[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 4. maj 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

03. May 2001 17:01 (GMT+01:00)

GLAS ISTRAŽUJE: Kakvu snagu ima optužnica Haškog tribunala koju je u četvrtak u Centralni zatvor prosledio Okružni sud?

Slobodan Milošević u četvrtak odbio da primi pismo Haškog tribunala

Optužnica do rešetaka

Optužnica iz Haga je, preko saveznog i republičkog Ministarstva pravde preko Okružnog suda, dospela do ćelije u Bačvanskoj ulici. Razlog: da se Milošević upozna sa sadržinom. Batić: Nema čarolije!

Slobodan Milošević je u četvrtak odbio da primi optužnicu Haškog tribunala, izjavio je njegov advokat Toma Fila.

"On nije primio optužnicu. Ona je ostavljena na rešetkama njegove ćelije, ali je on odbio da je uzme" - izjavio je Fila za Rojters.

Ministar pravde Srbije Vladan Batić o uručenju optužnice Miloševiću najpre je rekao da to nije nikakva čarolija(!)
- To je stara priča, rekao je Batić. - To je više manifestaciono, nego što ima nekog praktičnog efekta. Ta optužnica je dostavljena od Registrata Haškog tribunala Momčilu Grubaču, saveznom ministru pravde, a onda je preko istražnog sudije koji vodi postupak, dostavljena Slobodanu Miloševiću.

Batić je naglasio da to nije nikakva čarolija, pošto je ta optužnica od pre dve godine. On je izneo da je uručenje te optužnice više transparentno, nego što ima faktičkih promena u čitavoj situaciji.
- Mora se sačekati zakon o saradnji s Haškim tribunalom, koji rešava sudbinu izručenja svakog jugoslovenskog državljanina, pa i Slobodana Miloševića - naglasio je Batić.

Advokat Sava Anđelković tumači hašku optužnicu

BEOGRAD (Srna) - Beogradski advokat Sava Anđelković rekao je da SR Jugoslavija "nije dužna da uručuje bilo kakva akta Haškog tribunala, pa ni optužnicu Miloševiću, ako ne postoji ugovor o pravnoj pomoći između Tribunala i Jugoslavije kao priznate države". Komentarišući uručenje optužnice bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, Anđelković je u izjavi agenciji SRNA rekao da "nije poznato u javnosti da li takav ugovor postoji ili ne". "Ovo uručenje bi moglo da ima smisao samo ako postoji ugovor o pravnoj pomoći da se Milošević upozna sa njom da bi mogao da se izjasni", rekao je Anđelković. Prema njegovim riječima, "ako postoji takav ugovor, pravnički gledano, jugoslovenski sud, uprava i policija dužni su da postupaju po zamolnicama stranih sudova, a ako ne postoji - preuranjeno je da se optužnica Haškog tribunala primi i uruči bilo kom građaninu".
Komentarišući navode Okružnog suda da su Miloševiću uručeni dokumenti Tribunala da se "upozna o njihovoj sadržini", on je rekao da u SRJ, kada sud dostavi optužnicu, postoji rok za prigovor.

Na pitanje da li je uručenje optužnice korak bliže k Tribunalu, Batić je odgovorio da to nema nikakvog uticaja.

Kao što je već poznato, Beogradski okružni sud u četvrtak je objavio da je bivšem jugoslovenskom predsedniku Miloševiću dostavljena optužnica međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju od 22. maja 1990. godine. Okružni sud u Beogradu dostavio je u četvrtak bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću optužnicu Haškog tribunala, koja je protiv njega podignuta 22. maja 1999. godine za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima.

U saopštenju Okružnog suda, koji je potpisala predsednik suda Vida Petrović-Škero, navodi se da je uz optužnicu Miloševiću dostavljena i Odluka o pregledu optužnice od 24. maja 1999. godine na engleskom i na srpskom jeziku. "Razlog za dostavljanje i uručenje tih dokumenata jeste da se Milošević upozna s njihovom sadržinom", navodi se u saopštenju suda.

Optužnicu protiv Miloševića Okružnom sudu dostavilo je savezno Ministarstvo pravde preko Ministarstva pravde Srbije i to dana 26. aprila ove godine. Haški tribunal optužio je 22. maja 1999. godine Miloševića i četvoricu njegovih saradnika za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima. Uz Miloševića, optuženi su i sadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović, bivši jugoslovenski ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić i bivši ministar policije Srbije Vlajko Stojiljković.

Zanimljiviji ton u celu očekivanu priču oko uručenja haške optužnice uneo je Hans Holthaus. Taj gospodin je sekretar Međunarodnog tribunala za ratne zločine i u Beogradu je boravio 6. aprila. Na taj svoj boravak g. Holthaus je u četvrtak pismom podsetio svog domaćina jugoslovenskog ministra pravde Momčila Grubača. On tvrdi da je tada ministru Grubaču uručio optužnicu i nalog za hapšenje Slobodana Miloševića i četvorice njegovih bliskih saradnika.

Holthaus je u četvrtak uputio pismo Grubaču u kojem skreće pažnju vlastima u Beogradu da su dužne da bez odlaganja i savesno izvrše nalog za hapšenje Miloševića i četvorice bivših funkcionera. Pozivajući se na uveravanja koja je dobio na sastanku s ministrom Grubačem 6. aprila u Beogradu da će Tribunalov nalog za hapšenje biti uručen Miloševiću preko istražnog sudije, Holthaus u pismu navodi da "Međunarodni tribunal nije dobio potvrdu od vlasti SRJ da je nalog izvršen u skladu s proceduralnim pravilima Međunarodnog tribunala".

"Želim zato da vam skrenem pažnju na to da su vlasti SRJ dužne da deluju brzo i savesno da bi osigurale izvršenje naloga za hapšenje u skladu s članom 29 Statuta Tribunala", piše Holthaus ministru Grubaču.

Zanimljivo je da je nedavno, na podsećanje koje je navodno Grubač dao Hagu da će proslediti optužnicu, savezni ministar rekao kako on nije u službi tog suda, te da nema tu vrstu obaveza. Od objavljivanja vesti o tome da je optužnica iz Haga stigla do rešetaka u Bačvanskoj ulici, ministar Grubač je bio nedostupan medijima.

D. GAVRILOVIĆ I BETA, SRNA, ROJTERS

Milošević se tereti za
zločin protiv čovečnosti

BEOGRAD (Tanjug) - Optužnica Haškog tribunala, koja je u četvrtak u beogradskom Okružnom zatvoru uručena Slobodanu Miloševiću, tereti bivšeg predsednika Srbije i SRJ i njegove bliske saradnike za "zločin protiv čovečnosti i kršenje ratnih običaja i zakona". Pored Miloševića, optuženi su predsednik Srbije Milan Milutinović, ondašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović, bivši ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić.

Haški tribunal tereti snage bezbednosti SRJ i Srbije da su, počev od 1. januara 1999. godine, pa do dana podizanja optužnice, 22. maja iste godine, po nalogu Miloševića i uz podršku ostalih optuženih, "izvršile kampanju progona kosovskog albanskog stanovništva na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi". Miloševiću i njegovim saradnicima na teret se," kao zločin protiv čovečnosti", stavljaju "deportacija, ubistvo kao kršenje ratnih zakona i običaja i progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi". Kao primer se navode događaji od 25. marta 1999. godine, dan posle napada NATO na SRJ, u kosovskim mestima Glogovac, Prizren, Srbica, Uroševac, Suva Reka, Bela Crkva kod Orahovca, Velika Kruša, Crkolez, Đakovica i drugim.

"Operacije vođene protiv kosovskih Albanaca vođene su sa ciljem da se ukloni znatan deo kosovskog albanskog stanovništva sa Kosova, u nastojanju da se obezbedi dalja srpska kontrola u pokrajini", navodi se u optužnici. Optužnica, takođe, ukazuje na pljačke, uništavanje imovine i ličnih dokumenata, kao i progone, što je "imalo za ishod nasilnu deportaciju približno 470.000 albanskih civila sa Kosova". U optužnici se, pored opširnih biografskih podatak Miloševića i ostalih optuženih funkcionera, navodi i geneza sukoba na Kosovu, uslovi koji su bili od leta 1998. do proleća 1999. godine i ovlašćenja koja je svaki od optuženih pojedinačno imao. Milošević se optužuje da je, kao predsednik Vrhovnog saveta odbrane SRJ, bio "ovlašćen da naređuje sprovođenje nacionalnog plana odbrane i komanduje VJ u ratu i miru".

"Kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ i predsednik Vrhovnog saveta odbrane, a u skladu sa svojim de fakto ovlašćenjima, Milošević je odgovoran za dela svojih potčinjenih unutar VJ i svih policijskih snaga, kako saveznih, tako i republičkih, koji su počinili zločine u pokrajini Kosovo", smatra tužilaštvo Tribunala.

Džim Lendejl, portparol sudkog dela Međunarodnog tribunala

A sada, Miloševića brzo u Hag!

HAG (Beta) - Portparol sudskog dela Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu Džim Lendejl rekao je u četvrtak agenciji Beta da su jugoslovenske vlasti učinile važan korak time što su bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću uručile tribunalov nalog za hapšenje.

"To je potvrda da SRJ priznaje nadležnost tribunala. Sada očekujemo od vlasti u Beogradu da ispune međunarodno-pravne obaveze i Miloševića brzo prebace u Hag", izjavio je Lendejl.

Reakcija tribunala došla je odmah pošto je u Beogradu zvanično saopšteno da je Miloševiću uručen nalog za hapšenje sa optužnicom kojom je 24. maja 1999. godine okrivljen za proterivanje oko 740.000 Albanaca sa Kosova i za ubistvo 340 Albanaca.

Istom optužnicom okrivljeni su i bivši najviši jugoslovenski i srpski funkcioneri Nikola Šainović, general Dragoljub Ojdanić, Milan Milutinović i Vlajko Stojiljković.

U pismu jugoslovenskom ministru pravde Momčilu Grubaču, sekretar tribunala podsetio je vlasti u Beogradu na to da nalozi za hapšenje treba da budu uručeni i ostaloj četvorici optuženih.


vesti po rubrikama

^tema

17:01h

"Glas" istražuje: Kakvu snagu ima optužnica Haškog tribunala koju je u četvrtak u Centralni zatvor prosledio Okružni sud?

17:37h

Fila žalio se Vrhovnom sudu: Milošević ne bi bežao, kuća u Užičkoj 17 čuvana

 



     


FastCounter by LinkExchange