GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Upozorenje

Stalno izmišljamo toplu vodu

Pišemo vam u vezi fudbalske reprezentacije Jugoslavije, odnosno postavljanju komisije umesto Đorića. Čini nam se da se prodružava agonija našeg fudbala, postavljanjem u komisiju Boškova. Svaka čast, ali on je svoje pokazao i dokazao. On izjavljuje da je Piksi star (što sam sebe ne pita da li je star?!) da se može kako bez njega tako i bez ostalih dokazanih asova (nabrajamo Drulović, Jova Stnaković, Mijatović, Kovačević, Stefanović, Đorđević, Đukić, Mihajlović i drugi koji igraju van zemlje), da treba sastaviti reprezentaciju od igača koji igraju "kod kuće". Delimično se slažemo sa mišljenjem Boškova, ali ima puno činjenica koje mu ni malo ne idu u prilog odnosno toj njegovoj izjavi i mišljenju.

Kao prvo, Piksi je igrač o kome je suvišno trošiti reči. Pa on trenutno igra kao mladić, bez obzira na godine i takvog igrača, takvog vođu tima u pravom smislu reči nećemo imati još dugo dugo vremena. Pa sam Boškov to zna, i iskusio je to na utakmici sa Slovencima na evropskom prvenstvu ili je postao toliko senilan da se ni ne seća da je Piksi ušao i preokrenuo igru kod rezultata 3:0 za Slovence?!

Slažemo se da reprezentaciju treba podmladiti. Samo veliko je pitanje da li to treba činiti u ovom momentu kada su nam potrebni rezultati i kada se videlo da to mladi koji igraju u Jugoslaviji, jednostavno nisu sposobni. Ne samo oni nego i pogrešno postavanje Kežmana u prvu jedanaestoricu, a Mijatović neka bi sedeo na klupi? Pa videlo se Onapko se sa Kežmanom igrao kao sa detetom. Kežman je trebao da bude tu, da sedi na klupi, to zaslužuje. Ništa nemamo protiv mladih igrača, ali opet to ali, moramo priznati da ih u zemlji nemamo (izuzev par koji bi mogli da budu eventualno osveženje uz sedenje na klupi i učenje gledajući starije).

Zašto mi izmišljamo toplu vodu?! Zašto ne dozvoliti tim dokazanim igračima, da nas uvedu u baraž. Još uvek su sposobni, dobro igraju u svojim klubovima, a da ne igraju za našu reprezentaciju? Svi oni igraju u vrhunskim klubovima sveta, a ovde kod kuće nisu dobro došli!?

Navešćemo primer jedne minorme Slovenije, koja je od nikakvih nekvalitetnih igrača uspela da sastavi tim sa kojim smo se mučili, a mi od kvalitetnih igrača neznamo ili nećemo da napravimo tim. Oni recimo imaju jednog Zahovića i Novaka koje kada "zatvoriš" ostaju bez igre. Videlo se to u Ljubljani, i tako bi ih trebalo sačekati i u Beogradu. U toj Ljubljanskoj utakmici, nam je zafalo malo sportske sreće, a ko zna možda je i bolje da je bnilo tako kako je bilo, jer bi Đorić još uvek vodio reprezentaciju. Ovim pismom, apelujemo na Savićevića i Ćurkovića da ne dozvole Boškovu da mimoiđe starije igrače, od kojih većina može da igra i na svetskom prvenstvu, ako se kvalifikujemo. Za mlade će biti dosta vremena.

Nadamo se da će ovo pismo naići na pozitivan odjek, jer to i želimo, kao i svu sreću našim fudbalerima u predstojećim utakmicama, da nas odvedu u baraž odnosno na svetsko prvenstvo.

Slobodan Milojević, Miro Đokić, Branko Vuković, Dušan Filipović, Branko Milojević
Ljubljana


Pitanje

Šta je sa novim zakonom o univerzitetu?

Jedno od predizbornih obećanja DOS je da će se na prvoj sednici Skupštine Republike Srbije, ukoliko dobiju vlast, obustaviti primena onih zakona koji "proizvode ogromnu društvenu štetu Srbiji i njenim građanima" i da će staviti van snage zakon o informisanju i zakon o univerziretu a umesto njih proglasiti važećim prethodne zakone do donošenja novih. Obećanje je, takođe da će se u toku prvih 100 dana nove vlade, zahtevati donošenje novog zakona o univerzitetu, po kome će "izbor rektora, dekana i nastavnika biti u isključivoj nadležnosti naučno-nastavnih veća". (Program Demorkatske opoicije srbije).

U pogledu zakona o univerzitetu ništa od toga nije ispunjeno. I dalje se koristi ozloglašeni tzv. Šešeljev zakon, donet 1998. godine koji je pogazio akademske slobode i autonomiju univerziteta i dobio bezbroj negativnih epiteta kao što su: necivilizacijski, sraman, nedemokratski, okroisani, nakaradan i sl. Ako se traži, potpuno ispravno, odgovornost poslanika partije na vlasti koja je 1998. godine donela ozloglašeni zakon o univerzitetu koji je naneo ogromne štete, zatim odgovornost tadašnjeg rektora tadašnjih dekana i profesora "ćutologa" (dr M. Kurepa, dr S. Turajlić, Razaranje i obnova univerziteta Republika 2000. g.), koje odgovoran što se taj zakon joi uvek sprovodi i zašto se ne menja?

Ako je taj zakon za samo dve godine primene, prema napred navedenim autorima, naneo ogromne štete ne samo univerzitetu kao važnoj nacionalnoj instituciji, već celoj državi i narodu u njoj, zašto se nastavlja sa primenom takvog zakona. Izgled, da je naprasno, dolaskom novih partija na vlast, loš nedemokratski zakon iz 1998.godine, automatski postao podnošljiv bar za, dojučerašnje žestoke borce protiv ovog zakona. Dolaskom na ključne pozicije u novoj vlasti, izgleda da su zadovoljili svoje ambicije ili su utrošili svu svoju reformatorsku enegiju koja se sporo obnavlja.

Doduše, odmah po dolasku na vlast DOS, ogovorilo se o potrebi hitnog donošenja novog zakona o univerzietu, urađen je prvi prednacrt, a najavljivalo se i suvajanje zakona do maja ili juna ove godine. Trenutno se najavljuje drugi prednacrt, koji treba da bude prezentiran u maju ove godine, a javnost je informisana da će se usvajanje ovog zakona, ipak obaviti u jesen 2001. godine. To znači da će nedemorkatski i necivilizacijski zakon važiti još jednu godinu od izbora septembra 2000. godine, sa neizbežnim posledicama koje je proizveo u protekle dve godine. Obrazloženja da ne treba žuriti, da novi zakon treba detaljno i kvalitetno uraditi, su nedvooljno ubedljiva a stalna pomeranja roka donošenja ovog zakona dovodi u sumnju i samu nameru promene. Zašto se nije prihvatio, bar privremeno, do donošenja novog, zakon iz 1992. godine koji je ocenjen kao kvalitetan bar u domenu izbora nastavnika, jer je to zakon koji je omogućio "neprekidan porast kvaliteta profesora univerziteta a posebno stalan porast opšteg znanja koje oni prenose na studente", (dr M. Kurepa, dr S. Turajlić, Razranje i obnova univerziteta, Republika 2000). Ovo je, svojevremeno bila ipreporuka, tad privreenog, Rektorata. Na ovaj način bi se, bar delimično, ispunila predizborna obećanja DOS i time potvrdila ozbiljnost demokratske koalicije i njihovih obećanja datih biračima.

Činjenica je da su predizborna ali i postizborna obećanja o donošenju novog zakona o univerzitetu, ostala mrtvo slovo na papiru. Ako smo toliko puta bili prevareni od prethodne vlasti i na to skoro navikli, od nove vlasti se to, svakako, nije očekivalo.

Dr Miroljub Đorović, red. prof. Šumarskog fakulteta,
Beograd


Mišljenje

Navrzli se ko koza na krivo drvo

Dragi Amerikanci, ja ne znam zašto ste takvi. Ponašate se prema nama, Srbiji, kao prema malom detetu. A da smo mali, mali smo. Šta je to 1:94. To vam je kao mačji kašalj. I stalno nam pretite štapom? Sankicijama? Ako nistre dobri dobićete po turu. I sad ste zapeli po nekog Miloševića. Ako nam ne date… Pa da vam damo i Miloševića, pa šta posle? Da li ćete se posle smiriti. Čisto sumnjam. Pa ima li još drugih država osim Srbije koju bi ovako pomalo optuživali. Možda bi, ali ne smete. Sećate li se iz prošlog Svetskog rata kad su vas bombardovali Bugari, priča se: otišlo 10 bombardara na Ameriku,a vratilo se 11. Zato vi ne smete da udarite ni na Bugarsku, ni na Grčku, itd. Ostavite nas malo na miru, Dajte i mi Srbi malo da živimo: Verujte mi idem sa pocepanim gaćama. Dobro je Koštunica rekao da nam je najveći neprijatelj siromaštvo.

Kako je lep Pariz, Rim, London, Beč, Pešta, Atina, a na Beograd nikad da progleda. Posle svakog rata Beograd mora da rasčišćava ruševine. Pa i mi Srbi hteli bi da imamo lepu prestonicu: Ne možemo od vas tj. od vaših satelita, 97 crkava sada nam je uništeno. Ovde - onde bacili ste nam po neku bombicu. Zamalo Ahitsarijev ultimatum da se ostvari. Ne znam koliko smo sada zdravi, ali to se vas ne tiče. Pa popustite samo za jednu rupicu. Znate li za Boga. Dajte nam da bar ova generacija najmlađih i mi stari da malo proživimo. Šta ste kod đavala zapeli Milošević, pa Milošević. I ta Karla del Ponte, ponaša se kao da je muškarac. I Medlin Olbrajt nas je mnogo zajedala za srce. Što no kažu, sjaši Kurta, uzjaši Murta.

Kažem vam mi Srbi nikako nemamo mira od vas. Šteta što ste zapeli da uništeite ovako pametan narod. Jeste li slučajno čuli za Nikolu Teslu i on je Srbin i Mihajlo Pupin je naše gore list. A šta bi dali da imate jednog Vuka Karadžića. Kakav ste vi to narod kad jedno pišete a drugo govorite. Pišete a, a čitate e, pišete i, a čitate j. I tako ceo vaš govor. Verujuem da su ova trojica za vas Amerikance pojam. Možda vam je sramota što smo bolji od vas pa ste se zato okomili na nas, umesto da nas čuvate ko malo vode na dlanu. Pa pre neki dan Pavkovioć reče, preko TV, d nismo više neprijatelji. Pa ako više nismo nepriajtelji izmenite se malo. Pustite nas da mi radimo svoja posla, a vi svoja, dajte da stvarno jedanput budemo prijatelji i da se ne ucenjujemo.

A jedno vam kao najbogatijoj zemlji sveta zameram. Nemate li neku pozlaćenu figuru da poklonite Koštunici za dar. Meni se čini kao da je ona gvozdena. A mogli smo da vam za tu priliku poklonimo nešto od zlata iz Bora. Jeste da smo siromašini, ali imamo obraz.

Hranislav Vučković, penzioner,
Niš


Pismo

Na lečenje, a ne na sud

Poštovana redakcijo, javljam vam se iz Beča, gde već 29. godina radim, redovno čitam vaš cenjeni list. Voleo bih kad bi vi u vašem listu malo više prostora posvetili Ekologiji, zdravoj hrani i zapošljavanju naših ljudi. Ali, šta je tu je, ja kao građanin ove države, želim da se obratim predsedniku Vlade, Vojnoj komandi, poslanicima u Skupštini i svima od 40 do 60 godina, starosti da mi uđemo u ovaj sektor B na jugu Srbije. Mi smo krivi, što je do toga došlo, jer naša država i sve naše vođe do sada su žrtvovali svoju decu. Jer, ako je u ovoj našoj državi došlo do promena promenimo i tu našu dosadašnju praksu. Ja sam lično spreman da dođem da se borim za Srbiju (jer ja sam iza sebe ostavio potomstvo) a šta ako nam mladost ostane opet na Kosovu, ko će povećati broj stanovnika Srbije…

Mi stari to sigurno više ne možemo. Nadam se da to nova demokratska vlast u Srbiji neće učiniti. Sve ovo pišem posle čitanja u novinama da će se u našoj Srbiji suditi našim mladim vojnicima za neke krađe i ubistva. Podržavam gospodina Filu, i pomoći ću mu sa svojim prijateljima iz Austrije da zastupa i brani tu našu vojsku (tu našu decu o kojoj niko nije vodio računa), branili su se i snalazili kako su znali i pod kojim stresom i strahom su ratovala ta naša deca (vojska), ili policajac uzme pušku pa ih čista mira napravi masakr, takva se osoba upućuje na lečenje, jer mrtve ne možemo spasiti, ali se pokušava pomoći tome mladom čoveku. A kod nas bi svi da im se sudi: a ovi što su odbili da idu u rat su pomilovani (nagrađeni) pa vas sve pitam, koji će roditelj sada dozvoliti da mu dece ide u rat i da li će se mladi ljudi sada na poziv odazvati. Na drugoj strani, oslobađamo čitave čete albanskih terorista koji će odmah pušku u ruke i ponovo na Srbiju, na našu vojsku.

Slavko Živanović,
Beč

 

     


FastCounter by LinkExchange