[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 2. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

01. Jul 2001 15:38 (GMT+01:00)

Reporteri "Glasa" na spektakularnom koncertu Zdravka Čolića pred 85.000 obožavalaca na "Marakani"

Tri sata Čoline čarolije

Histerija, đuskanje, padanje u nesvest - sve je bilo kao nekada. Oko 15 hiljada ljudi nije ušlo na stadion iako su kupili karte

- Dobro veče Beograde, drago mi je što vas vidim u tolikom broju - reče Zdravko Čolić i 85.000 ljudi na stadionu "Marakana" pade u tako dugo i željno očekivani trans! Sve bi to bilo kao kad je "Zvezda" dobila "Bajern" ili kad su "Lokice" bile jednako važna institucija kao i sam Čola, samo da nije...

Beograd, ili još bolje, Srbija, očigledno je bila željna spektakla. Posle višednevne agresivne najave svenarodne igranke (teško da se ono što se desilo na "Marakani" može nazvati koncertom), ni u snu nije bilo za očekivati da će se buljuci ljudi već u kasnim popodnevnim satima u kolonama slivati ka najvećem stadionu na Balkanu. Sve veće gradske saobraćajne "petlje" koje vode ka "Marakani" bile su prezakrčene - prepunim autobusima GSP-a, onima koji su publiku dovodili iz srpskih gradova i gradića, ali i ljudi (odnosno dece) koji su na koncert najveće SFRJ zvezde pohitali peške.

Ali, put do Raja popločan je... Bodljikavim trnjem... Ući na stadion ni izdaleka nije bilo tako naivno. S novinarskim propusnicama uz iznenađujuću dobru volju i ljubaznost momaka u plavom (sve pohvale ekipe "Glasa" upravo i jedino njima) vaši izveštači uvukli su se na ono što je prethodno rečeno da će biti službeni ulaz. Opet isključivo zahvaljujući tim momcima data nam je mogućnost da koliko toliko otpratimo ono što se na "Marakani" i oko nje dešavalo. Već negde oko 20 sati postalo je jasno da nešto debelo nije u redu.

Mladiću polomljene obe noge

Od silnog uzbuđenja i histerije, ali jednako i zbog nedostatka vazduha i prostora, za dežurnu kliniku, inače odlično izvežbanu za takve sticaje okolnosti, bilo je i previše posla. Prema rečima primarijusa dr Slobodana Ivanovića, direktora klinike "Anlave" bilo je dvadesetak lakše povređenih posetilaca, sa uganućima i posekotinama, a jednom mladiću polomljene su obe noge i on je prebačen u Urgentni centar. U bolnicu je primljeno i nekoliko fanova zbog srčanih smetnji, nagnječenja grudnog koša i kolapsa usled gubitka vazduha u gužvi koja se nije mogla izbeći. Ekipa klinike "Anlave" koja je bila parkirana u bek stejdžu uglavnom je imala posla s tinejdžerkama koje ili drže dijetu ili su zaboravile da jedu, pa je prskanje hladnom vodom i malo vazduha uglavnom bila zadovoljavajuća kura.

Koncert počinje za nepunih sat vremena a ljudi naviru li naviru. Došlo je (gle čuda!) i do okršaja pobesnele publike i plavaca koji su obezbeđivali stadionske ulaze. Jer - ljudi su kupili karte, a ušlo je po nekim obaveštenim izvorima 25 hiljada, po nekim drugim obaveštenim izvorima čak 40 hiljada, ljudi više nego što je bilo odštampanih karata (60 hiljada). Uzgred rečeno, nijedan odštampani bilet nije imao serijski broj.

Konačno, negde oko 22 sata, dveri stadiona su se zatvorile. Puni autobusi ljudi iz Rume, Kragujevca, Bora, čitave Srbije, pregršt rasplakanih četrnaestogodišnjih nabujalih hormona ostalo je izvan obećanog trosatnog Raja. Po onim istim obaveštenim izvorima negde oko 15 hiljada ljudi, iako je pošteno kupilo kartu, nije moglo da uđe na koncert. Jednostavno, na stadion više ni igla nije mogla da padne. Izigrani i iznervirani obožavaoci Zdravka Čolića navalili su na ulaze stadiona s već uobičajenim parolama za takve situacije, tipa "Izdaja, izdaja" ili "Prevara, prevara". A i oni koji su među poslednjima ušli, učinili su to na sopstveni rizik, jer je šansa da se ne polomi neki od ekstremiteta pri preskakanju ograda i ljudi bila zanemarljiva. A nisu svi Srbi članovi "Planinarskog saveza".

Na samom stadionu atmosfera se iz minuta u minut pela do vrhunca histerije. Posle ubistvenog iščekivanja (kašnjenja od nekih sat vremena), u jednom momentu svetla su se zatamnela i bina je zasjala u svom (polu)punom sjaju. Svetlo, video bimove, reflektore i ostale svetlosne efekte obezbedila je i montirala jedna nemačka firma. Na žalost, njihov posao se tu završio i gomila para data kako bi se obezbedio do sad neviđen spektakl zapravo je bačena.

Ljudi na terenu prosto nisu znali da iskoriste kapacitete i mogućnosti najsavremenije tehnologije, a Nemci su čak imali problema prilikom pokušaja unosa svoje tehnike na stadion, jer stadionskim Kerberima nije promaklo da tako teška oprema može da ošteti tako pažljivo čuvanu travu.

No, svetla pozornice ipak su zasjala i neimenovana crveno bela ženska (verovatno navijačka) plesačka trupa, uz zvuke najkomercijalnijih elektronskih hitova, iskočila je na binu i koreografijom poslala banalnu političku poruku (u vidu srpske i crnogorske trobojke) uzavreloj srpskoj populaciji. A onda, posle dramske pauze, u svetlećem odelu od (verovatno) crne kože, pojavio se i On.

Iako preovlađujuća publika najverovatnije nema pojma zašto je Čola (bio) najveći pevač ovih prostora (jer je od 1978. godine do njihovog rođenja proteklo poprilično godina) njegova zvezda Danica nije pred njima zatamnela. Bled i vidno uzbuđen, ali i očigledno iznerviran zbog jednosatnog kašnjenja, Čola se pesmom "April u Beogradu" obratio prisutnoj raji. Prvi set hitova (od sat i po vremena) koji je ovaj nekada vrstan pevač poklonio prisutnoj Srbiji bio je očigledno i njegov maksimum.

Zapevao je Čola iz sveg srca, ali se oglasila i jaka mikrofonija koja će ga pratiti tokom čitavog spektakla. Savršeno usviran orkestar i fantastični prateći vokali izneli su ono što Čoline godine nisu mogle. Pauzu između setova popunio je izuzetan muzički intermeco Dragoljuba Đuričića i bubnjara na svakom novom nastupu zvuče sve savršenije, a onda je pred publiku ponovo izašao Zdravko. Ovog puta u sjajećem odelu nedefinisane svetlo - plavo - sive boje (u belim cipelama) i iz petnih žila se trudio da iznese preostalih sat i po vremena obećane zabave. U jednom trenutku, kada se stadionom orilo "izgledaš mi kao lutkica iz Trsta..." binom su dominirale poluobnažene "Modelsice" i između njih, naravno, Zdravko. A pesmu je pevao... Hor.

Gungula oko TV prenosa

Da sve bude u skladu s renomeom koji je Srbija stekla u prethodnoj deceniji zakulisne radnje bile su više nego skandalozne. Ekskluzivno pravo na TV prenos trebalo je da ima jedino televizija koja pripada porodici Karić. Celokupan tim "BK Televizije" na čelu s režiserom Slobodanom Savićem bila je na terenu, spremna da u 21 sat (kako je i bilo najavljeno) počne s tv prenosom. Međutim, nekoliko trenutaka pred početak emisije, gospoda iz RTS-a posetila su ekipu "BK" s obrazloženjem da bi i oni trebalo da emituju jedan tako važan događaj. "BK Televizija" nije imala ništa protiv, ali su zahtevi RTS-a bili više nego neumereni. Naime, Aleksandar Crkvenjakov insistirao je da "njegov" reditelj, odnosno Miša Vukobratović režira ceo događaj, na šta se (logično) BK ekipa pobunila. Na šta je, opet, Crkvenjakov odreagovao okrenuvši telefonski broj jednog jako važnog čoveka (koji nije ni režiser, ni kamerman, ni Čolin ortak, ali jeste...) i rešio stvar. Taj, jako važan čovek takođe je okrenuo samo jedan broj telefona i iako su i Miša Vukobratović i Slobodan Savić potpisani na špici inače prilično lošeg tv prenosa, odgovornost za tako nešto uglavnom snosi ovaj prvi.

Ima još pregršt momenata koje bi valjalo pomenuti, od skandalozno jeftinih plesnih dekoracija do još skandaloznijeg Zdravka u ulozi konferansjea koji se povodom pomenutih "Modelsica" raji obratio rečima: "Ovako ljepih djevojaka nema ni u Amer'ci" ili, najavljujući Kornelija Kovača: "Evo čoveka bez kojeg ne bi bilo moje karijere i kojeg ja onako po sarajevski zovem najveći muzikant u Jugi" na šta je uglađeni gospodin Kovač uzvratio rečima "Nek' nam Zdravko živi i peva sto godina". Sve za raju. Živela raja!

Ipak, bar po onome što je iz bek stejdža moglo da se zaključi, raja se zabavljala odlično. Šta nju briga može li Čola to da iznese ili ne. Čola s rajom zna. Svih prisutnih 85 000 (po onim drugim obaveštenim izvorima i 100 000) bilo je tri sata na nogama i s rukama u vis. Čak i okorele namćore i skeptike (uglavnom oličene u mnogobrojnim novinarskim i tv ekipama okupljenim oko bine) već negde na polovini zabave počeo je da nosi talas svesrpskog masovnog oduševljenja. Đuskalo se, vrištalo, pevalo i skakalo do iznemoglosti.

Bilo je u svakom slučaju zanimljivo videti kako do nedavno okoreli neprijatelji, raja (zajedno s novinarima) i momci u plavom, u zajedničkom duhu i veselju frenetično skaču i uzvikuju svima poznate stihove mnogobrojnih Čolićevih hitova, slaveći sveopštu stvar. A da sve samo ne liči na ono "hleba i igara" nego da je neko (važan) hteo da postigne upravo to potvrđuje i spektakularan završetak fešte. Vatromet kakav Beograd pamti s dvadesetpetomajskih Titovih proslava "Dana mladosti" parao je nebo nad gradom i izvukao ako nigde drugde onda bar na prozorska okna i one najokorelije pristalice i čuvare individualnosti prestoničkih naselja do kojih dopiru događaji na "Zvezdinom" stadionu.

Ivana Semerad
foto: Branko Pantelić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:38h

Reporteri "Glasa" na spektakularnom koncertu Zdravka Čolića pred 85.000 obožavalaca na "Marakani"

16:14h

"Glas" na aukciji u Beogradu: Bračni par s Vol strita sve pokupovao

16:46h

Zabrinjavajući broj obolelih od sifilisa u Timočkoj Krajini

17:18h

Manekenka Nina Krstić o životu između Milana, Pariza, Tokija... i Beograda

17:27h

Avanturisti iz Stubice otkrili pećinu u koju ljudska noga još nije kročila

17:44h

Da li je suprug Karoline od Monaka nesposoban da se kontroliše

 

 


     


FastCounter by LinkExchange