[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 19. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

18. Jul 2001 19:02 (GMT+01:00)

GLAS ekskluzivno

Milošević u okružnom zatvoru (8)

HTEO DA ISELI ZATVOR IZ POŽAREVCA

Iz knjige Dragiše Blanuše

Razgovor pritvorenika Miloševića i episkopa Amfilohija se nastavio o večitim srpskim podelama, o tome da nam velike sile u istoriji nisu bile sklone Drugog dana praznika u Okružnom zatvoru je bilo takođe veoma mirno. Ustao je oko 9.20, šetao po sobi, a u 10 je otišao u šetnju do 11.45. Posetile su ga supruga Mirjana i ćerka Marija, a najviše su razgovarali o rodbini u Požarevcu, zajedničkim prijateljima i sinu Marku.

Ne znam zašto, ali setih se da mi je pre nekoliko dana ispričao zašto je knez Miloš pravio zatvor u Požarevcu. Navodno, da bi, ako bude na robiji, bio bliži svojoj deci. Milošević je dodao:

- A ja sam hteo da iselim taj zatvor iz Požarevca.

Zaustio sam da ga pitam da li zna zašto je Nikola Pašić davao novac za bolji izgled zatvora, a ne škola. Kad su Pašića pitali zašto to čini, zar nije bolje da deca uče u lepšim uslovima, odgovorio je:

- Ulažemo u zatvore zato što se mi možemo sutra naći u njima.

Da me ne bi pogrešno shvatio, ovu epizodu mu nisam ispričao.

Prvi put posle 40 dana od pritvaranja Slobodana Miloševića pojavio s i bivši dugogodišnji predsednik Vlade Srbije i njegov dugogodišnji lični prijatelj Mirko Marjanović. Prvo ga je pitao za zdravlje, a onda mu je rekao da se i sam ne oseća baš najbolje, da ima povišen šećer i da prima insulin. Rekao mu je da je i dalje direktor „Progresa" koji, uprkos svemu, veoma dobro radi. Razgovarali su i o listu „24 časa" i složili se da novine moraju što pre da izađu u javnost. Zatim su na redu bile partijske teme, a Marjanović je napomenuo da u partiji vlada potpuno jedinstvo.

Pojavio se, nešto kasnije, i advokat Toma Fila, ispričao mu utiske iz Haga i rekao da je za haške i berlinske novine dao intervjue.

O porodičnoj situaciji i toga dana Milošević je razgovarao sa suprugom i ćerkom.

Istog dana Miloševića su prilikom redovnog obilaska i kontrole zatvora posetile sudije iz Okružnog suda u Beogradu na čelu sa predsednicom Vidom Petrović Škero. Pitali su ga da li ima primedbi, a on je odgovorio da na stražare, uslove u zatvoru ni na ishranu nema nikakvih primedbi, ali da ima na sud i tužilaštvo - zbog čega je uopšte u pritvoru.

Subotnje pre podne 12. maja Milošević je proveo u ispunjavanju obaveza iz Pravilnika o kućnom redu, a u podne su došle u uobičajenu posetu supruga Mirjana i ćerka Marija sa tri vozila. U jednom BMV je bila Mirjana, u drugom Marija, a u džipu su bili ljudi iz njihovog obezbeđenja. Pričali su o njegovom zdravstvenom stanju. Milošević se pohvalio da se oseća bolje nego ranije, a da mu je doktor merio pritisak i radio EKG i da je sve u redu.

Od 10.15 do 10.35 u posetu pritvoreniku Slobodanu Miloševiću došao je visoki crkveni velikodostojnik - episkop crnogorsko-primorski Amfilohije. NJemu se nije obratio sa „zdravo druže Amfilohije" kao što je to učinio prilikom posete Hilandaru devedesetih godina, kada je igumana Pajsija pozdravio sa „zdravo druže igumane", već mu se veoma obradovao i tri puta poljubio. Koliko je meni poznato, Milošević nije tražio posetu episkopa Amfilohija. Razgovor između njih tekao je ovako:

- Drago mi je što vas vidim, a iskreno mi je žao što se ranije nismo sreli.

Amfilohije odgovori:

- Zahvaljujem sudu što mi je omogućio da vas posetim.

Episkop Amfilohije ga je, zatim pitao kakvog je zdravlja i kako mu je u zatvoru, da li mu šta treba?

Milošević mu je odgovorio da je u suštini dobro, da mu je duh zdrav, da je psihički stabilan, a da se u ovakvim situacijama preko pojedinih tegoba prelazi.

Milošević je potom njega upitao za zdravlje, a onda je jednog trenutka rekao:

- Imate lepu panagiju (ukrasni lanac koji se nosi preko mantije).

Episkop Amfilohije mu je odgovorio da mu je ta panagija vrlo draga jer ju je dobio u Americi.

Potom se Milošević interesovao za stanje u Crnoj Gori, da li se narod vraća crkvi, a raspitivao se i o crnogorskoj crkvi raspopa Dedeića.

Episkop mu je odgovorio da je u Crnoj Gori narod podeljen, da ni sam ne zna gde će, ali da se ljudi ipak vraćaju Bogu i crkvi. Jednog momenta je konstatovao:

- Bojim se da je crnogorski režim duboko zagazio u separatizam.

Razgovor se nastavio o večitim srpskim podelama, o tome da nam politika velikih sila tokom istorije nije bila naklonjena, o tome da smo stalno kroz istoriju „morali ljudske glave da prinosimo kao dokaz naše poniznosti i odanosti od Jovana Vladimira preko cara Lazara i Karađorđa, pa evo opet sada. Poznato Vam je da je knjaz Miloš sultanu u Stambolu poslao Karađorđevu glavu punjenu slamom. Da bismo sačuvali državu, uvek smo morali jednu glavu da dajemo. Mi na bojnom polju uvek dobijamo, a za stolom gubimo".

Milošević je rekao:

- Sve je kao u „Gorskom vijencu" pa je citirao pojedine stihove.

Amfilohije je za crnogorskog raspopa Dedeića rekao da je čist produkt crnogorskog režima i da ga je stvorio liberal Slavko Perović sa vrlo jasnim ciljem.

Milošević je primetio da je kroz istorijske vrtloge i izazove državu jako teško sačuvati i ispričao epizodu iz 1991. godine kada se sreo sa makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim koji mu je rekao:

- Mi Makedonci smo državotvoran narod i sada je pogodan trenutak da stvorimo svoju državu (aludirajući na otcepljenje od tadašnje SFRJ).

Milošević mu je rekao da vodi računa o tome da se države teško sačuvaju, a još brže nestaju, rekavši:

- Eto, te iste Makedonce niko nije još priznao, još ih nazivaju bivša jugoslovenska republika. Zapadu su dali sve: dušu, baze, aerodrome, nebo i zemlju.

U daljem razgovoru episkop Amfilohije je Miloševiću pričao o bici Crnogoraca protiv Mahmut paše Bušatlije na Krusima 1796. godine i o tome da je za života paša zaveštao svoju glavu Crnogorcima u amanet da je čuvaju u pravoslavnom hramu, a poenta je u tome da su Crnogorci pre bitke paši poručili da ako su Crnogorci u pravu, prvi metak pogodi pašu, a ako je paša u pravu da pogodi crnogorskog vojskovođu. Epilog se zna, pašina glava je sačuvana do današnjeg dana.

Na kraju razgovora episkop Amfilohije poklonio je „Novi zavet" Slobodanu Miloševiću i poželeo da se sve dobro završi kako za njega, tako i za ceo srpski narod i napomenuo da je Haški sud inkvizicija za Srbe. Na rastanku su se poljubili tri puta.

Posle odlaska advokata u uobičajenu posetu od 12 do 13.30 časova došla je supruga Mirjana Marković. Ispričao joj je o poseti episkopa Amfilohija i pohvalio se poklonom koji je dobio. Pomenuo je i razgovor sa advokatima na šta je ona ispoljila vidno nezadovoljstvo njihovim dosadašnjim radom rekavši da je do pet sati ujutro bila kod Tome File u kući sa njima. Takođe mu je rekla da je nezadovoljna radom i angažovanošću njihovih političkih istomišljenika iz SPS, i u jednom trenutku je zaključila:

- Znaš, Slobo, imam utisak da su uz nas ostali oni pravi drugovi koji nemaju šta da izgube, ni stan, ni kuću. Svi ostali samo obećavaju, ali ništa ne rade, kao da ne znaju da je azbuka političkog rada agitacija među masama.

Svoje nezadovoljstvo koje je iskazivala rečima ispoljavala je vrlo emitovano jecajući i plačući, žaleći se da je umorna, bolesna, neispavana. Pored ćaskanja o situaciji u njihovoj porodici savetovala mu je šta da čita, i upitala ga je da li mu treba nešto od knjiga. On joj je napomenuo da je poklon knjiga „Novi zavet" vrlo lepo štampana i da je u prelepom povezu.

Na njeno pitanje:

- Hoćeš li da čitaš „Novi zavet"? - usledio je doslovce odgovor:

- Ma, jok, bre!

I tog dana u šetnji pritvorenik Milošević je dugo hranio golubove, a posebno svoju golubicu.

Noć posle posete episkopa Amfilohija, imao sam utisak da je proveo nemirno. Palio je cigaretu na cigaretu, šetao po sobi, pokušavao da čita novine i knjigu, opet ustajao i šetao. Zaspao je posle ponoći. Ustao je ponovo u 4 ujutru, čitao knjigu do 6.15 i ponovo zaspao.

Razgovor sa Borom Drakulovićem, članom Izvršnog odbora SPS, počeo je u šaljivom tonu. Sve na račun treće Drakulovićeve ženidbe, a Milošević je to komentarisao:

- Ako, tako i treba, žensko je žensko.

Posle toga, u posetu su došle supruga Mirjana i snaha Milica. Milošević je ispričao s kim je bio i o čemu je razgovarao, naglasivši da advokati nisu baš bili zadovoljni stanjem koje su zatekli u SPS za koje kažu da je anemično, da su članovi atrofirali, da su takoreći bez volje...

Supruga mu je na to odgovorila da će im ona reći šta i kako treba da rade u smislu „ponoviće Slobodanove reči". Histerično i eksplozivno procedila je kroz zube: „Ima da urade to, i gotovo", snažno i sitno udarajući nogama o pod. Zatim mu je govorila koliko je ona sama aktivna u toj njihovoj stvari, da stalno ide na sastanke i da joj svakodnevno dolaze partijski prijatelji i advokati i da se dogovorila sa Ljubišom (najverovatnije Ristićem) da reorganizuju JUL.

Milošević se na to samo nasmejao i odgovorio:

- On će te najverovatnije pozvati u kafanu da tamo napravite plan o reorganizaciji JUL-a.

Na tu opasku ona je samo odmahnula rukom i napravila prilično „kiselu" grimasu. A onda je nastavila da se žali kako je umorna, da malo spava, da je željna odmora. Za razliku od juče kada je atmosfera prilikom posete bila prilično mučna, posebno zbog prisustva episkopa Amfilohija, Milošević im je pričao o zatvoru, o tome da je iz novina saznao šta je sve izjavio Jezdimir Vasiljević iz bivšeg Jugoskandika.

priredio: Dragan Vlahović

Sutra: NISAM VIŠE U VAŠIM PARTIZANSKIM PRIČAMA


vesti po rubrikama

^feljton

18:30h

Lomovi u srpskom novinarstvu (8)

19:02h Milošević u okružnom zatvoru (8) iz knjige Dragiše Blanuše
   


     


FastCounter by LinkExchange