[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 22. april 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

21. Apr 2001 15:50 (GMT+01:00)

Geopolitičar Dragan Simić o jugoistočnoj Srbiji, Kosmetu, Crnoj Gori...

Biti zvezdica na evropskoj zastavi

U politici nema mesta za idilu. Stvaranje "velike Albanije" i secesija Crne Gore izazvali bi veliki požar koji se ne bi mogao ugasiti

Odmah posle uskršnjih praznika, trebalo bi da izađe knjiga Instituta za geopolitičke studije o zbivanjima na jugoistoku Srbije, za koju je predgovor napisao potpredsednik Vlade Nebojša Čović. Grupa eksperata se u knjizi bavi i analizom šireg značenja tog prostora, političkim, geopolitičkim, ekonomskim, vojno-strategijskim i bezbednosnim značenjem, ne samo za SRJ, već i za Jugoistočnu Evropu i stari kontinent u celini.

- Mi nudimo nekoliko rešenja, a na državnom rukovodstvu je da se opredeli. Ta rešenja se kreću ka svakovrsnoj integraciji tog prostora. To znači da se rešenja za Bujanovac, Preševo i Medveđu može naći samo kroz integrisanje albanske nacionalne zajednice u ustavno-pravni sistem Republike Srbije, a budući da Srbija teži da bude jedna od evropskih republika, to je kao sistem spojenih sudova - imamo nekoliko stepena integrisanja Albanaca i drugih etničkih zajednica u okviru Srbije, koja se ekonomskim, političkim i bezbednosnim procesima uključuju u organizam Evrope, u tzv. Evropsku republiku - komentariše za "Glas" jedan od koautora knjige, dr Dragan Simić, docent FPN i recenzent knjige "Partnerstvo za mir", objavljene sredinom decembra prošle godine, takođe u izdanju IGPS.

Čović nema alternativu

Geopolitičar treba da izbegava kategorične sudove, međutim, veoma je teško naći alternativu Čovićevom predlogu. To je, po meni, jedini put da se multietničke zajednice mogu integrisati u naše društvo i jedini način da Srbija postane jedna od zvezdica na evropskoj zastavi.

- To zvuči gotovo poetično i idilično, a kao što znamo, ima mnogo problema koje treba rešiti, ali se na tome intenzivno radi. Prvi koraci uspostavljanja poverenja između ključnih aktera na tom području su učinjeni i u trouglu "naša država, albanska zajednica, NATO i Kejfor" treba tražiti rešenja.

Da li ovaj "recept" može da se primeni i na Kosovo?
- I po odredbama Rezolucije 1244 i stavovima koje neprestano iznosi međunarodna zajednica, sa kojima se mi slažemo, je da Kosovo jeste projektovano da postane multietnička i multikulturna zajednica. Nažalost, stanje na terenu ne daje velike nade za optimizam, ali smatram da ne treba olako iznositi stavove kako je sve izgubljeno. Naprotiv, mislim da međunarodne snage, nakon dve godine od završetka NATO kampanje protiv SRJ, sada mogu nešto ozbiljnije da učine. Postoje uslovi da se radi na stvaranju multietničkog društva, a to pre svega znači da se se omogući povratak nealbanskog stanovništva koje je izbeglo s Kosova posle NATO kampanje.

Da li je tako nešto moguće očekivati?
- U ovom trenutku problem za tako nešto nije u međunarodnoj zajednici, nego u nerealnim albanskim zahtevima za nezavisno Kosovo. To je jezgro problema koje tišti i SRJ i Makedoniju, a to pitanje u dogledno vreme može da se otvori i u Severnoj Grčkoj. Mislim da su faktori međunarodne zajednice, a osobito evropski, svesni da bi stvaranje "Velike Albanije" i promene na Balkanu izazvalo požar koji bi bilo nemoguće ugasiti. Sada je osnovni problem kako suzbiti nerealne težnje ekstremnih Albanaca i omogućiti da se umerena albanska populacija ponovo integriše u građansku Srbiju.

To lepo zvuči, ali koliko je ostvarljivo?
- Jeste, a problemi su daleko ozbiljniji jer se na tom području sudaraju i drugi interesi, koji postoje vekovima. Interesi su veoma isprepletani, ali ono što mi kao država možemo da ponudimo, to je Čovićev plan i njegovo postepeno sprovođenje, čime će se postepeno vršiti i izolacija albanskih ekstremista.

Ima li šanse da se pojave neki novi "Čovići" koji bi napravili prihvatljiv plan, dovoljno dobar, i za SRJ, Srbiju i Crnu Goru?
- Treba učiniti sve u okviru demokratskih političkih postupaka da se spreči odvajanje Crne Gore. Ne vidim nijedan razlog zbog čega bi za Srbiju bilo korisno da se Crna Gora odvoji, ali još manje postoji koristan razlog za Crnu Goru da se ona odvoji.

Ako sami mogu Monako, Lihtenštajn... zašto ne može Crna Gora?
- Ti primeri po mom mišljenju nisu dobri i te analogije ne treba na taj način izvoditi. Crna Gora je ipak nešto drugo. Momentom secesije otvorili bi se secesionizmi unutar same Crne Gore, zagovornici "Velike Albanije" jedva bi dočekali priliku da pred sobom imaju državu bez vojske, goloruku i skoro je izvesno da bi uspeli da izdejstvuju pripajanje određenih teritorija Crne Gore. Ima još nepoznanica, ali najvažniji razlog jeste da strani faktori neće prihvatiti secesiju, jer bi to odvajanje neminovno povuklo destabilizaciju regiona. To Evropi svakako ne ide u prilog, kao ni novoj bezbednosnoj arhitekturi kontinenta koja se stvara... Na to su Đukanović i njegova ekipa nekoliko puta upozoreni kad su putovali u evropske prestonice, ali i u samom Vašingtonu, kad su išli da traže odobrenje za ovakav potez. Pogotovo mislim da nova američka administracija trezvenije sagledava realnosti na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi. Crna Gora ne živi, kako sami kažu "mimo svijeta".

Da li možete da predvidite rasplet?
- Rađene su mnoge ankete o raspoloženju biračkog tela. Usled medijske indokrinacije, kakvu su pretrpeli i građani Srbije i višegodišnje dresure javnog mnjenja, nije isključeno da istraživanja, koje je naručivao i Đukanovićev režim, zaista izražavaju pravo stanje. I da će oni dobiti neki procenat više za jednu takvu odluku kao što je secesija. Međutim, da bi se jedan takav potez povukao morala bi se imati dvotrećinska većina. Samo tako bi odluka bila i legalna i legitimna.

Mala smo država, kako da opstanemo u novom svetskom poretku?
- U pogledu određivanja državne politike presudno pitanje je da imate svest o svome mestu. Realno sagledavanje stvari je prethodni uslov da se uopšte bavite politikom. Mi, nažalost, takvo stanje nismo imali poslednjih 10 godina i to je ključni razlog svih tragedija koje smo imali i mi i narodi oko nas. "Majka svih naših grešaka" zbog koje smo plaćali ogromnu cenu, je neshvatanje da se svet od 1989. do 1991. tektonski promenio...

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^intervju

15:30h

Akademik Miodrag Pavlović o ponovnim počecima, ironiji nacionalne prošlosti i književnoj tradiciji: Naša istorija se stalno kida

15:50h

Geopolitičar Dragan Simić o jugoistočnoj Srbiji, Kosmetu, Crnoj Gori: Biti zvezdica na evropskoj zastavi

   


     


FastCounter by LinkExchange