[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 4. jun 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

03. Jun 2001 16:00 (GMT+01:00)

GLAS istražuje

Koliko je mentalno obolelih Jugoslovena i da li su opasni po okolinu?

Najopasniji su na slobodi

Stres najčešći uzrok bolesti. Svetski raritet: Crnogorci mentalno bolesniji od Crnogorki. Izbeglice stradaju u oluji života. U Crnoj Gori demokratija i u psihijatriji: ludnica otvorena, 20.000 ludaka na slobodi

Više od 400 miliona stanovnika planete je mentalno bolesno. Taj podatak objavila je prošlog meseca Svetska zdravstvena organizacija. Istog meseca direktor Psihijatrijske bolnice u Kotoru dr Dobrosav Mitrić iznenadio je javnost tvrdnjom da u ovoj republici od mentalnih bolesti pati više od 2.000 ljudi, kao i da se izvan bolnica, dakle sa slobode, leči još 20.000 stanovnika.

U Crnoj Gori od duševnih bolesti više oboljevaju muškarci nego žene, iako je u većini zemalja upravo obrnuto. Zanimljivo je i da je ovo poprilično obolelih ako se uzme u obzir da ova republika ima oko 600.000 stanovnika. Crnogorski lekari su saopštili i da je ova republika svoju demokratiju manifestovala i u oblasti psihijatrije, u kojoj duševni bolesnici više nisu tretirani kao zatvorenici.

Šta je danas normalno?

Sociologija i kulturna antropologija su relativizirale pojam normalnosti, postavljajući pitanje: normalan za koga, za šta i u kom vremenu - kaže prof. Popović. - Postoji nekoliko modela normalnosti: statistička normalnost, srednja vrednost kao parametar, normalnost kao parametar i odsustvo bolesti i normalnost kao ideal. Ovoj poslednjoj definiciji odgovara ono što zahteva Svetska zdravstvena organizacija koja je definisala normalnost ne samo kao odsustvo bolesti, već kao fizičko, psihičko i socijalno blagostanje. Malo bi nas danas po tome bilo normalnih, naglašava Popović.

"Narkosi" i "alkosi"

Poseban vid mentalnih poremećaja su bolesti zavisnosti, narkomanija i alkoholizam, a može se govoriti i za oko 8,5 odsto zloupotrebe zavisnosti od alkohola. Pominju se i od 50.000 do 100.000 stanovnika, kojih je, zbog ratnih zbivanja poslednjih deset godina, više - ističe dr Dimitrijević.

Ovako je u našoj južnoj republici. Kako je severnije, u Srbiji, daleko većoj i naseljenijoj?
- Bolesnih koji su registrovani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ambulantama, domovima zdravlja u poslednje tri-četiri godine je manje. Ovo je broj oboljenja, a ne obolelih, kojih je sigurno više. Analize iz 1997. godine pokazale su da je broj oboljenja od duševnih poremećaja i poremećaja u ponašanju bio 474.121, sledeće godine je 418.981, a 1999. registrovano ih je 361.238 - govori za "Glas" dr Zorica Atanacković-Marković iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije.

Ona navodi da je tokom 1999. među odraslima registrovano 271.944 oboljenja, a da je na radno aktivno stanovništvo otpadalo 82.297 istih. Kod dece školskog uzrasta registrovano je 5.170 oboljenja, a kod onih najmanjih u predškolskom uzrastu 1.722. Prema analizama ovog instituta, na prvom mestu oboljenja su neurološki, stresogeni i stomatorni poremećaji, dok su na drugom poremećaji raspoloženja i afektivni poremećaji. Treće mesto zauzimaju najteži oblici šizofrenije, šizoidni i sumanuti poremećaji. Iza njih slede alkoholizam, demencija - bolest starih ljudi, retardiomentalni i drugi duševni poremećaji ponašanja.

- Psihijatrijskih bolesnika je sve više i više, a to je u direktnoj vezi s opštom situacijom u društvu, s krizom, stresovima, izbeglištvom i svim onim traumama s kojima je stanovništvo suočeno poslednjih deset godina - kaže neuropsihijatar dr Ivan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za psihijatriju u Beogradu. - U našem dijagnostičko-polikliničkom odeljenju godišnje imamo oko 25.000 pregleda, a upoređujući prva tri meseca prošle i ove godine, primetili smo da je značajno više onih koji su kod nas potražili pomoć. Prošle godine u prvih nekoliko meseci bilo je 4.350 takvih pacijenata, a ove godine u istom kvartalu je bilo 5.300 pacijenata, skoro hiljadu više. Takođe, komparativne analize svakog meseca pokazuju trend povećanja obolelih.

A kako je s onima koji su u stacionarnom delu Instituta?
- Izveštaj od januara prošle do marta ove godine pokazuje da su na prvom mestu u 40,13 odsto slučajeva primani pacijenti sa šizofrenim, šizotipskim i sumanutim poremećajima. Na drugom mestu sa 31 procentom bile su osobe sa neurotskim, stresogenim i telesno-manifestnim poremećajima, dok su na trećem bili organski-moždani i simptomatski poremećaji sa 14,3 posto. Poremećaji vezani za upotrebu supstanci su na bili na četvrtom mestu sa 5,9 posto procenata - ističe dr Dimitrijević.

Foto

Sanda Rašković-Ivić

Sanda Rašković-Ivić, donedavno direktor najstarije psihijatrijske bolnice na Balkanu "Laze Lazarević", napominje da ova ustanova ima 700 kreveta i oko 4.500 pacijenata godišnje.
- Naravno, među njima ima i povratnika, hroničara koji se vraćaju nekoliko puta. Bolnica tokom godine pregleda i 200.000 bolesnika. Ona zbrinjava uglavnom psihotične i psihogerijatrijske bolesnike i tu dolaze i najteži pacijenti. Ima veoma mnogo pacijenata iz Crne Gore koji su vrlo uznemireni i vrlo opasni po sebe i okolinu. Oni se u "Lazi" najpre leče dok se malo ne smire i onda se vraćaju u otvorenu psihijatrijsku zaštitu u Crnoj Gori - kaže Rašković-Ivić.

Bolnice zatvorenog tipa ipak su neminovnost, ističe ona, jer je potrebno da se teški, vrlo opasni bolesnici smeste kako bi se zaštitili društvo od njih i bolesnici od njih samih.
- Takve bolnice ne moraju da budu masovne, ali moraju da postoje. Psihijatrijske bolesnike nikako ne treba lečiti u rešetkama po godinu dana, pet ili više i da kada jednom uđu u nju da se vrata života za njima zatvore. Nevolja je u tome što ljudi imaju sliku da je svaki psihijatrijski bolesnik opasan i da je opasniji od tzv. normalnog čoveka. To nije tačno; kad upoređujemo broj delikata koji su izvršili tzv. normalni ljudi i one koji su izvršili psihijatrijski bolesnici, vidi se da su "ludaci" mnogo bezopasniji od takozvanih normalnih - kaže Rašković-Ivić.

Foto

Milan Popović

Psihijatar Milan Popović, supervizor u Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta i polumeseca, navodi da jedan odsto stanovništva ima potrebu da bude lečeno u bolnicama, uglavnom onih sa psihozama, dok je broj psihotičnih koji se leče u vanbolničkim ustanovama tri do četiri puta veći.
- U savremenim lečenju naglasak je na tzv. komunalnoj psihijatriji u zajednici, u dnevnim bolnicama, zaštićenim radionicama, dispanzerima i savetovalištima. Psihijatrijskih kreveta imamo dovoljno, jedna postelja na 1.000 stanovnika, ali nam je vanbolnička mreža nedovoljno razvijena - kaže Popović.

Psihički problemi i problemi identiteta su posebno izraženi kod izbeglica, kaže Popović.
- U prvo vreme izbeglice su bile u situaciji akutnog stresa, pa hroničnog stresa stanja sa tzv. izbegličkim sindromom, apatijom, neodlučnošću, lakom psihološkom povredljivošću. Sada su u najgoroj situaciji oni u kolektivnim smeštajima koja se polako pretvaraju u geta za stare i bolesne. To rađa patologiju svakodnevnog života, agresivnost, apatiju, razdražljivost. Izbeglice su narod sa kojim se strašno mnogo manipulisalo, prevareni narod, narod izneverenih očekivanja. Zbog toga često zapadaju u depresivna stanja, a česta su i razna psihosomatska oboljenja - ističe Popović.

U jednom istraživanju koji je radio Komesarijat za izbeglice kaže se da od ukupnog broja izbeglih 13 odsto ima ozbiljne zdravstvene probleme, a stanje je toliko alarmantnije što većina njih, 74 odsto, ima neko hronično oboljenje koje zahteva stalni medicinski tretman.

Klubovi za bolesne

U svetu je opšti trend humanijeg pristupa psihičkim bolesnicima i da se zatvaraju duševne bolnice tipa azila i da se provodi tzv. komunalno bazirani pristup. U Trstu, na primer, imate bolnicu sa 1.600 kreveta, ali u njoj je sada samo nekoliko pacijenata, kaže dr Dimitrijević. Rašković navodi da na severu Italije nema više nijedna psihijatrijska bolnica, iako ima dosta duševnih bolesnika. Ali zato ima privatnih sanatorijuma u kojima se leče bogati, dok je za siromašne ostavljen jug zemlje, gde je katolička crkva otvorila velike psihijatrijske bolnice za takve bolesnike.
Dr Rašković predlaže da se institucija vanbolničkog tretmana proširi i da se otvore klubovi za takve bolesnike u kojima bi ljudi mogli da potraže pomoć.

- Istraživanje pokazuje da psihijatrijskih oboljenja ima 4,4 odsto kod izbeglih, a sa raznim drugim mentalnim problemima ima ih 1,8 odsto, ukupno oko 6,2 izbegličke populacije ima mentalne probleme, više ili manje izražene. Od 15.897 izbeglih koji su pregledani u Kliničkom centru, četiri procenta ukupnog prijema otpada na psihijatrijske aspekte - naglašava dr Dimitrijević.

Rašković- Ivić iznosi da se u "Lazi Lazareviću" lečilo oko 11 procenata izbeglica i naglašava da je to visok procenat s obzirom da su izbeglice pet odsto ukupnog stanovništva.
- Najakutnije je bilo kada je pala Krajina. Međutim, taj trend je kasnije pao na osam procenata. Ipak, u oko 70 odsto slučajeva više se leče izbeglice nego domaće stanovništvo. U pitanju su razna paranoidna reagovanja, stanja straha, posttraumatski sindrom. I kod jedne i druge populacije broj ljudi koji pati od neurotskih tegoba i depresija se povećao i bilo bi pravo čudo da to nije tako s obzirom kroz šta smo sve prošli - kaže Rašković-Ivić. Broj onih koji se leče od raznih neuroza, psihoza i strahova je 20 puta veći.

Koliko su opasni psihički bolesnici u ustanovama i van njih?
- U fazama akutnog poremećaja pacijent može biti opasan po svoju okolinu. S druge strane, čak i posle određenog tretmana postoji potencijalna opasnost. Međutim, savremena farmakoterapija i psihoterapija čine da psihijatrijski pacijenti nisu ni približno opasni u odnosu na druge kategorije poremećaja ličnosti kod ljudi koji se čak i ne leče - kaže dr Dimitrijević.

- Vrlo malo njih je opasno - kaže Rašković-Ivić. - Ima onih koje slobodno možete da vodite kući. Ali zato napolju ima mnogo agresivnih ljudi koji nemaju šizofreniju, koji su neurotični, psihopate. Oni se najmanje leče jer se leče na drugima - zaključuje Rašković-Ivić.

DANICA ĆURUVIJA

 

Srbija pod stresom

Srbija je još zemlja na dnu, uprkos promenama koje su se desile, a koje se bile vrlo površinske, zato što je društvo 13 godina naučilo da funkcioniše na jedan način koju je forsirao bračni par Milošević-Marković. Takvo opterećenje i dalje traje i, prema raznim studijama, stanovništvo je i dalje pod hroničnim stresom, što se naročito ispoljava u domenu mentalne patnje - kaže Vuk Stambolović, lekar u Institutu za socijalnu medicinu u Beogradu.
- Celo društvo je bilo u psihosocijalnoj agresiji, a gravitacioni centar ovog društva je pokazivao znake mentalnog oboljenja u kome su dominirale tri stvari; egocentričnost, agresivnost i manipulacija. Zemlja je još na istom nivou, ali pobuđenih nada, ljudi se usuđuju da traže. Međutim, tu opet dolazi do frustracija zbog neshvatanja da je zemlja i dalje u katastrofalnoj situaciji i na afričkom nivou - dodaje.

Popravljajte bolnice

U SRJ ima pet velikih duševnih bolnica: "Laza Lazarević" u Beogradu, "Gornja Toponica" kod Niša, u Kovinu, Novom Kneževcu i Dobroti kod Kotora. Kapacitet im je 5.000 kreveta. Dr Rašković-Ivić napominje da ne treba graditi nove bolnice, već postojeće treba renovirati, u njima uslove učiniti humanima i opskrbiti ih modernom tehnologijom. "Psihijatrija je uvek bila na repu medicine, kaže Rašković-Ivić, i u ovim vremenima ona je u tragičnom stanju."
Što se tiče lekova za psihijatrijske bolesnike, tu je, prema rečima Predraga Obradovića, republičkog pomoćnika za zdravlje, stanje zasad "relativno zadovoljavajuće"


vesti po rubrikama

^tema

16:00h

"Glas" istražuje: Koliko je mentalno obolelih Jugoslovena i da li su opasni po okolinu?

 



     


FastCounter by LinkExchange