[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 19. jul 2001.

 
 
 

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

18. Jul 2001 15:20 (GMT+01:00)

Mlađan Dinkić objavio obveznike poreza na ekstra profit

"Sivim" dinarima
kupovali devize od građana

Prvi na listi sa najvećim iznosom za oporezivanje sistem NIS-a, a od privatnih firmi Karić kompanija

BEOGRAD - U protekla četiri meseca 60 stručnjaka NBJ "ulazilo je u trag" onima koji su koristeći u proteklih deset godina primarnu i sivu emisiju, kupujući povlašćeno devize po zvaničnom kursu, zatim kroz fiktivni uvoz i iznošenje para u inostranstvo, te kroz zajam za preporod Srbije ostvarili veliku dobit i postali obveznici jednokratnog poreza na ekstra profit. Uspeli su da identifikuju polovinu takvih privilegovanih korisnika, a među njima su i državna i društvena preduzeća, mešovita i privatna, pri čemu se u krugu ovih poslednjih nalaze i neka za koja do sada šira javnost nije ni čula, mada su im se vlasnici, narodski rečeno, lepo "nafatirali." Ostale će morati da razotkriju poslovne banke, s obzirom na to da neke nisu stavile na uvid kompletnu dokumentaciju, inače same mogu postati poreski obveznici po ovom osnovu. Dakle, spisak koji je juče obelodanio guverner NBJ Mlađan Dinkić, nije konačan i neke utvrđene poreske obaveze će sigurno u nastavku kontrole biti uvećane.

Ukupna identifikovana poreska osnovica teška je 4,5 milijarde maraka, dok za još 3,8 milijardi, takođe maraka, banke treba da otkriju kome su prosleđivale novac. To znači da je država bila zakinuta ravno za 8,3 milijarde maraka, a na račun, zahvaljujući upravo tome nekih danas dobrostojećih firmi ili suprotno - propalih kojima ni takva infuzija nije pomogla. Prvi na listi je NIS sa 165 miliona maraka koji će biti oporezovani, a među privatnim firmama vodi Kompanija Karić sa 114,2 miliona maraka poreske osnovice, gde doduše, po pitanju sive emisije, još do kraja nije jasno da li sve ide na dušu Karićima ili po ovom osnovu i Milanu Paniću, zbog suvlasništva nad tadašnjom Američko jugoslovenskom bankom. Na spisku se, na primer, nalazi i Galenika sa 98,2 miliona maraka poreske osnovice, mada Republička uprava javnih prihoda u postupku naplate treba da utvrdi o kom pravnom licu i koliko se radi - Galenici ili ICN-u.

Sada je red na Vladi i poreznicima
- Naplatom ovog poreza na ekstra profit baviće se Republička uprava javnih prihoda, a zakon joj daje široke mogućnosti, predviđajući uz direktne obveznike i solidarne jemce (recimo direktore i članove upravnih odbora sa ličnom imovinom), srodnike ili povezana lica, podseća Dinkić iznoseći prost primer: ako Karići ne mogu da plate, po osnovu srodničkih veza može Mišković i "Delta", naravno, ukoliko ih zakon bude kačio. U svakom slučaju, kaže guverner, NBJ je uglavnom završila svoj deo posla u okviru Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju (ostalo je još da utvrdi ko je podizao deviznu štednju pre roka) i sad je na Vladi i poreskim organima da delaju dalje. Između ostalog i da vide šta će biti sa budžetskim korisnicima i EPS-om koji su isključeni sa ovog spiska. Ne poričući da će biti teško da se od nekih obveznika, recimo javnih ili društvenih preduzeća, naplate ne male sume poreskih obaveza, guverner kaže: "Ne mešam se u naplatu. Ona je predviđena zakonom. Građani su to tražili, a poslanici izglasali."

Najviše inflatorne dobiti ostvareno je korišćenjem kredita iz primarne emisije i njihovim obezvređenim vraćanjem, gde je osnovica za oporezivanje kod utvrđenih korisnika teška više od 2,65 milijardi maraka, a kada banke budu dostavile sve podatke, inflatorna dobit će narasti na više od 4,9 milijardi maraka. Sivu emisiju koristilo je 173 privilegovanih korisnika, poreska osnovica je 675 miliona maraka, dok kod fiktivnog uvoza, što znači da su devize dobijene za njegovo avansno plaćanje a roba nikad nije ušla u zemlju ili jeste eventualno na crno, ona iznosi 510 miliona maraka. Povlašćeni koji su devize kupovali po zvaničnom kursu, dok su one na tržištu koštale znatno više, "prikupili" su razliku koja podleže jednokratnom porezu na ekstra dohodak od preko 1, 45 milijardi maraka.

Uz ove podatke guverner je objasnio tehnologiju po kojoj je, kroz ovakve operacije, ustvari funkcionisala država, naravno uz korist pojedinaca.

Recimo, u periodu od 1990. do 2000. godine NBJ je odobrila iz primarne emisije kredite u vrednosti od 36,9 milijardi maraka, od čega su korisnici vratili 26,5 milijardi, što znači da je inflatorna dobit premašila 10,3 milijardi maraka. To je najbolje objašnjenje hiperinflacije i visoke inflacije u svim tim godinama, podseća Dinkić. Od te inflatorne dobiti za finansiranje budžetskog deficita potrošeno je 4,6 milijardi maraka, dok su više od 5,7 milijardi prisvojili banke i korisnici ovih kredita. Među tim korisnicima su, pored privatnih, i preduzeća poput RTB, IMT i slična, što znači da je država na ovaj način popunjavala svoju praznu kasu i finansirala socijalni mir u neefikasnim firmama, konstatuje guverner.

Kako je trošio Marko Milošević
U kakvoj smo zemlji živeli pokazala je i kontrola poslova po osnovu "viza" kartica. Nalog za uplatu 85.828 maraka na račun "viza" kartice Marka Miloševića predstavljao je uplatu iz anonimnog izvora kojom je pokriven skoro celokupan negativni minus na računu, nastao u martu 1997. godine za samo sedam dana. U to vreme Marko Milošević je za više od 6,8 hiljada maraka kupovao u butiku Đanija Versaćea, napravio troškove od 17,8 hiljada maraka u hotelu Hilton i potrošio u rimskoj juvelirnici kod Kartijea 23,9 hiljada maraka... Neki su živeli baš lepo.

Siva emisija je, podseća Dinkić, naš izum i fenomen u svetskim okvirima, jer to znači da su ovi krediti deljeni mimo centralne banke, bez pokrića, prateće dokumentacije i potpuno nezakonito.

Narodna banka Srbije je u periodu od septembra 1990. do novembra 1993. preko posebnih računa "sive emisije" emitovala dinare u realnoj vrednosti od oko 4,7 milijardi maraka, od čega joj je vraćena realna vrednost od svega 2,2 milijarde maraka. Najvećim delom nema podataka o krajnjim korisnicima, a sve je počelo još prilikom upada Slovenije, Hrvatske i Srbije u monetarni sistem bivše SFRJ. Međutim, nastavljeno je i kada ni pomenutih ni zajedničke države više nije bilo, pa je posle najvećeg upada Srbije u monetarni sistem SFRJ teškog 3,3 milijarde maraka u avgustu 1991. Vlada Srbije donela četiri poverljive uredbe kojima je odobrila sivu emisiju i na specijalnim računima Narodne banke stvaranje posebnih deviznih rezervi Srbije.

Zvanično objašnjenje bilo je da valja obezbediti devize za uvoz energije, sirovina i lekova, a vreme je pokazalo da se nije radilo o interesu zemlje već pojedinaca iz vladajuće strukture, kaže Dinkić. Po njegovim rečima, cilj je bio što veći otkup deviza od građana, čak je postojao plan da im se iz slamarica izvuče milijarda mraka, što očito nije uspelo. U ime toga u najvećoj tajnosti određene su četiri državne banke - Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka, koje su pored redovnih porcija iz primarne emisije dobijale i novac iz sive da bi njihovi dileri kupovali devize od građana. Kasnije su im se pridružile i četiri kvazi privatne banke - Karić banka, Resavska banka, Dafiment banka i Union banka. Rezultat je da je do novembra 1993. za devizne rezerve Srbije kupljeno ukupno 570 miliona maraka, ali i to da se za ravno 375 miliona ne zna kako je potrošeno, objašnjava Dinkić.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

15:20h Mlađan Dinkić: "Sivim" dinarima kupovali devize od građana
15:34h Miodrag Tomašević, direktor RK "Beograd": Smenili me nelegalno
17:29h Slobodan Milosavljević o privatizaciji trgovačkih i turističkih preduzeća
18:56h Vlada Srbije donela paket uredbi o privatizaciji
   


     


FastCounter by LinkExchange