[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 22. jun 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

21. Jun 2001 16:30 (GMT+01:00)

GLAS istražuje

Može li, posle Bugarske, i u Srbiji/SRJ da se vrati monarhija?

Samo k'o engleska kraljica

Tek svaki peti za monarhiju (Branković). Petar Treći bi pridobio žensku populaciju (Bjelica). Dijaspora je za krunu (Kresović). Simeon Drugi je pronašao put povratka (Ljušić)

U praskozorje srpskog višepartizma, tek osnovana Demokratska stranka šokirala je javnost svojom nakanom da na izborima za predsednika Srbije ponudi - princa Tomislava Karađorđevića, koji je upravo najavljivao povratak u domovinu. Za građanstvo koje je imalo mnogo nade i poštovanja prema najavljivanoj demokratiji, ova ideja je bila prvo razočarenje zbog sumnje da monarh može biti i demokrata.

Danas, na molbu "Glasa" da prokomentariše šanse Karađorđevića da, poput Simeona Drugog, povrate političku moć po povratku u zemlji, ili, eventualno, obnove monarhiju, u žurbi i nervozi oko dogovaranja s crnogorskim koalicionim partnerom o haškim peripetijama, gospodin Mićunović je spontano odgovorio sa:
- Samo mi još to treba!

Tada, krajem devedesetih, zanimljiva ličnost neuobičajene biografije princ Tomislav bio je u igri u nedostatku jakih figura koje bi parirale već dobro etabliranom Slobodanu Miloševiću. Tada je i raspoloženje prema monarhiji bilo drugačije. Stranke su se otimale oko Karađorđevića, pa je prvi dolazak u domovinu princa Aleksandra bio praćen neverovatnim masovnim izlivima naklonosti. Ali, partije su tu priču brzo potrošile, tako da prestolonaslednik više nije morao da iz Londona dolazi inkognito da posećuje bolesnog stica Tomislava na VMA; kao da su ga zaboravile.

Bez osnova

Mr Zoran Stojiljković, Fakultet političkih nauka, politička sociologija: Uspeh Simeona Drugog u Bugarskoj više je posledica razočaranosti tamošnjeg biračkog tela aktuelnom političkom ponudom, nego nekog ozbiljnijeg prodora monarhijskog opredeljenja. Uopšte, za funkcionisanje jednog društva manje je bitno pitanje oblika državnog uređenja od doslednosti u poštovanju procedure.
Na našoj političkoj sceni, prema još nezavršenim istraživanjima, maksimalno jedna petina birača se uslovno može nazvati monarhijski opredeljenim, pri čemu su uzeti u obzir i tolerantno neopredeljeni. Ideja o povratku monarhije, dakle bar za sada, kod nas nema utemeljenja.

A. S.

Da li bi i danas, posle krvave istorije koju smo prošli, jedan prestolonaslednik ili njegov najstariji sin mogli da vrate presto, a s njim i političku i društvenu moć monarhije u Srbiji, i koliko bi to bilo korisno za državu?
- Car Simeon Drugi, po mojoj oceni, neće povećati procenat pristalica monarhije u Srbiji - kaže Srbobran Branković, politički analitičar i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Medijum".

Za to, kao ključni razlog on navodi različite političke pozicije našeg prestolonaslednika i bugarskog cara Simeona.
- Reformski projekat Saveza demokratskih snaga u Bugarskoj dao je pozitivan efekat, ali nije doveo do poboljšanja životnog standarda ljudi i nije rešio jedno vrlo važno pitanje - pitanje korupcije. Car Simeon je ponudio populistički program čija je ključna odredba borba protiv korpucije, a to je upravo bio jedan od glavnih problema tamošnjih birača - objašnjava Branković.

Visok stepen socijalnog nezadovoljstva naših suseda, može se reći, vapio je za odlučnim antikorupcijskim programom, a s obzirom na to ko ga je ponudio, samim tim su, komentariše Branković, ojačale pozicije monarhije.
- Međutim, mislim da je tu više reč o trijumfu populističkog programa i ideja nego monarhizma.

Iako su političke i socijalne prilike u našoj zemlji u mnogo čemu nalik na situaciju u Bugarskoj, ovaj analitičar smatra da "naše rešenje" neće biti monarhija.
- Prestolonaslednik Aleksandar je čovek liberalnih političkih pogleda i mislim da on nema nameru da se kandiduje za mesto lidera države. Ne verujem da će kod nas ojačati pozicije zagovornika monarhije i ne očekujem javnu kampanju povodom toga- smatra Branković.

K'o pop

Boško Kresović, aktivan lan Kongresa srspkog ujedinjenja u Sjedinjenim Državama, kaže:
- Srbi u dijaspori su za monarhiju. Kruna nas integriše, baš kao i crkva. Da nije bilo SPC 500 godina pod Turcima, svi bismo danas nosili čalme. Manarhija bi danas zapadu bila garant da se neće vratiti komunizam. A sa tom garancijom, zapad bi spremnije pomagao zemlju.
I mi znamo i zameramo prestolonasledniku Aleksandru što nije naučio jezik. Ali... Danas bi bilo dovoljno da monarh samo figurira, da deluje, da je simbol. On treba da, kao pop u crkvi, venčava, krštava, čita opelo... - kaže Kresović u "Reviji 92".

M. D.

Ipak, saradnici Medijuma ovih dana na terenu upravo istražuju kolika je želja naroda za monarhijom. Poslednji put, kako kaže vlasnik ove agencije, istraživanja na temu monarhije rađena su novembra 1998. godine. Na uzorku od 1500 ispitanika, 22 odsto opredelilo se za ovaj oblik vladavine, a razlog za to je ležao u mogućnosti da se na taj način Slobodan Milošević svrgne sa vlasti, posle razočarenja u tadašnju opoziciju, kojoj to nije polazilo za rukom.

A da li bi Jugoslavija, s trenutnim političkim snagama, mogla da bude monarhija? Branković tvrdi da bi se i tada svi reformski projekti rešavali u vladi i parlamentu, a ne na nivou šefa države. Prilikom dobijanja jugoslovenskog državljanstva, prestolonaslednik je ne tako davno izjavio da će se sa porodicom preseliti u Jugoslaviju. Neosporno je da svojim ugledom može pomoći svom narodu, ali zasad nema program kakav je, na primer, car Simeon izložio svojim sunarodnicima pred izbore.

Jedan od autora knjiga o dinastiji Karađorđević, dr Radoš Ljušić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, samo kaže da je Simeon Drugi pravi primer kako treba raditi.

Književnik Isidora Bjelica, kako sama kaže, radikalni je zagovornik monarhije.
- Realno, situacije u Bugarskoj i Jugoslaviji su vrlo slične. Ljudi su se ovde već u sve razočarali, osim u monarhiju. Monarhija je, po našoj pravoslavnoj veri, bogougodno uređenje, jer ona podrazumeva da imamo blagoslov od boga za takvu državu. Mislim da bi bilo dobro, ako već nema referenduma, da se naš prestolonaslednik ili njegov najstariji, punoletni sin Petar Treći, kandiduju za predsednika - kaže Isidora Bjelica i dodaje:
- To bi možda i bilo bolje rešenje. Acu su mnogo kritikovali i zbog toga što ne zna jezik, a Petar Treći je mlad, lep, pametan, pridobio bi sigurno žensku populaciju. Intimno žalim što nema nijednog potomka porodice Obrenović, utoliko bi izbori bili zanimljiviji - u svom prepoznatljivom stilu kaže Isidora Bjelica.

VIOLETA PAVLOVIĆ

 

Kapor: Postao bih revolucionar

- Lično obožavam monarhiju, ako ni zbog čeg drugog, onda zbog smene straže pred dvorom i što bih možda mogao da postanem dvorski slikar. Jedino je pitanje koja monarhija?
Ovde, naime, postoje dve kraljevske kuće: Petrovići i Karađorđevići. Lično najviše volim Obrenoviće, ali ne postoji nijedan živi pretendent za taj presto. U svakom slučaju, mislim da bi povratak Karađorđevića obezbedio ovoj zemlji više ugleda u prosvećenom svetu nego svi dosad politbiroi i sve kasnije vlade.
Imali smo već prilike da vidimo kako bi izgledala dvorska svita da se vrate Karađorđevići. Pratio sam jedanput s Trga Republike ulazak visokih zvanica niskog porekla u Narodno pozorište, na posebnu predstavu opere zatvorenog tipa na kojoj je gost bio prestolonaslednik Aleksandar. Osetio sam tada da bih, po povratku Karađorđevića, ja, ubeđeni monarhista, postao revolucionar koji bi se borio protiv monarhije. Jedini način da im se približim bio bi da me tamo krišom uvede moj stari prijatelj Matija Bećković.

D. Ć.

Uslov je demokratija

Docent dr Dragan Simić kaže: Postoji dva ključna razloga zbog kojih je bugarski narod tako glasao. Prvenstveno, to je teška socijalna situacija. Drugi razlog je, međutim, kompleksniji - povezan je sa gotovo jednodušnom opredeljenošću i političkih snaga i javnog mnenja za ulazak u evro-atlanske strukture integracije, a pošto je bugarska dinastija mešavina s pretežno germanskom krvi, simbolički može biti spona sa evropskom porodicom naroda.
S druge strane, evidentna je pojava vraćanja tradiciji u javnom mnenju istočnoevropskih zemalja, naglašavanje kontinuiteta trajanja naroda i države. Paradoksalno je, ali čini se da će uloga Simeona Drugog biti veća upravo zbog toga što je na izborima stekao legitimet. Smatram da je njegov izbor dobar za bugarski narod i državu.
Kod nas, načelno, nemam ništa protiv ustavne monarhije ukoliko bi se u takvom ustavno-političkom aranžmanu sačuvale sve demokratske institucije i procedure, kao i ravnoteža između legitimiteta i kontinuiteta dinastije, i, s druge strane, zakona i zahteva jednog demokratskog civilnog i građanskog društva.

A. S.

Ispravka

U "Glasu javnosti" od srede 20. juna, greškom je objavljeno da je potpredsednica Narodne skupštine Nataša Mićić član Nove Srbije. Nataša Mićić je član Građanskog saveza Srbije. Izvinjavamo se gospođi Mićić i čitaocima.


vesti po rubrikama

^tema

16:30h

"Glas" istražuje: Može li, posle Bugarske, i u Srbiji/SRJ da se vrati monarhija?

16:45h

Mogu li da se vrate u politiku i drugi monarsi?

16:55h

Da li ste za povratak monarhije?

 



     


FastCounter by LinkExchange