada maraka, a traje od tri meseca do dve godine, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti polaznika (oni sa tanjim novčanicima ne uplaćuju odmah sav novac). Obučavaju se na avionima opštih kategorija, težine do 1.500 kilograma. Tri požarevačka pilota već imaju svoje avione "pajpere" i "cesne". Instruktor Zoran Ilić kaže da je Aeroklub u pregovorima za kupovinu još dva aviona.

Pista i hangari su na aerodromu u Kostolcu, udaljenom petnaestak kilometara od Požarevca. Kostolački aerodrom je na obali Dunava, kod motela "Dunavski dragulj". Pista je na zemljištu JP "Kopovi Kostolac", na bivšoj deponiji pepela, pored privatnog preduzeća "Elektro metal".

- Nismo imali aerodrom do pre tri godine. Troškovi su bili mnogo veći jer smo morali da polećemo sa aerodroma u Nišu, Trsteniku, Kraljevu... Kada smo 1995. godine osnovali Aeroklub Kostolac, Miroslav Janković i Slobodan Andrejić, tadašnji direktori JP Kopovi i TE Kostolac rekli su nam: "Odaberite lokaciju u Kostolcu, i tu će vam biti dozvoljeno da napravite aerodrom". Tako je i bilo. Odabrali smo i dobili na korišćenje pepelište kod kopova. Ljubitelji vazduhoplovstva iz Požarevca i Kostolca pomogli su nam da oplemenimo pepelište. Nasuli smo zemlju. Danas je to prelepa oaza na obali Dunava. Uzletište je završeno 1998. godine, a kasnije, registrovali smo ga kao aerodrom. Sletanje na našu pistu je veliki izazov i atrakcija za sve pilote. Naime, da bi sleteli, piloti moraju da prilaze pisti preko Dunava, a to nalikuje sletanju na nosač aviona. Takva pista ne postoji u Evropi. Međutim, želja da se aerodrom napravi i u Požarevcu ne jenjava. U svetu je postalo sasvim normalno ići na posao avionom. Jedino je kod nas to još luksuz. Naravno da ne mogu svi imati avione, ali svi nemaju ni dobre automobile. Ako hoćemo u Evropu, onda moramo da pratimo svetski trend. A pratićemo ga dovoljno dobro ako štedimo novac i vreme. To sportski avioni omogućavaju. Nadamo se da će sadašnja gradska vlast imati sluha za vazduhoplovstvo. Ljudi koji ne poznaju dovoljno mogućnosti avijacije, ne znaju da nije reč samo o hobiju, već je to jedna usko stručna delatnost koja doprinosi razvitku celokupne privrede.

VERICA MIKIĆ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

17:05h Vodni resursi po Srbiji: Crne zmije pijuckaju vodu
18:05h Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević u Starom dvoru
18:22h Reporter "Glasa" sa Požarevljanima zaljubljenim u sportsko pilotiranje
18:50h Dnevnik vođe novosadske rok grupe "Zbogom Brus Li" sa splavarenja Limom
19:00h Šeron Stoun uživa u porodičnoj sreći: Seksi majka
   
 


     


FastCounter by LinkExchange