[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 2. jun 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

01. Jun 2001 18:25 (GMT+01:00)

GLAS istražuje

Kako država brine o najsiromašnijim građanima?

Hleba, jogurta i demokratije

U Srbija gladnih koliko stanovnika u Crnoj Gori. Svaki treći je "na rezervi". Sirotinjo, i DOS-u si teška! Trista hiljada penzionera sa 50 maraka

Oko pedeset hiljada penzionera od 1999. do polovine 2000. godine zbog gladi i bednog života izvršilo je samoubistvo. Čitav jedan osrednji grad! Najteža osuda okoline, sistema, najbližih.

Ako je verovati ovom šokantnom podatku koji obelodanjuju Nezavisni sindikat penzionera i Zavod za statistiku, ovaj podatak ne ostavlja nedoumicu oko toga da li smo među najsiromašnijima na svetu ili smo stvarno dotakli dno.

Ipak, penzioneri nisu usamljeni u bedi. Ima porodica sa decom koje mesečno ne mogu ni da se prehrane. Žive sa sto maraka, i manje, ali ih statistika ne registruje kao najsiromašnije. Svaki treći Jugosloven živi bedno. Prema zvaničnim podacima koje je za "Glas" navela Gordana Matković, republički ministar za socijalnu zaštitu, u Srbiji živi 300.000 penzionera sa najnižim primanjima. Njihova penzija je do 50 maraka. Praktično, to znači da Srbija ima gladnih koliko Crne Gora ukupno stanovnika. Nedavnim istraživanjem Ekonomskog instituta i Svetskog programa za hranu utvrđeno je da ovi penzioneri, kad plate mesečne režije, dnevno mogu da kupe samo veknu hleba i litar mleka.

Iz čega zbrinuti izbeglice?

Naglo siromašenje stanovništva u Srbiji, po rečima stručnjaka, započelo je 1991. delom i zbog masovnog dolaska izbeglica iz BiH. Država je morala da koristi sve rezerve da zbrine izbeglice. Od 1991. do 1997. godine SRJ je, pored svog stanovništva, izdržavala i oko 700.000 izbeglica. Već polovinom 1998. u užu Srbiju zbog sukoba pristižu i raseljeni sa Kosova. U Srbiji trenutno živi više od 200.000 raseljenih i oko 450.000 izbeglica. To znači da Srbija izdržava blizu milion stanovnika više. Gotovo polovina izbeglica iz 1997. je uspela da se vrati svojim kućama. Prema rečima dr Sande Rašković Ivić, republičkog Komesara za izbeglice, većina izbeglica u SRJ je veoma siromašna. Oni koji su uspeli da se zaposle ili da se vrate kući pobegli su od bede. Ostali, većina, živi po kolektivnim centrima ili kod rođaka i prijatelja i čeka mesečno po paket pomoći. Najviše siromašnih izbeglica je u Novom Sadu, u Beogradu (Zemunu i Paliluli) i u severnom Banatu. U Subotici i Grockoj ima mnogo interno raseljenih. Izbeglica i raseljenih najviše ima u Kraljevu i Kragujevcu. Primera radi, u Kraljevu je svaki treći stanovnik ili izbeglica ili raseljeno lice.

U mnogim ne tako bogatim zapadnim zemljama, Poljskoj ili Češkoj, takav život je "rezervisan" samo za skitnice i socijalne slučajeve. Da li je država onda majka ili maćeha svojoj sirotinji? Zbog toga je Ministarstvo ovoj vrsti penzionera do kraja ove godine odlučilo da isplati dve penzije više.

- I među penzionerima s najnižim penzijama ima onih kojima pomažu deca i rođaci, ali i onih koji žive potpuno sami. Penzioneri bez bračnog druga i bez porodice smatraju se najsiromašnijim. Mnogi od njih mogu se zateći kako po pijacama čekaju da padne neka voćka da je krišom uzmu jer ne mogu da kupe gotovo ništa.

Najstrašnije je, ipak, što su mnogima od njih potrebni lekovi, koje za penziju do 50 maraka ne mogu da kupe, objašnjava ministar Matković. Država im nije ostavila mnogo izbora. Neki će umreti od gladi, a neki zbog bolesti.

Istraživanje Ekonomskog instituta i Svetskog programa hrane pokazalo je da nešto bolje žive penzioneri s nešto malo većim penzijama, jer, osim vekne hleba i litre mleka mogu da se časte i ponekom voćkom.

- Ironija je da su u kategoriji penzionera s relativno dobrim standardom oni koji bar dvaput nedeljno mogu sebi da kupe i parče mesa. Njih u Srbiji ima nešto malo više od deset odsto. Dakle, stari građanin koji može da kupe i meso i povrće i plati komunalije smatra se dobro stojećim!

Stručnjaci u Ekonomskom Institutu u Beogradu navode da se o prosečnim srpskim porodicama koje svakodnevno žive na margini siromaštva malo govori. A one su na ivici da budu kategorisane kao siromašne. Država im veoma retko daje bilo kakvu pomoć. Ekonomisti naglašavaju da niko ne postavlja pitanje kako stimulisati samohrane majke nekim većim sredstvima od porodiljskih nadoknada.

Da li siromašna država može da ima dobru socijalu? Matković kaže da to zavisi isključivo od prioriteta za koji se odluči - penzioneri, deca ili majke. Novim zakonom o socijalnoj zaštiti reformisaće se gotovo ceo sistem socijalne zaštite. Majke, deca, pa i penzioneri ne bi trebalo više da budu među poslednjim slojevim društva. Položaj dosad najsiromašnijih kategorija u društvu biti bar za nijansu bolji. Stimulisaće se porodice sa više dece i porodilje. Biće promena na bolje, ali na njih se još mora čekati.

Ipak, Ministarstvo nema dugoročnog rešenja za izlazak iz bede većine stanovništva u Srbiji. Ne mogu se precizirati čak ni gradovi gde je siromaštvo najizraženije, jer je siromašnih svuda. Ministarstvo je dosad izmirilo dugove, potpuno ili delimično, prema majkama, deci, socijalno ugroženima i penzionerima, iz inostranih donacija. Optimizma ima malo. Raduje jedino to što u republičkom ministarstvu mogu da garantuju ubuduće redovne isplate i penzija i dečijih dodataka, porodiljskih nadokanada i ostalih socijalnih davanja.

Rade se programi za smanjenje siromaštva i pomoć najugroženijima u Srbiji, ali će se realizovati tek dogodine. U Ekonomskom institutu u Beogradu ne veruju da se siromaštvo i beda polovine stanovništva mogu prevazići u narednih pet godina. Inostrane donacije samo krpe rupe. Potrebno je para za dugoročnu redovnu isplatu.

To se, po mišljenju ekonomskih stručnjaka, može rešiti po primeru zapadnih zemalja - uvođenjem strogih poreza i akciza za duvan, alkohol i benzin. To se kod nas radi od nedavna i to puni budžet. Trebalo bi napraviti i program za porodice sa mnogo dece koji ne pripadaju kategoriji siromašnih. O njima država vodi računa mali ili nikako.

TAMARA BIRAČ


vesti po rubrikama

^tema

17:05h

Pisanje "Glasa "uzbudilo" političare susednih zemalja: Nove mape uznemirile Balkan

17:35h

Zbog članka o razmeni teritorija, smenjen urednik "Nove Makedonije"

17:50h

Klark nagovestio da se Zapad nagodio s Karadžićem: Slobodan dok "drži jezik za zubima"

18:25h

"Glas" istražuje: Kako država brine o najsiromašnijim građanima?

 



     


FastCounter by LinkExchange