GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Razjašnjenje

Šta nam svet daje:
poklone ili skupe kredite

DONACIJA = (lat. DONATIO) = POKLANJANJE
DONATOR = (DAVALAC, DARODAVAC, ONAJ KOJI NEŠTO POKLANJA)

DONOR (douner) = DARODAVAC

Cenjena gospodo, poslenici javnih medija (TV. radija i štampe) zvaničnici aktuelne vlasti, ministri i njihovi saradnici, umoljavate se da konačno počnete pravim i pravilnim jezikom da javnost informišete o kakvoj vrsti i obliku "pomoći" se radi kada je u pitanju podrška razvoju naše, posrnule, privrede.

Ako pravilno tumačimo značenje reči koje svakodnevno i za svaki mogući oblik podrške iz inostranstva, Vi upotrebljavate onda blago nama. Sve nam to dolazi u vidu "besplatnih" poklona, nepovratne pomoći, podrške bez obaveze vraćanja i slično.

Nažalost, stvarnost je sasvim drugačija. Besplatna, bespovratna, pomoć je bila samo u prvi mah posle oktobarskih promena i odnosila se na omogućavanje nam preživljavanja (zime) u snabdevanju el. energijom, lekovima i kritičnim-osnovnim prehrambenim proizvodima. Dalje donacije ostaju samo za razne oblike humanitarne pomoći, izbeglicama i najugroženijim kategorijama stanovništva.

Zašto onda (bez osnova) sve tekuće i predstojeće konferencije, na kojima će se razmatrati moguća (i to vrlo selektivna) kreditna podrška razvoju naše privrede (ustvari prvo oporavku dela privrede) nazivati DONATORSKIM (nedavno održana u Londonu, predstojeća u Briselu i dr.) Doslovce se kaže: "..od donatorske konferencije očekuje se pomoć od 1,2 milijarde dolara." (GLAS, 29.04.2001. "ČEKAJUĆI DONATORSKU KONFERENCIJU O SRJ U BRISELU").

Prosečni građanin ove zemlje, na osnovu ovakve (dez)informacije, spravom očekuje neko naše blagostanje, jer nam milijarde dolaze kao "pomoć", "poklon" i sl. Istina je sasvim drugačija. Ne samo da se tu ne radi o pomoći, već će i uslovi kredita biti mnogo oštriji nego za slične kredite razvijenim i dr. zemljama, koje ne nose žig našeg stanja i prošlosti. Dokaz tome je i nedavno formirana finansijska institucija, od strane više finansijskih izvora, sa svega par miliona DM, za kreditiranje naših malih preduzeća, koji krediti (i to sića 3-15.000 DM) se daju pod 2,5 posto mesečne kamate, što (prostim zbirom) iznosi 30 posto na godišnjem nivou.

E to je ta njihova podrška, koju mi nazivamo "DONATORSTVO" = POKLON. Svakome je jasno, da se bez finansijske podrške iz sveta, mi ne možemo izvući iz krize, ne možemo pokrenuti zaustavljene pogone, obnoviti zastarelu opremu i tehnologije niti realizovati mnoge razvojne projekte, ali onda tome dati pravo ime i njegovu cenu, a ne po onoj narodnoj: "obećanje ludom radovanje".

Ivan S. Koprivica
Beograd


Reagovanje

Protiv površnih ocena

("SRJ kao Švajcarska", "Glas javnosti", 28. april 2001.)

Nedavna poseta jednogodišnjeg rotirajućeg švajcarskog člana "Predsedništva" - vlade i aktuelnog šefa države M. Lojenbergera našoj zemlji pokrenula je brojne stavove u štampi prema kojima bi švajcarski ustavni model, star preko 150 godina, maltene rešio sve otvorena i goruća pitanja (samo da se na tome zadržim) u našoj klimavoj i nefunkcionalnoj federaciji. U takve ustavne "ponude" uključio se i sam Lojenberger ("Politika", 18. 04. 2001.).

Ne sporeći da je švajcarski Ustav donekle uspešno izdržao dugo vreme, prećutkuje se da su već nekoliko godina u toku rasprave o potrebi njegovih izmena, koje bi u osnovi trebalo da naglašenije izraze realnost: integracija, posebno ekonomskih i jedinstvo države u integracionom evropskom okruženju zemlje. Ono što se, takođe, prećutkuje je činjenica da Švajcarska (ni po ustavu) nije konfederacija kako se beleži, već klasična federacija sa definisanim odnosom Saveza i članica. To ne kriju i sami brojni i poznati švajcarski ustavni teoretičari i praktičari. Iznenađuje da se olako prelazi preko evidentne činjenice da je bivši Ustav nekadašnje SFRJ iz 1974. godine, preuzimajući očigledno neke švajcarske odredbe "prilagođene našim istorijskim, revolucionarnim i posebnim tekovinama", ustavno "ustoličio" konfederaciju, što je i tada među ustavnim znalcima označeno kao svojevrstan nonsens. Što se dalje zbivalo i kako je tadašnji ustav bivše države zloupotrebljen, poznato je. Ne verujem, a nisam nigde ni pročitao, da predsednik Koštunica u predlozima ustavnog redefinisanja SRJ ima takve elemente u vidu iz 1974. godine.

Inače, "švajcarski fenomen" (čokolada, sirevi, satovi i brojne banke) karakteriše i jedna, devedesetih godina preko štampe sprovedena anketa, koja je pokazala da velika većina Švajcarca (ustavno definisana kao "voljna nacija") smatraju da bi država trebalo da se "raspadne" po nacionalnim šavovima, ali ne "po jugoslovenskom modelu". To je tada izazvalo pravu uzbunu među švajcarskim političarima, kada je počelo novo vrednovanje ustava, uz oprezno zagovaranje njegovog reformisanja.

I na kraju, ne zagovaram zatvorenost i na preuzimanje stranih rešenja koja bi pomogla da naša federacija, između ostalog, bude funkcionalnija, ali sam protiv jednostranih i površnih ocena koje nam se "nude" kao Bogom dani spašavajući recept.

Vlado Nadaždin, bivši ministar,
savetnik ambasade SRJ u Švajcarskoj


Reagovanje

Netačnosti i esperantu

("Esperanto na umoru", "Glas", 9. mart 2001.)

Poštovana redakcijo, sa izvesnim zakašnjenjem pročitao sam članak novinarke A. Klarić, koji me je negativno iznenadio. Palo mi je u oči da su prvi i drugi deo teksta kontradiktorni: s jedne strane, prema rečima gospodina Nebojše Stankovića iz Niša, radi se prilično na polju esperanta, a s druge strane, prema rečima gospođe Dušice Jovanović iz Beograda, "Esperanto... već 10 godina u krizi..."

Moram da kažem da nije dobro govoriti ili pisati o esperantu i njegovom širenju ako se ne raspolaže podacima o stvarnom stanju stvari. Time se čini da se čitaoci glasila neodgovarajuće obaveste i tako stvore nepravu sliku o esperantu kod nas, pa i u svetu.

Ako jedno-dva društva ne rade, nikako ne znači da je stanje esperanta loše u celini. Naprotiv, uprkos sankcijama i bombardovanju, esperantisti Srbije su postigli rezultate koji su zaista vredni pažnje. Navešćemo glasila i knjige koji su objavljeni u tom periodu:

- Jugoslavija fervojisto (Jugoslovenski železničar). Organ Saveza železničara esperantista Jugoslavije. Izlazi četiri puta godišnje.
- InfoSEL, zvanično glasilo Saveza za esperanto Srbije, Beograd. Izlazi mesečno.
- Timoka Esperanto-Bulteno (Timočki esperantski bilten). Bilten Esperantske organizacije, Zaječar, izlazi povremeno.

Objavljeno je 10 raznih knjiga, među kojima su:
- Svetu na dar/Al la mondo donace: Dvojezična antologija srpske poezije za decu (57 pesma, 22 autora). Izabrao i preveo na esperanto Zlatoje Martinov. Ona je u 1997. godini proglašena svetskom esperantskom knjigom godine za decu. Beograd, 1996.
- Antologio de la Serba poezio, 1200 - 2000 (Antologija srpske poezije, 1200 - 2000). Priredio Srđa Aranđelović, 284 pesme, 92 autora, 25 prevodilaca. Beograd, 1998.

Pored toga, bilo je 5 izdanja udžbenika esperanta:
- na srpskom - Miodraga Kocića, Beograd - 1996. i Pančevo - 2000; Boriše Milićevića, Novi Sad - 1997. i Banja Luka - 1997.
- na mađarskom jeziku - Lajoša Sekereša, Senta - 2000.

Mr Vladimir Kirda Bolhorves je preveo udžbenik B. Milićevića na rusinski jezik. Prevod još nije objavljen.
Izdata su i dva omanja rečnika:
- Rečnik esperantsko-srpski i srpsko-esperantski. Koautori su Stevo Rađenović i Miodrag Kocić, iz Beograda. Beograd, 1995.
- Vortareto (Mali rečnik) Jovana Jankovića Žana iz Niša, Niš, 2001.
Gospodin Dimitrije Janičić iz Beograda dobio je za svoju priču Kavalira Anatemo (Kavaljerska anatema) prvu nagradu na međunarodnom konkursu "Lira '99" (u Rusiji).

Što se tiče omladine, ona uspešno učestvuje u međunarodnom projektu "Interkultura" (međunarodna razmena informacija o kulturi putem esperanta preko Interneta ili poštom). Omladinske grupe su lepo radile ili dalje rade u Zaječaru, Čačku, Beogradu, Zemunu, Senti. Za to smo dobili pohvalu od nadležnih međunarodnih organizacija za esperanto. Učesnik u projektu "Interkultura", dečak Zlatko Đorđević iz Zaječara dobio je treću nagradu za bajku na esperantu na međunarodnom konkursu u Finskoj.

U julu 2000. godine održana je Međunarodna letnja škola esperanta na Kopaoniku, gde su pored naših učestvovali uglavnom mladi iz Rumunije, Bugarske, Makedonije i Republike Srpske. Osamnaest njih je polagalo A-ispit, a 7 drugih B-ispit esperanta. U okviru škole održana je Balkanska esperantska omladinska konferencija kojoj su prisustvovali mladi iz 4 balkanske zemlje. Pored toga, takođe u julu 2000. godine, održan je Međunarodni seminar "Interkultura" u Čačku, gde je učešće bilo takođe zavidno.

Ove godine održaće se u Beogradu (od 7. do 10. juna) značajan skup - 5. sesija Podunavskog esperantskog naučnog i kulturnog foruma. Sedišta Foruma je u Temišvaru (Rumunija). Više članova našeg Instituta za esperanto uspešno je učestvovalo sa svojim referatima na tri sesije Foruma. Eto, da se sve ovo znalo, ne bi se onako napisalo u glasilu. Čudim se onako poražavajućem naslovu. Svakako je tome uzrok nepoznavanje činjenica o sve većoj rasprostranjenosti esperanta. Unapred zahvaljujem za objavljivanje ovog teksta u celosti i ostajem s poštovanjem.

Boriša Milićević,
direktor Instituta za esperanto,
Beograd

 

     


FastCounter by LinkExchange