[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 13. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

12. Jul 2001 16:00 (GMT+01:00)

GLAS istražuje

Ima li kraja patnjama porodicama nestalih Srba s Kosmeta?

Jokiće nema ko da traži

Otimani su Srbi i sa operacionog stola, s radnih mesta, njiva, silovani, ubijani. Međunarodne nevladine organizacije ni reda radi ne haju za nestale. Sada porodice rešene da na ulicama Gračanice isteraju stvari do kraja

Već treći dan zaredom, više desetina članova porodica kidnapovanih i nestalih Srba s Kosmeta protestuje u Gračanici kraj Prištine. Oni traže da se konačno rasvetle sudbine više od 1.300 njihovih najbližih koje su zarobili pripadnici terorističke "OVK". Na ulicama Gračanice, jedne od retkih preostalih srpskih enklava na Kosmetu, ljudi su razapeli šatore, rešeni da ovog puta istraju do kraja.

Višegodišnja drama kosmetskih familija i njihovih nesrećnih članova koji su pali u ruke terorista, podsetimo, započela je još krajem 1998, kad su počele prve otmice na Kosmetu. Tada je na površinskom kopu Belaćevac u Obiliću kod Prištine kidnapovano deset radnika. Ubrzo je počela prava hajka na ljude svih profila i starosti; čak je oteto više od tridesetoro dece. Netragom su nestali mnogi univerzitetski profesori, studenti, đaci, sveštenici SPC, seljaci, vojnici, policajci...

"Naša borba započela je odmah posle prvih otmica, 10. decembra 1998. na Kosmetu, kad su očajni članovi familija pešice krenuli u "Marš mira" na relaciji Orahovac - Dragobilje (mesto kod Prištine, gde se nalazio "Glavni štab OVK", prim. aut.). Ovu tužnu kolonu predvodile su majke otetih. Uputili smo se na adresu "OVK", odnosno onih koji su bili najodgovorniji za naše patnje, tražeći razgovor, ali su oni to odbili", svedoči predsednik Udruženja porodica kidnapovanih Ranko Đinović, iz Đakovice, kome je sredinom juna 1999. otet brat od strica. Krajem 1998. i početkom naredne godine, bilo je oteto više od 160 Srba.

Nejednak aršin

Nesrećne porodice se već tri godine bore za svaki detalj, svaki podatak o svojima, ali njihove akcije ne prate društvene institucije kojima je to posao. A kako vreme odmiče, nada je sve manja. Osim toga, posebno boli to što drugačiji tretman imaju nestali ne-Albanci na Kosmetu od interesovanja zapadne javnosti za sudbinu Šiptara po srpskim zatvorima.

I predsednik nemoćan

Nove vlasti, pre svih predsednik SRJ, kako to ističu porodice, znatno ozbiljnije su prišle ovom problemu, ali, zasad, bez vidljivih rezultata. Prilikom jednog razgovora s porodicama, predsednik SRJ je obećao da neće dopustiti da mu se pominje pitanje zatvorenih Albanaca u Srbiji dok ne bude rasvetljena sudbina bar jednog nestalog Srbina na Kosmetu. Međutim, samo posle nekoliko dana iz zatvora u Srbiji oslobođena je i tzv. "đakovačka grupa", osuđena za terorizam, ali ni do dana današnjeg nije rasvetljenja sudbina nijednog jedinog nestalog Srbina.

Lična stvar

Sudbina nestalih isključivo se tiče njihovih porodica i poneke humanitarne organizacije. Svet se tek s vremena na vreme, više reda radi, oglasi ovim povodom. Tako je pre nekoliko meseci tadašnji ministar inostranih poslova Velike Britanije Robin Kuk tokom posete Beogradu izjavio da će "međunarodna zajednica nastaviti s pritiskom da se reši sudbina nestalih". Međutim, nikada se taj pritisak nije vezivao za uslovljavanje albanske strane.

Posle nekoliko meseci, u trenucima kad je srpski narod na Kosmetu doživljavao egzodus neviđenih razmera, iz dana u dan se povećavao broj kidnapovanih. "Najviše ih je nestalo bez traga posle ulaska snaga Unmika i Kfora u pokrajinu, a naročito od 17. do 19. jula 1999. na području Orahovca. U nezapamćenom lovu na Srbe, najviše otmica pored Orahovačke župe, izvršeno je na centralnom Kosmetu i Pećkom okrugu. Najviše otetih, više od 75 odsto, nestalo je posle dolaska snaga Kfora i Unmika na Kosmet. Ostali su kidnapovani pre i za vreme agresije NATO na našu zemlju.

Tih dana, uz prećutni blagoslov "mirovnih snaga", ljudi su otimani na teško pojmljive načine - kradeni su sa operacionih stolova i bolesničkih postelja, iz kuća i stanova, s ulica, radnih mesta, njiva... Otmiceu pratili najmonstruozniji zločini - osokoljeni teroristi nemilosrdno su ubijali, silovali i mučili Srbe, dešavao se nezabeležen pogrom.

Posle progona srpskog stanovništva s Kosmeta, borba porodica kidnapovanih nastavljena je u mnogim gradovima zemlje gde su porodice našle utočište, a najmasovniji protesti su bili u Beogradu. Ali, žitelji prestonice pokazivali su zabrinjavajuću nezainteresovanost i inferiornost. Rodbina je pokušala da skrenu pažnju domaće i svetske javnosti. Međutim, ni više desetina mirnih i dostojanstvenih protesta ulicama Beograda, ispred parlamenata i ambasada nije urodilo plodom. Uzalud su majke, sestre, braća, deca... u potresnim kolonama, sa slikama nestalih, obilazili i obigravali oko stranih ambasada i predstavništva, državnih institucija... Za stranu javnost nisu bili zanimljivi ni kao aktuelna fotografija.

U međuvremenu je Udruženje još jednu slamku spasa potražilo u pokretanju peticije koja je nazvana "Ili životi, ili kosti". Širom SRJ građani su potpisivali zahteve za rasvetljavanje sudbine nestalih Kosovaca. U peticiji, koju je za nekoliko meseci potpisalo više od 200.000 građana, traži se da se svi kidnapovani, ukoliko su živi, odmah puste na slobodu, a ukoliko su na pravdi Boga ubijeni, da se dostojno sahrane.

Tokom marta i aprila beogradskim ulicama protestovali su pod geslom "Molitva za spas nevinih logoraša" i "Naša nada je u vašim rukama". Početkom prošlog meseca, Udruženje porodica kidnapovanih podnelo je parlamentima SRJ i Srbije predlog za usvajanje deklaracije o otetima. Početkom maja, usledio je još jedan očajnički gest - porodice su stupile u štrajk glađu ispred nekih državnih institucija, ali je ubrzo prekinut zbog kolapsa nekoliko starijih nesrećnica.

Nestali Kostići iz sela Retimlje kod Velike Hoče, njih 14 je oteto, postali su simbol stradanja Srba na Ksmetu. Porodicu Jokić (ne zna se mesto), čijih je osam članova netragom nestalo, nije imao ko da prijavi, jer su oteti svi članovi, a do oskudnih podataka o njihovom nestanku Udruženje je došlo zahvaljujući naporima sveštenstva Raško-prizrenske eparhije. Porodice otetih, iako fizički i psihički potpuno iscrpljene, ne gube nadu. Tvrde da će pravednu borbu za svoje nastaviti do poslednjeg daha i konačnog rasvetljavanja sudbine nestalih.

PETAR PAŠIĆ


vesti po rubrikama

^tema

16:00h

"Glas" istražuje: Ima li kraja patnjama porodicama nestalih Srba s Kosmeta?

16:20h

Kosta Čavoški: Sloboda bez granica

   


     


FastCounter by LinkExchange