[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 24. jun 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

24. Jun 2001 18:05 (GMT+01:00)

Dr Jovan Ranković o dramatičnom bilansu poslovanja privrede za prošlu godinu

Gubici teški 560,6 milijardi dinara

U velikim preduzećima, gde ima najviše radnika, nedostajući dugoročni kapital iznosi 11 milijardi maraka

BEOGRAD- Završni računi o poslovanju privrede u prošloj godini potvrdili su sva upozorenja da je njen finansijski položaj sve gori, da gubici rastu, te da nedostaje dugoročni kapital. Sa 183 milijarde dinara, koliko su iznosili u prvom polugodištu, gubici su na kraju prošle godine narasli na 560,6 milijardi dinara, kaže za „ Glas" dr Jovan Ranković, koji je i ranije upozoravao da će u decembru izvršena devalvacija dinara, koja je petostruko povećala nominalnu vrednost marke, izbaciti na videlo do tada skrivene gubitke, nastale po osnovu potcenjenih deviznih obaveza privrede.

Uz to, poslovne knjige su pokazale da je u prošloj godini broj preduzeća smanjen za dve hiljade, uglavnom privatnih malih preduzeća, da je broj zaposlenih u privredi smanjen za oko 50.000, te da je nedostajući dugoročni kapital privrede povećan sa 145,3 na 435 milijardi dinara, zbog čega su i njene kratkoročne obaveze porasle sa 292 na 869 milijardi dinara.

Šansa za tehnološke viškove
- Umesto iluzije o spasu putem privatizacije, svrsishodno bi bilo da se traži racionalnije rešenje, a to je preuzimanje propalih velikih preduzeća, uz priznavanje uloga državnog kapitala i dodavanje potrebnog kapitala za njihovo normalno poslovanje. Čak i kada bi se prodala, pre svega dobra preduzeća, naplaćeni prihodi bi bili krajnje nedovoljni da se pokrenu i osposobe propala preduzeća, tim pre što je predviđeno da se privatizacioni prihodi usmeravaju u budžet. Takođe, preuzimanjem propalih preduzeća od strane stranih investitora tehnološki višak od 250 do 300 hiljada radnika, mogao bi da bude zaposlen ukoliko bi se kreditiranjem pomoglo 59.000 malih preduzeća od kojih su 52 hiljade privatna, tvrdi dr Ranković.

Lična karta gubitnika
- Najveći problemi skoncentrisani su u pet privrednih grana čija su preduzeća izgubila ceo sopstveni kapital, pa i više od toga. Reč je o proizvodnji nafte i gasa, crnoj metalurgiji, brodogradnji, proizvodnji hemijskih sredstava i ruda obojenih metala. Ova preduzeća su čvrsto u zoni stečaja, a uz njih, sledeće grane su izgubile više od polovine kapitala - proizvodnja i prerada obojenih metala, prerada nemetala, mašinogradnja, proizvodnja saobraćajnih sredstava, zatim električnih mašina i aparata, prerada i proizvodnja papira, kao i prediva i tkanina. U elektroprivredi 19 preduzeća je izgubilo preko 40 odsto sopstvenog kapitala, a ova grana inače učestvuje u ukupnom kapitalu industrije i rudarstva sa oko 35 odsto, objašnjava dr Ranković.

One su istovremeno dvostruko veće od kratkoročnih potraživanja i upravo to objašnjava sadašnje nepremostive teškoće nelikvidnosti sa kojom se suočavaju preduzeća, objašnjava dr Ranković.

Čak 95 odsto ukupnih gubitaka otpada na društvena i mešovita preduzeća, njihov negativni neto obrtni fond težak je čak 227,9 milijardi dinara, a višak kratkoročnih obaveza nad potraživanjima dostiže 365 milijardi dinara, što ujedno znači da upravo ovim preduzećima nedostaje najviše dugoročnog kapitala. Po rečima dr Rankovića težinu situacije najbolje odslikava činjenica da je najveći iznos gubitaka i finansijskih poremećaja skoncentrisan u 973 velika preduzeća, koja zapošljavaju 766.000 ili nešto više od polovine radnika u privredi. Ta velika preduzeća nose skoro 90 odsto ukupnih gubitaka, a njihov nedostajući dugoročni kapital od 339 milijardi dinara predstavlja iznos od 11 milijardi maraka.

Završni računi privrede za prošlu godinu neumoljivo potvrđuju da su praktično svi problemi domaće privrede skoncentrisani u 520 velikih preduzeća iz industrije i rudarstva, koja zapošljavaju 472.500 radnika ili 34 odsto zaposlenih u privredi, a ove gubitaške perjanice nose na leđima 388,5 milijardi dinara gubitaka i njihov nedostajući dugoročni kapital iznosi ravno deset milijardi maraka, objašnjava dr Ranković u svojoj analizi o finansijskom poslovanju privrede u prošloj godini.

Na osnovu nje dr Ranković zaključuje da centralni problem jugoslovenske privrede uopšte nije privatizacija, odnosno prodaja preduzeća kako je predviđena novim zakonom. Za pomenutih 520 velikih gubitaških preduzeća iz industrije i rudarstva i za još oko 150 iz ostalih privrednih oblasti ( pre svega iz saobraćaja i komunikacija i velikih društvenih trgovačkih firmi) bitna je dokapitalizacija. Da bi ova preduzeća proradila i vratila se na poziciju iz 1989. godine, nužna je upravo dokapitalizacija, uz poravnanje od oko 20 milijardi maraka, tvrdi dr Ranković.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

18:05h

Dr Jovan Ranković o dramatičnom bilansu poslovanja privrede za prošlu godinu

18:20h

Od septembra stranci vlasnici RK „Beograd"

18:25h „Goša" izvozi u Irak
18:30h 143,5 miliona evra Srbiji
18:40h Uskoro remont agregata na hidroelektrani „Đerdap 1"
18:50h Slobodan Ružić: Smanjiti potrošnju, uštedeti novac
18:57h Odobreno 80 miliona maraka za izvoz
   


     


FastCounter by LinkExchange