BEOGRAD - Predsedništvo DOS-a iz Štrpca predložilo je pre dva dana da se ukine dalje finansiranje Privremenog izvršnog veća Kosova i finansiranje oko 170 Albanaca navodno zaposlenih i PIV-u, pošto niko od njih više nije u službi Saveznog komiteta ili Srbije. Pošto su Šiptari bojkotovali pokrajinske izbore nije bilo uslova za formiranje Skupštine Kosmeta i njenih organa.

Zato je Skupština Srbije 5. oktobra 1998. Godine, posle završetka vojno- policijskih operacija i razbijanja terorističkih bandi "OVK", formirala Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije. Za predsednika je imenovan Zoran Anđelković koji je iz Beograda prešao u Prištinu, gde je bio i u vreme bombardovanja. Sedam dana po formiranju PIV-a, imenovani su sekretari. Bilo je to u vreme postizanja sporazuma između Miloševića i Holbruka. Predsednik PIV-a Kosova i Metohije Zoran Anđelković u izjavi za "Glas" kaže da zbog toga odluku o rasformiranju i prestanku finansiranja Privremenog izvršnog veća ove pokrajine mogu da donesu poslanici Skupštine Republike Srbije.

		Šiptari na platnom spisku Odgovarajući na pitanje da li se na platnom spisku PIV-a nalazi i 170 Šiptara, Anđelković kaže da nikada zaposlene nije prebrojavao po nacionalnoj strukturi, ali dodaje da je brojka preuveličana. - Uprava zajedničkih poslova pokrajinskih organa postojala je od osnivanja Pokrajine. Zapošljavala je oko 200 radnika sekretarijata i Skupštine Kosova. Otkako je formiran PIV, primili smo od 15 do 20 ljudi, uglavnom sekretara i podsekretara - podseća Anđelković.

On napominje da PIV finansira i rad Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju. -U prvih šest meseci rada na osnovu plana budžeta za ovu godinu Komitet je od PIV-a dobio nešto više od četiri miliona dinara-tvrdi Anđelković. PIV je postao organ Skupštine Srbije sa sedištem u Prištini. Ali, za razliku od Izvršnog veća Vojvodine, PIV Kosova i Metohije, kao privremen organ, nije donosio zakone, već propise i samo predlagao rešenja za probleme na Kosmetu. Ovaj privremeni organ objedinjavao je rad 15 sekretarijata na čijem čelu su bili sekretari. Nabrojaćemo samo neke: sekretarijat za finansije, informisanje, obrazovanje, sport, kulturu, socijalna pitanja, zdravstvo, nacionalne zajednice…

Svi oni bili u neposrednim kontaktima sa zamenicima ili pomoćnicima republičkih ministara. Uloga sekretara bila je da vrše pritisak na pomoćnike ministara za rešavanje problema. Članovi PIV-a bili su Srbi, Crnogorci, Turci, Romi, Šiptari, Egipćani, Goranci, Mulsimani, predstavnici svih nacionalnih zajednica koji su priznavali državu Srbiju i njene zakone. Po dolasku Kfora i Unmika na Kosovo i Metohiju, juna 1999.godine PIV je ostao na Kosmetu, gde su došli i koordinatori rada državnih organa u južnoj srpskoj Pokrajini. Bez koordinatora PIV bi postao humanitarna nevladina organizacija. U tim teškim vremenima, kada su Šiptari počeli da vrše teror nad Srbima i kada je svakim danom sve teže bilo bezbedno se kretati, u Prištini je boravilo više pomoćnika ministara koji su spavali u kancelarijama PIV-a, jer je jedino tu koliko-toliko bilo bezbedno.

Predstavnici međunarodne zajednice, koji su uspostavili kontakte sa Šiptarima i njihovim liderima, nisu želeli da razgovaraju s predstavnicima vlasti u Beogradu. Kada bi i razgovarali uglavnom bi ostajali gluvi na zahteve da se stane na put nasilju nad Srbima.Članovi PIV-a i njihovih porodice, izloženi svakodnevnom teroru, bili su prinuđeni da odu iz Prištine.

Predsednik PIV-a Zoran Anđelković sa još nekoliko svojih najbližih saradnika najduže je ostao u Prištini, obilazio srpske enklave, nastojao da pomogne ljudima. Anđelković je postao čovek kome su malobrojni Srbi koji su opstali u Prištini neizmerno verovali. Jer, kada ih je većina kosmetskih političara napustila, ostao je Anđelković. Kada je postalo suviše opasno i nemoguće opstati u Prištini, prešao je u Beograd, gde se sada nalazi PIV.

Ljiljana Staletović