GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Komšije stalno prete

Predsedniku Savezne Republike
Jugoslavije dr Vojislavu Koštunici

Cenjeni gospodine predsedniče, čast mi je da Vam se obratim ovim pismom, čija je osnovna namera da, barem nakratko, skrene Vašu pažnju na ogroman problem u životu Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine, bez obzira na to da li su oni ostali na prostoru Republike Hrvatske ili su spas potražili preseljenjem u Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Povod za ovo pismo predstavlja objavljivanje imena u našem poznatom ilustrovanom nedeljniku, kao i konkretne aktivnosti koje Hrvatska preduzima sa konačnim ciljem da se svim tim licima, a i mnogim drugima koji valjano zaključuju da sasvim slučajno na takvim spiskovima nisu, onemogućava normalan život, odlazak u većinu susednih zemalja, kao i bojazan da bi njihova sigurnost u datom trenutku mogla biti ugrožena i na prostorima same SRJ.

U razdoblju od početka 1996. do sredine 1997. godine obavljao sam funkciju sekretara za pravosuđe i uprave oblastima Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, prostora poznatog i kao Sremsko-baranjska oblast. Kao što Vam je poznato Ujedinjene nacije su postavile prelaznog upravnika na imenovanom području, u vidu gospodina Žak Pol Klajna, čiji je osnovni cilj predstavljao postepeno uvođenje hrvatske administracije i propisa na prostor kojim su do tada upravljali Srbi, dakle konačno ovladavanje Hrvatske svojom međunarodno priznatom teritorijom.

Upravo jedan od razloga koji je značajno uticao na nesigurnost stanovništva, štaviše strah od uspostave hrvatske vlasti, bilo je stalno, sistematsko objavljivanje različitih lista, sa većim brojem imena, uglavnom pripadnika srpske nacionalnosti, osumnjičenih za činjenje ratnih zločina, čime se u stvari podsticalo iseljavanje.

Svestan tog problema, u više navrata sam kritikovao rad prelaznog upravnika što je rezultiralo objavljivanjem konačnog spiska od 150 lica, koja nisu obuhvaćena amnestijom, i taj spisak je izdalo Ministarstvo pravde Hrvatske i preko UNTAES-a zvanično mi ga uputilo.

Slobodan sam da Vam u prilogu ovog pisma dostavim deo prepiske između gospodina Žak Pol Klajna i mene, kako biste što jasnije videli o čemu se tada razgovaralo i kakvi rezultati su postignuti.

Očigledno je da Hrvatska grubo krši tada preuzete obaveze, date međunarodnoj zajednici i da ovo sa čime se suočavamo - hapšenja lica koja nisu na tom spisku, uz istovremeno objavljivanje novih imena, predstavlja jedan od oblika progona, kao i sprečavanja povratka ranije prognanih.

Poštovani gospodine predsedniče, jasno je kako između naše države i Republike Hrvatske treba doći do uspostavljanja boljih odnosa, svake vrste. Ipak je neshvatljivo da se niko sa naše strane ne oglašava u vezi sa krajnje agresivnim metodama, koje Hrvatska preduzima, dakle, veliki broj sadašnjih stanovnika Savezne Republike Jugoslavije ne doživljava adekvatnu zaštitu od svoje države.

Samo s rezignacijom konstatujem kako sadašnji predstavnici Srba u Hrvatskoj i sami preduzimaju veoma malo da konkretno zaštite svoje sunarodnike.

Verujem, bez obzira na obiman i težak posao koji svakodnevno obavljate, da ćete deo svoje pažnje usmeriti i ka onome što sam prethodno izneo.

Uz izraze najdubljeg poštovanja,
Vojin Šuša, advokat, Stari Banovci


Reagovanje

Ko je koga branio

"Ljotićevci marširaju Srbijom", "Glas", 15. jul 2001.

U intervjuu datom vašem listu 15. jula 2001. godine, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik SDU dr Žarko Korać naveo je niz neistina. Začuđuje nas kako to da baš on, koji je sin Jevrejke i oženjen Jevrejkom, i koji je mnogobrojne svoje studentske letnje raspuste provodio u Izraelu u kibucima, ne zna da su uoči Drugog svetskog rata, od svih Srba, najviše Jevreja spasili Ljotićevci, omogućivši im bekstvo iz Trećeg rajha na Bliski istok. Sam Dimitrije Ljotić je bio jedini Srbin, ali i jedini Evropljanin, koji je usred ondašnje porobljene Evrope digao svoj glas u odbranu Jevreja šaljući pisma Hitleru, u kojima ga opominje "da će krv nevino pobijenih Jevreja pasti na sve Nemce i njihovu decu; da iznad ovozemaljskog života i svake sile i snage - postoji Bog, koji nikad ovakav greh neće oprostiti".

Elementarno poštenje i dug jevrejskog naroda prema ljotićevcima bio bi da i u Srbiji i u Izraelu postoji bar spomenik zahvalnosti. Nažalost, gospodin Korać je posegao za starim komunističkim klevetama protiv Ljotića i ljotićevaca.

Međutim, nije on jedini Jevrejin (pošto se kod njih nacionalna pripadnost određuje po majci) koji se vlada po onoj narodnoj "šta sam ti toliko dobrog učinio da me toliko mrziš?".

Da je dao Bog da ljotićevci danas zaista marširaju Srbijom, ne bi Žarko Korać bio predsednik stranke koja se zalaže za legalizaciju lakih droga i "građanska prava" homoseksualaca, jer takva politička organizacija ne bi ni postojala, a ne bi bio ni potpredsednik Vlade, već bi se u duhu ljotićevskih načela bavio poslom koji jedino zna da radi - cedio bi bubuljice adolescentima. Širom Srbije bi svako radio posao koji zna da radi, dok bi se politikom bavili ljudi koji se u politiku razumeju, a njihov rad bi podrazumevao mnogo veću odgovornost, nego što je to danas, jer su pogreške u politici mnogo pogubnije od grešaka u bilo kojoj drugoj profesiji. U Srbiji se ne bi govorilo samo o pravima, već pre svega o obavezama, pa tek onda o pravima koja iz preuzetih obaveza proističu. I srpska država i srpska porodica bile bi jake i snažne i domaćinski uređene, pa on, kao profesor Univerziteta, ako dobro radi svoj posao, ne bi bio bez stana. U Srbiji bi vladao rad, red i disciplina, slično radu, redu i disciplini koji danas vladaju u njegovoj drugoj domovini - Izraelu, što je vredno poštovanja.

Pitamo gospodina Koraća da li neko u tradicionalnom Izraelu pomišlja na razvod braka, a kamoli na organizaciju gej parade. Naravno da ne, što je sa našeg ljotićevskog stanovišta dostojno poštovanja.

Gospodin Korać grupice skinhedsa naziva ljotićevcima, koji su nastali na Zapadu u velikim demokratijama, odakle su uvezeni zajedno sa liberalnom demokratijom, strankama i strančarenjem.

Na kraju, dužni smo da primetimo da je gospodin Korać krenuo dobrim putem dižući svoj glas upravo protiv strančarenja, kao i nekad Dimitrije Ljotić, pa ako nastavi tako, rado ćemo ga kroz koju godinu videti u svojim redovima, da zajedno marširamo Srbijom.

Ljiljana Ponjavić, glavni i odgovorni urednik lista "Nova iskra", Beograd


Pogled

Ima li istina alternativu?

Povodom tužnog vapaja za demokratijom kroz osporavanje vraćanja veronauke u škole

Pitam se da li je robot alternativa čoveku, biću ispunjenom darovima božjim, udostojenom da poseduje osobine Tvorca? Srce neozareno ljubavlju utonulo je u tamu, zaslepljene su oči telesne bez duhovnog vida! LJubav je najveća sloboda, a sloboda čovekova kojoj je majka - ljubav, obezbeđuje savršenstvo čoveka. Nauka o čoveku je božja nauka. Poistovećivanje božje nauke, koju treba pružiti na uvid roditeljima i njihovoj deci sa bilo čime dokaz je nepoznavanja te nauke. Pravo je roditelja da odluči da li će njegovo dete pohađati časove veronauke ili ne. Obaveza je države i Crkve da ovo omogući i na dostojanstven način približi svima pod jednakim uslovima!

Marica Ružić, Beograd


Mišljenje

Druga strana Trećeg programa

U četvrtoj radnoj verziji Zakona o radio-difuziji, koji inače sadrži 140 članova, glavnom i odgovornom uredniku Trećeg programa Radio Beograda Slobodanu Divljaku zasmetao je samo član 85. Divjak ili nema stav ili se slaže sa svim radikalnim i proevropskim rešenjima koje ova verzija teksta sadrži u ostalih 139 članova.

Po Divjaku, član 85 poziva na rušenje Trećeg programa. Od čoveka koji je glavni urednik 15 godina, koji je sačuvao Treći program pre i posle Osme sednice, pre i posle 5. oktobra mogla se i očekivati zavidna politička umešanost, u koju sam se ovih dana i lično uverio. Metod koji je smislio Slobodan Divjak mogao bi da uđe i u udžbenike za marketing i promocije.

Elem, Treći program nije mogao (ili hteo) da izbriše prethodni režim, ali to hoće Rade Veljanovski i nova dosovska vlast!

"Da li će taj trećeprogramski 'svet' iščeznuti hirom dosovskog Demogorgona"

"Da li će oni (intelektualci) smoći snage da ga (Treći program) spasu od osionih političko-medijskih moćnika"

"Ratnički pohod na hramove kulture"

"To je Atina u Sparti" ("Treći program u...") a ima još bisera u štampi.

Spisak akademika i intelektualca koji su digli svoj glas u odbranu Trećeg programa približava se hiljadi. Niko ne pita Radeta Veljanovskog, predsednika ekspertske grupe, članove grupe, organizatore zakonske regulative NUNS i Medija centar. Potpisi na peticiji, izlivi ogorčenja, nadmetanja u veličanju ovog programa se ređaju, a Divjak može zadovoljno da trlja ruke. Svejedno što potpisnici nisu pročitali ili nisu razumeli član 85. "Treći" je nacionalna institucija! Ko će se sada usuditi da dirne u njega i čoveka koji vodi takvu kulturnu veličinu!?

Manipulacija intelektualnom javnošću i medijima ("Glas javnosti", "Danas", "NIN"...) je uspela!

"Dirnuti Treći program znači dirnuti intelektualnu javnost Srbije"(Divjak u NIN-u). "Ostaje mučna dilema o mogućim ličnim razlozima pokretanja ove besmislene inicijative" (konstatuje novinar "Glasa").

Demanti Veljanovskog nadjačava nova buka u štampi ("Nije šija nego vrat").

Kao član radne grupe koja je pripremila radnu verziju Zakona o radio-difuziji izjavljujem da niko u radnoj grupi, pa ni Rade Veljanovski, nije doveo u pitanje bilo koji, pa ni Treći program Radio Beograda, niti je taj program bio predmet rasprave u radnoj grupi.

Ideja o ukidanju Trećeg programa (veliko "T") rodila se u glavi glavnog urednika tog programa, Slobodana Divjaka. Ako se "intelektualnoj javnosti" može oprostiti nepoznavanje ili nerazumevanje člana 85 to se nikako ne može reći za profesionalca iz Radio Beograda, kakav je Divjak.

Dakle, taj član 85, ta "giljotina" Trećeg programa glasi:

"Republički javni radiodifuzni servis obavlja delatnost na celokupnom području Republike na dva televizijska programa (koji se emituju na VHF i/ili UHF mreži) i dva radio programa (koji se emituju na dve UKT, ST mreže) u skladu sa planom radiodifuznog sistema".

Gde je u ovoj rečenici Divjak prepoznao Treći program (koji se emituje na úú mreži) a niko nije prepoznao Prvi program, Drugi program, "101" ili "202"?

Dozvoljavam potpisnicima peticije da ne razlikuju "program" od "mreže" ili program sa malim "p" i Program sa velikim "p", ali ne i Slobodanu Divjaku. On mora da zna šta je šta. U članu 85 program je napisan sa malim "p". Dakle, onako kako tendenciozno tumači "dva programa" Divjak, na isti način mogli bi da tumače i urednici Dečjeg programa, Noćnog programa, Prvog programa i tako dalje. Šta tek reći za programe "101" i "202" koji imaju "sopstvenu mrežu"?

Na jednoj FM mreži moguće je emitovati više programa, a ime programa nije bitno. I sada se Treći program emituje na drugoj FM mreži od 20 do 24 časa u nastavku Drugog programa Radio Beograda, a ta mreža nije ničim dovedena u pitanje!

Indikativno je, međutim, da su posle uspešne medijske promocije Divjaku i ekipi od 18 zaposlenih porasli apetiti, pa se zahteva da Treći program traje 24 sata dnevno! A to znači posebna FM mreža za pokrivanje Srbije. A to dalje znači stotine predajnika i repetitora.

Zakon o radio-difuziji se, pre svega, bavi brojem nacionalnih mreža zbog toga što mreža podrazumeva sistem predajnika i repetitora, što košta desetine miliona dolara i što u emitovanju troši, po slobodnoj proceni, 10-20 hiljada kilovat časova električne energije dnevno! Tome treba dodati i stotine zaposednutih radio-frekvencija na račun drugih emitera u ograničenom radio-frekvencijskom spektru.

Kao član radne grupe za izradu Zakona o radio-difuziji, potpisaću peticiju za opstanak Trećeg programa kakav je danas. Pod uslovom da moj i drugi potpisi ne budu upotrebljeni prilikom odlučivanja po konkursu za glavne urednike u RTS, a čiji se rezultati očekuju narednih dana.

Slobodan Đorić, član radne grupe za izradu zakona, Beograd

 

     


FastCounter by LinkExchange